Андреј Фајгељ: Расизам за српске жртве

Шта би рекле српске жртве Сребренице, данас кад читав свет говори о жртвама Сребренице – а о њима ћути?

Андреj Фаjгељ

Шта би рекле српске жртве Сребренице, данас кад читав свет говори о жртвама Сребренице – а о њима ћути?

Шта би рекао Видоjе Лазић, разапет на крст, шта би рекла Димитрић Милева, исечена на комаде, шта би рекао Радо Кукољ, испечен на ражњу? Шта би рекао jеданаестогодишњи Слободан Стоjановић, зверски мучен и убиjен када jе отрчао иза неприjатељских линиjа да спасе љубимца: „Тата, остао ми Леси на ланцу“?

Од маjа 1992. до фебруара 1993, српско становништво на подручjу општине Сребреница дословно jе десетковано. Од 9.390 Срба остало их jе 860, од 59 српских села, 55 jе етнички очишћено.

Срби су град напустили након убиства српског челника Горана Зекића. Ретки коjи су остали су убиjани, попут непокретне Загорке Зекић. Заробљени Срби довођени су у Сребреницу и Поточаре у логоре, где се многима губи сваки траг.

Уз повике „Алаху екбер“, сребренички џихадисти су походе на околна српска насеља изводили на велике хришћанске празнике. Страдало jе више од 3.000 Срба, од коjих су многи свирепо мучени, укључуjући жене, децу и старе.

За ове жртве нема резолуциjа, манифестациjа ни мемориjалних центара. Нема ни пресуда. За 23 године ниjедан убица српских жртава Сребренице ниjе приведен правди. Хашки суд jе ослободио Насера Орића, а Тужилаштво и Суд БиХ нису процесуирали нити jедног починиоца.

Неравноправност jе преблага реч. Не добиjаjу српске жртве мање поштовања. Оне не добиjаjу апсолутно никакво поштовање. Пре три године, потомци су обележили 20 година од страдања Срба у Сребреници. Комеморациjа jе у свету игнорисана, а у Србиjи исмеjана. Агенциjа Бета назвала jу jе срамотом и увредом, а таблоид „Блиц“ фештом.

Ове године обележава се 20 година од страдања муслимана у Сребреници. Њихову комеморациjу нико неће исмевати, jош мање игнорисати.

По чему су српске жртве Сребренице толико различите? Срби су страдали на почетку рата а муслимани на краjу; Срби током више месеци а муслимани током десет дана; Срби наводе 3.000 жртава а муслимани 8.000; Срби су касапљени а муслимани нису; српске жене су страдале а муслиманске нису.

Ниjедна разлика ниjе довољан разлог за дискриминациjу жртава страдалих у истом рату, на истом месту. Брисање Срба из жртава Сребренице jе расизам, по коjем Срби немаjу права као други људи, а њихове жртве мање вреде.

Расизам баца сенку сумње на сав активизам везан за Сребреницу. Расисте ћете препознати по томе што говоре о жртвама Сребренице, а мисле искључиво на муслиманске жртве. Британска резолуциjе о Сребреници jе расистичка jер не поштуjе све жртве без разлике.

Пример таквог активизма jе Насер Орић, коjи Поточаре и даље доживљава као своj штаб, само jе борбу против Срба заменио борбом против геноцида.

Не може се у исто време бити борац против геноцида и антисрпски расиста. Антисрбизам jе основни узрочник геноцида на овим просторима. Срби су били наjброjниjе жртве геноцида у овом делу нацистичке Европе, и jедини су народ коjи jе након геноцида поново доживео масовна истребљења.

Драго Митровић из Подравања код Сребренице као дечак jе чудом преживео усташко клање. Пола века касниjе, дуж старих ожиљака на врату, потомак крвника му jе одрубио главу: „Преживео си 1941, сада сигурно нећеш!“ Клање га jе затекло неспремног и први и други пут, као што би затекло и нас.

Превенциjа геноцида jе реална потреба српског народа. Наше очеве и оце убиjали су само зато што су били Срби. Морамо прекинути низ да бисмо заштитили своjу децу.

Нема превенциjе геноцида док свет усваjа расистичке резолуциjе. Нема превенциjе геноцида док српски медиjи исмеваjу српске жртве.

Морамо рећи: никад више! Култура сећања на жртве и борба против антисрбизма су национални приоритети. Очување Републике Српске, коjа jе jедино српско „никад више“, од пресудног jе значаjа. Изнад свега, злочини над Србима не смеjу остати некажњени.

Масакриране, лишене правде, заборављене и исмеjане, српске жртве Сребренице нас данас упозораваjу: немоjте завршити као ми.

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести:

Масакр jе испровоцирао Орић

КОМЕ ЈЕ СРБИЈА УПУТИЛА ПРОТЕСТНУ НОТУ?

ЂЕРИЋ: НЕМА ПОМИРЕЊА ДОК СЕ БОШЊАЦИ НЕ СУОЧЕ СА СВОЈИМ ЗЛОЧИНИМА

Српске ране jеднако боле

Подриње – Јадовно 1941.