Андреј Фајгељ: Слобода, а не комунизам

Живећи између Истока и Запада, Срби често бирали између два зла. Ниjе се на Козари jуришало за марксизам, jош мање за титоизам, већ за српску слободу.

Др Андреj Фаjгељ

ОВЕ године Србиjа обележава 70 година победе над фашизмом и 70 година од победе комунизма. Хоћемо ли знати да разликуjемо ове две победе?

Трипут мери jедном сеци, каже народна мудрост. Ми никако да пресечемо, не зато што jе тешко измерити, већ зато што смо негде затурили основно мерило: српско становиште. То jе разлог што нас комунизам увек изнова збуни и изненади, као снег у децембру, ево већ читав век.

Довољно jе да видимо петокраку на рускоj шапки да опет почнемо да се предомишљамо да ли jе комунизам добар или лош. Руска петокрака jе ослободила Аушвиц, а наша ниjе ослободила Јасеновац. Руским комунистима главни неприjатељ jе био немачки нацизам, нашим српска монархиjа. Зато су у Априлском рату саботирали краљевску воjску, зато су стаjали по страни док jе Дража Михаjловић подизао први устанак у окупираноj Европи.

Са своjим прогонима, логорима, jамама и антисрбизмом, комунизам jе нешто наjсличниjе фашизму у чему jе српски народ учествовао – додуше не своjом одлуком.

Можда су царске традициjе Русиjе и Кине успеле да заврте ову тоталитарну идеологиjу на своjу страну, можда jе неким комшиjама одлично послужила као пресвлака за нацистичке униформе, али за Србе jе комунизам био лош.

Ствари стоjе сасвим другачиjе са годишњицом победе над фашизмом. Срби су наjвише страдали од фашизма и наjвише се борили против њега. Нападнути су као Срби и бранили се као Срби, а пушку су прихватили од оног коjи jу jе дао. Ниjе се на Козари jуришало за марксизам, jош мање за титоизам, већ за српску слободу.

Нема разлога да будемо збуњени док знамо шта jе жито а шта кукољ. Са српског становишта, победа комунизма jе српски пораз, а победа над фашизмом jе српска победа.

Четврт века од када jе комунизам завршио на сметлишту историjе краjње jе време да будемо начисто: слободу хоћемо, комунизам нећемо.

Стаљин jе двадесетих година прошлог века учио Коминтерну да све противнике зове фашистима. Краjње jе време да поручимо наследницима комуниста коjи и данас користе стаљинистичке методе: антифашизам хоћемо, комунизам нећемо.

Наследници комуниста су до те мере задржали ауторитет да Срби и данас радиjе заузимаjу њихово становиште него своjе. Нарочито су активни у Воjводини, за коjу тврде да jе настала вољом народа 1945. године (тада jе ваљда и свет настао), а ми ћутимо да смо jе створили век раниjе. Чак смо почели да избегавамо и саму реч Воjводина, препуштаjући им своjе наслеђе, само зато што га они своjатаjу.

Шта jе следеће? Хоћемо ли одбацити гусларске песме као комунистичке, зато што jе „Смрт фашизму, слобода народу“ епски десетерац?

Девети маj jе српски празник и нема разлога да га препуштамо комунистима. Они нама дугуjу победу, а ми њима ако смо нешто и дуговали, вишеструко смо исплатили.

Комунизма више нема, а Срби су и даље ту. На нама jе да чувамо антифашизам као део слободарских традициjа и славимо Дан победе међу осталим победама наших ослободилачких борби.

Живећи између Истока и Запада, Срби су често бивали приморани да бираjу између два зла. Зато jе владика Николаj рекао: „Наjгоре jе бити између, слава jе бити изнад“.

Заиста, има ли горег избора него између две окупациjе, два тоталитаризма? И има ли веће славе од слободе? Слободе да будеш и антифашиста и антикомуниста, да осудиш оно што jе лоше и славиш оно што jе добро, ни по бабу ни по стричевима.

Победа над фашизмом jе наjбоље што нам се тих мучних година догодило. Нека 9. маj буде варница коjа jе одскочила између наковња нацизма и чекића комунизма, нулти дан између одласка jедних и доласка других. Дан када ћемо славити све борце за слободу, jер они то заслужуjу.

Слава им!

Андреj Фаjгељ, Културни центар Новог Сада

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести:

Андреj Фаjгељ: Чистка по Куртиjевом рецепту – Jadovno 1941.

Др Андреj Фаjгељ: Уче дечаке да љубе другаре – Jadovno 1941.

Андреj Фаjгељ: Манипулациjа жртвама на Блиском истоку …

Андреj Фаjгељ: Апел новинарима Радио-телевизиjе Воjводине …

Јасеновац се опет негира

Дража, суд, Јасеновац

Јасеновац – Јадовно 1941.