Amnesty International: Умjесто да затворе ратне злочинце, хрватске власти се буне због пресуде Готовини!

ХРВАТСКА и даље ниjе процесуирала своjе ратне злочинце. Штавише, уместо тога су се кључне политичке личности обрушиле на пресуде међународних судова, стоjи у извjештаjу Амнести Интернатионала (АИ) за 2011. годину.

[gt] Статистички извjештаj Амнести Интернатионала

Напредак у процесуирању ратних злочина почињених од 1991. до 1995. године био jе врло спор, наводи АИ. Председник Иво Јосиповић и судске власти уложили су одређени напор да се риjеше питања из ратне прошлости. Но, влада Јадранке Косор ниjе предузела одговараjуће кораке.

Људска права у Хрватскоj не поштуjу се ни на другим нивоима, поручуjе АИ. Као пример наводи се учестала дискриминациjа Рома, хрватских Срба, те хомосексуалних, бисексуалних и трансродних особа. Као пример такве дискриминациjе посебно се истиче прошлогодишња Поворка поноса у Сплиту, коjа jе морала бити прекинута jер су десничарски екстремисти напали ЛГБТ активисте.

Мирко Норац на слободи, а ко jе убио Милана Левара?

Једини напредак у процесуирању ратних злочина огледа се кроз покретање специjализованих судова у Осиjеку, Риjеци и Сплиту, те израду планова за спровођење Стратегиjе за истраживање и процесуирање ратних злочина од стране ДОРХ-а. Но, током године изречено jе тек пет коначних пресуда, док jе око 370 истрага било у току, а око 540 случаjева било jе у предистражноj фази.

АИ посебно истиче да ниjе спроведена адекватна истрага убиства Милана Левара. Истовремено подсећаjу да jе Мирко Норац, коjег jе Левар прозвао због убистава хрватских Срба у Лици, пуштен на слободу након што jе одслужио две трећине затворске казне у траjању од 15 година.

Улога Шекса и Домазета Лоше мора се истражити

Позитивнима се оцењуjе покретање процеса против Ђуре Бродарца, коjи jе умро у притвору, и Томислава Мерчепа. Но, због оптужби за ратне злочине и даље мораjу одговарати Владимир Шекс и Давор Домазет Лошо, истиче АИ. Из АИ-jа подсећаjу да се наводи против Шекса темеље на информациjама из поступка против Бранимира Главаша, док су се у поступцима против Норца и Рахима Адемиjа поjавили докази коjи инкриминишу Домазета Лошу.

Велике замерке АИ има и на закон коjег jе прошле године изгласала ХДЗ-ова влада, а према коjем хрватско правосуђе ниjе дужно да реагуjе на оптужнице за ратне злочине подигнуте у Србиjи против хрватских држављана. Овим законом jе прекршена међународна обавеза РХ да сарађуjе са Србиjом. Закон би, упозорава АИ, могао резултирати некажњивошћу за злочине према међународном праву почињене од стране хрватских грађана.

Извjештаj АИ за Србиjу: Расизам и дискриминациjа огромни проблеми

У извештаjу за Србиjу, влада коjу jе водио Борис Тадић добила jе похвале због хапшења Ратка Младића и Горана Хаџића, те њиховог изручења Хашком суду. Но, истиче се да ниjе забележен напредак у идентификациjи нових масовних гробница у Србиjи.

Такође, као велики проблем и даље се истиче позициjа Косова, односно релациjе између две земље. Опасност за људска права у Србиjи представљаjу и често насилни полициjски службеници, као и расистички настроjене групе фудбалских навиjача. Сумња се да су управо навиjачи запалили ромско насеље у Звечанскоj улици у Београду, након чега jе 120 Рома постало бескућницима.

У Србиjи се често бележи и дискриминациjа против бошњачке и албанске мањине. Такође, говор мржње против ЛГБТ популациjе поjављуjе се чак иу медиjима, због чега jе Виши суд против листа Пресс донео пресуду због полне дискриминациjе. Из истог jе разлога осуђен и заступник Драган Марковић Палма.

Због претњи десничарских удружења влада Србиjе била jе присиљена да откаже београдску Поворку поноса. Закључили су да не могу гарантовати безбедност учесницима поворке. Након тога настављени су хомофобни напади, па jе у Београду jедна лезбеjска избодена ножем, док jе jедан хомосексуалац ​​претучен у Новом Саду.

Извjештаj АИ за БиХ: Роми се не могу кандидовати на изборима

У Босни и Херцеговини jе, тврди АИ, уочен пораст националистичке и сепаратистичке реторике. Таква jе реторика, током 15 месеци колико jе требало да се формира власт, ослабила државне институциjе, укључуjући и правосуђе. Судски прогон за злочине према међународном праву jе настављен, али напредак jе био спор. Цивилне жртве рата и даље немаjу приступ правди и репарациjама.

Међу кључне проблеме у БиХ спадаjу и права жена. Многе жене коjе су преживеле ратне злочине сексуалног насиља тако и даље чекаjу правду. Од 2005. године изречена jе само 21 пресуда, а истрага за стотињак случаjева jе у току.

Ромска мањина дискриминисана jе и у БиХ. Штавише, Роми се у БиХ не могу кандидовати на изборима у државне институциjе, зато што не припадаjу ни jедноj од три главне етничке групе. То право jе ограничено само на Бошњаке, Србе и Хрвате. Иако jе Европски суд за људска права jош 2009. наложио властима у БиХ измене оваj закон, то и даље ниjе учињено.

Европска комисиjа jе у свом Извештаjу о напретку за 2011. годину известила о широко распрострањеноj дискриминациjи лезбеjки, геjева, бисексуалних и трансродних особа (ЛГБТ), о претњама и узнемиравању ЛГБТ активиста те о говору мржње и нетолеранциjе према тоj заjедници од стране медиjа и политичара. До конца 2011. године ниjе било напретка по овом питању.
Пише: Петар Видов
Амнести Интернатионал:

Уместо да затворе ратне злочинце, хрватске власти се буне због пресуде Готовини!

ХРВАТСКА и даље ниjе процесуирала своjе ратне злочинце. Штавише, уместо тога су се кључне политичке личности обрушиле на пресуде међународних судова, стоjи у извjештаjу Амнести Интернатионала (АИ) за 2011. годину.

[gt] Статистички извjештаj Амнести Интернатионала

Напредак у процесуирању ратних злочина почињених од 1991. до 1995. године био jе врло спор, наводи АИ. Председник Иво Јосиповић и судске власти уложили су одређени напор да се риjеше питања из ратне прошлости. Но, влада Јадранке Косор ниjе предузела одговараjуће кораке.

Људска права у Хрватскоj не поштуjу се ни на другим нивоима, поручуjе АИ. Као пример наводи се учестала дискриминациjа Рома, хрватских Срба, те хомосексуалних, бисексуалних и трансродних особа. Као пример такве дискриминациjе посебно се истиче прошлогодишња Поворка поноса у Сплиту, коjа jе морала бити прекинута jер су десничарски екстремисти напали ЛГБТ активисте.

Мирко Норац на слободи, а ко jе убио Милана Левара?

Једини напредак у процесуирању ратних злочина огледа се кроз покретање специjализованих судова у Осиjеку, Риjеци и Сплиту, те израду планова за спровођење Стратегиjе за истраживање и процесуирање ратних злочина од стране ДОРХ-а. Но, током године изречено jе тек пет коначних пресуда, док jе око 370 истрага било у току, а око 540 случаjева било jе у предистражноj фази.

АИ посебно истиче да ниjе спроведена адекватна истрага убиства Милана Левара. Истовремено подсећаjу да jе Мирко Норац, коjег jе Левар прозвао због убистава хрватских Срба у Лици, пуштен на слободу након што jе одслужио две трећине затворске казне у траjању од 15 година.

Улога Шекса и Домазета Лоше мора се истражити

Позитивнима се оцењуjе покретање процеса против Ђуре Бродарца, коjи jе умро у притвору, и Томислава Мерчепа. Но, због оптужби за ратне злочине и даље мораjу одговарати Владимир Шекс и Давор Домазет Лошо, истиче АИ. Из АИ-jа подсећаjу да се наводи против Шекса темеље на информациjама из поступка против Бранимира Главаша, док су се у поступцима против Норца и Рахима Адемиjа поjавили докази коjи инкриминишу Домазета Лошу.

Велике замерке АИ има и на закон коjег jе прошле године изгласала ХДЗ-ова влада, а према коjем хрватско правосуђе ниjе дужно да реагуjе на оптужнице за ратне злочине подигнуте у Србиjи против хрватских држављана. Овим законом jе прекршена међународна обавеза РХ да сарађуjе са Србиjом. Закон би, упозорава АИ, могао резултирати некажњивошћу за злочине према међународном праву почињене од стране хрватских грађана.

Извjештаj АИ за Србиjу: Расизам и дискриминациjа огромни проблеми

У извештаjу за Србиjу, влада коjу jе водио Борис Тадић добила jе похвале због хапшења Ратка Младића и Горана Хаџића, те њиховог изручења Хашком суду. Но, истиче се да ниjе забележен напредак у идентификациjи нових масовних гробница у Србиjи.

Такође, као велики проблем и даље се истиче позициjа Косова, односно релациjе између две земље. Опасност за људска права у Србиjи представљаjу и често насилни полициjски службеници, као и расистички настроjене групе фудбалских навиjача. Сумња се да су управо навиjачи запалили ромско насеље у Звечанскоj улици у Београду, након чега jе 120 Рома постало бескућницима.

У Србиjи се често бележи и дискриминациjа против бошњачке и албанске мањине. Такође, говор мржње против ЛГБТ популациjе поjављуjе се чак иу медиjима, због чега jе Виши суд против листа Пресс донео пресуду због полне дискриминациjе. Из истог jе разлога осуђен и заступник Драган Марковић Палма.

Због претњи десничарских удружења влада Србиjе била jе присиљена да откаже београдску Поворку поноса. Закључили су да не могу гарантовати безбедност учесницима поворке. Након тога настављени су хомофобни напади, па jе у Београду jедна лезбеjска избодена ножем, док jе jедан хомосексуалац ​​претучен у Новом Саду.

Извjештаj АИ за БиХ: Роми се не могу кандидовати на изборима

У Босни и Херцеговини jе, тврди АИ, уочен пораст националистичке и сепаратистичке реторике. Таква jе реторика, током 15 месеци колико jе требало да се формира власт, ослабила државне институциjе, укључуjући и правосуђе. Судски прогон за злочине према међународном праву jе настављен, али напредак jе био спор. Цивилне жртве рата и даље немаjу приступ правди и репарациjама.

Међу кључне проблеме у БиХ спадаjу и права жена. Многе жене коjе су преживеле ратне злочине сексуалног насиља тако и даље чекаjу правду. Од 2005. године изречена jе само 21 пресуда, а истрага за стотињак случаjева jе у току.

Ромска мањина дискриминисана jе и у БиХ. Штавише, Роми се у БиХ не могу кандидовати на изборима у државне институциjе, зато што не припадаjу ни jедноj од три главне етничке групе. То право jе ограничено само на Бошњаке, Србе и Хрвате. Иако jе Европски суд за људска права jош 2009. наложио властима у БиХ измене оваj закон, то и даље ниjе учињено.

Европска комисиjа jе у свом Извештаjу о напретку за 2011. годину известила о широко распрострањеноj дискриминациjи лезбеjки, геjева, бисексуалних и трансродних особа (ЛГБТ), о претњама и узнемиравању ЛГБТ активиста те о говору мржње и нетолеранциjе према тоj заjедници од стране медиjа и политичара. До конца 2011. године ниjе било напретка по овом питању.
Пише: Петар Видов

Извор: index