Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
„Неке ствари се никада не забораве. Људи покушавају да шминком сакрију све, да се праве да је све нормално.“
Популарни ТВ водитељ Огњен Амиџић отворио је душу у „Новом јутру“ и Предрагу Сарапи испричао све о убиству оца Зорана, којег је изгубио када је имао само 15 година. Водитељ је први пут проговорио о овоме после 28 година и открио да је његов отац заједно са колегама које су радиле на дописништву погинуо на радном задатку.
„Ја сам први пут причао о томе после 28 година, генерално не волим да причам о томе, али одлучио сам да проговорим због свих људи који су чинили читав тим.
Ево, прошло је 28 година, гледам како су неки порасли. Неке ствари се никада не забораве. Људи покушавају да шминком сакрију све, да се праве да је све нормално. Неки мисле да је ово саботажа, да су то наши људи урадили. За мене је то веома чудно, зашто би то наши људи урадили“ – чудио се Огњен, који је наставио своју причу:
„То је ’91 година, тада нису постојали телефони, много је било теже извјештавати. Читав тај крај није знао гдје су дјеца, он је преносио поруке, он је снимао војнике и то је пуштао људима. Враћајући се са тог снимања, направљена је та засједа. Они су убијени и украдена је сва њихова опрема. После су подаци које је мој отац тада имао у торби објављени у тим неким новинама. Између осталог, у тој торби је био и списак рукометаша. Ја сам тренирао рукомет, као и цијела моја генерација, пошто је и он био у рукометном клубу, он је имао наш списак, нас који имамо 15 година. У Хрватској је објављено да смо ми четници, регрути, а ми смо имали тада 15 година. То је једина линија, траг гдје је то завршило. Можда је том линијом могло нешто да се пронађе, али сада, после 28 година…” – додао је водитељ.
Амиџић се присјетио и дана када је свог оца испратио на вечни починак, преносе Вечерње новости.
„Сећам се те сахране, цио град је био на улицама, било је цивила и новинара. То је све погодило, била је то прво страдање цивила. Тада су људи схватили шта се заправо дешава. Било је много страшних ствари. Све је могло да се истражи, трагови постоје, али сада је све то угашено. Једна улица је добила име по њима, по тој њиховој екипи. Данас се све лако заборавља, али његове колеге и пријатељи то не дозвољавају“ – испричао је Амиџић у „Новом јутру“.
