Алармантно у Црној Гори, стални притисак на Србе

Шта су све на Сабору, осим о КиМ, анализирали великодостојници СПЦ. Намећу црногорство као национални идентитет

Свети архијерејски сабор СПЦ је, на управо завршеном заседању у Патријаршији у Београду, одлучио да у току ове године молитвено и достојанствено обележи и 1.000-годишњицу оснивања Охридске архиепископије.

Архијереји су поздравили најаву доношења, у ближој будућности, Часног појаса Пресвете Богородице, који се чува у манастиру Ватопеду на Светој гори, и чудотворних моштију Светог Луке, лекара, архиепископа симферопољског (Крим) и исповедника вере у совјетској Русији, како би се наш верни народ могао поклонити тим великим светињама.

– Сабор поздравља правоснажну одлуку Великог савета Европског суда за људска права у Стразбуру којом се констатује да су власти Бивше Југословенске Републике Македоније прекршиле међународну конвенцију о људским правима и слободи вере и савести одбијајући да региструју канонску охридску архиепископију – кажу у Патријаршији.

НОВИ ЧЛАНОВИ СИНОДА

Епископа бањалучког Јефрема Сабор је одликовао Орденом Светог краља Милутина. За односе Цркве са Војском Србије, нарочито по питању верске службе у Војсци, уместо епископа шумадијског Јована изабран је епископ тимочки Иларион. У Светом синоду је престао мандат епископима зворничко-тузланском Фотију и жичком Јустину, који остају чланови заменици, а за нове чланове изабрани су, на предлог патријарха Иринеја, епископи шумадијски Јован и бачки Иринеј.

Сабор се упознао са садржајем извештаја о радовима на осликавању и украшавању Спомен-храма Светог Саве на Врачару, о црквеној просвети, о раду Светог синода, Патријаршијског управног одбора, Фондације за Косово и Метохију, Добротоворне фондације СПЦ „Човекољубље“, Поклоничке агенције „Доброчинство“, Информативне службе СПЦ, саборског Одбора за Јасеновац и Верске службе у Војсци Србије и у Оружаним снагама БиХ, као и са садржајем извештаја епархијских архијереја о њиховом раду.

Општа је констатација Сабора да је све више проблема по епархијама: драстично се смањује број становника у сеоским срединама, па тако и број верника, а бела куга хара свугде, због чега Србима прети демографска катастрофа.

Албански екстремисти и даље, све провокативније, делују не само на КиМ, него и у Епархији врањској (Прешево), румунски пропагандисти интензивирају своје деловање против канонског поретка Цркве у епархијама тимочкој и браничевској, а то чине у оквиру пројекта румунизације влашког и влахојезичног дела становништва источне Србије, а на сличан начин поступају и извесни бугарски кругови у Епархији врањској (Босилеград).

– Посебно је алармантно стање у Црној Гори, где државни апарат води дискриминаторску кампању против законите Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, фаворизује безначајну сектицу Мираша Дедеића, при чему истовремено врши стални притисак на српски народ покушавајући да му наметне црногорство као национални идентитет – закључили су српски архијереји.

Сабор је истакао да су односи СПЦ са сестринским православним црквама беспрекорни, уз жалосни изузетак понашања Румунске православне цркве и бесмислене иницијативе Бугарске патријаршије да се незвано и неканонски умеша у питање решавања статуса расколничке „Македонске православне цркве“. Сабор је изразио и пуну солидарност с мученичком сестринском Црквом у Украјини, изложеној најгрубљем гоњењу од стране режима у Кијеву.

Констатовано је да су односи са Римокатоличком црквом, црквама реформације и екуменским организацијама коректни и конструктивни, што не важи за односе са Хрватском бискупском конференцијом, у којој, поред добронамерних бискупа који делују у духу Другог ватиканског сабора, постоји и добар број бискупа неприкривене проусташке оријентације и усташоидне реторике. Сабор је изразио наду да ће они први извршити већи утицај на хрватске римокатоличке вернике него ови други.

СВЕТИЊА БРАКА И ПОРОДИЦЕ

Сабор је посебну пажњу посветио светињи брака и породице. Потврдио је своју прошлогодишњу одлуку о оснивању посебног одбора при Светом синоду који ће се бавити том проблематиком, као и одбора за биоетику и екологију.

Аутор: В. МИТРИЋ

Извор: НОВОСТИ