Акција: Заборав је друго убиство невиних

Поздрављаjући идеjу нашег прослављеног шахисте Александра Матановића и акциjу „Вечерњих новости“ да се подигне споменик свим жртвама геноцида, Колунџиjа сматра да jе то природан дуг и обавеза млађих поколења, али и симбол страдалништва коjе jе, каже, Србе пратило „у

стопу“.

– Боле ме, зато, оскрнављени споменици – говори песник коjи jе у збирци „Дарови и уздарjа“ написао и ово: „Рушитељу моj охоли, увек jе лакше рушити, ако поново оскрнавиш челичну ружу
очева на Мраковици, знаj и запамти моjе ће срце бити прво зрно у реденику и сви
ћемо ко jедан на Младенову страну стати – поново“.

Колунџиjа каже да подићи споменик страдалницима
значи – поштовати себе и поручуjе: „Реците не рату! Али реците то са цвећем.
У рату као и у љубави – до измирења се долази изблиза (за столом). Нико не зна шта
jе рат ко у њему и нема сина. Рат jе гробље без дна.“

– Акциjа „Вечерњих новости“ да се изгради мемориjални центар посвећен мученицима страдалим током током Другог светског рата, посебно у „Јасеновцу“, заслужуjе подршку, каже наш истакнути
дипломата Владислав Јовановић. – То jе велики дуг коjи садашња генерациjа Срба има
према жртвама геноцида коjима прети опасност да их полако прекриjе завеса заборава.
Када би се то десило, било би то њихово друго убиство.

Свет мало зна или уопште ниjе упознат са масовним и стравичним страдањима Срба у Независноj држави Хрватскоj. Савезници сила осовина и други народи коjи су имали своjа слична страдања као израелски народ, учинили су све да се страдања њихових сународника заувек сачуваjу у сећању нових генерациjа како се и лична страдања не би икада више поновила.

– Ми са великим историjским и временским заостатком, благодарећи акциjи „Новости“ испуњавамо ту обавезу и таj историjски национални и морални дуг према огромним жртвама нашег народа у геноцида током Другог светског рата и његове поновљене вариjанте током растурања СФРЈ и акциjе „Олуjа“ – каже Владислав Јовановић.

– Таj споменик или мемориjални центар, не знамо jош како ће се тачно звати, допринеће стишавању страсти, бољем разумевању и поузданиjоj дугорочноj сарадњи у региону.

Споменик, каже Јовановић, не изазива, он стишава.

– Он помаже садашњим генерациjама да извуку право искуство из прошлости, а да не оптерећуjу заjедничку будућност. Због свега овога сматрам да би акциjу „Новости“ требало да подрже сви Срби у земљи и расеjању и да таj будући мемориjални центар буде светилиште на коме ће
се сабирати сви коjи дођу да га посете и одакле ће се оплемењени враћати своjим
домовима.

На српске жртве током читавог прошлог века подсећа и публициста Миодраг К. Скулић:

– Иако мала, Србиjа jе у Првом светском рату претрпела више него иjедна друга учесница тога рата. Опомињуће звучи броj од погинулих 1.247.435 становника!

Према подацима Конференциjе мира у Паризу 1919. године, то jе, тврди Скулић, 28 одсто или више од четвртине целокупног становништва према попису из 1914. године. У Првом светском рату Србиjа jе мобилисала 852.000 воjника, што jе чинило 15 одсто од укупног броjа становника, или 30 одсто свих мушкараца, а 83 одсто мушкараца у добу између 18 и 55 година. Од овог броjа
погинуло jе или умрло од рана и епидемиjа 402.435 воjника.

– До септембра 1915. године погинуло jе 172.508 воjника – каже Скулић.

– Прелазећи Албаниjу умрло их jе или погинуло 77.455. Само у борбама на Солунском франту 1916-1918. године животом jе платило 36.477 воjника. У заробљеништву jе побиjено или умрло 81.214, а 34.781 воjник умро jе од рана или болести на териториjи Србиjе 1915. године.

Што се тиче губитака цивилног становништва, ту се дошло, наводи Скулић, до броjа 845.000. Од 200.000 грађана коjи су пошли за воjском преко Албаниjе погинуло jе или умрло преко 140.000 људи. Епидемиjа пегавог тифуса 1914-1915. однела jе 360.000 душа.

– Због ових „мртвих броjева“ коjи су опомена и незаборав, поздрављам инициjативу „Вечерњих новости“ да се подигне музеj геноцида – каже Скулић.

– Цео двадесети век за Србе jе био време невиђеног страдања на териториjи Европе. Споменик, музеj или мемориjални центар, шта било, наjмањи jе дуг прецима.

СИНИША КОВАЧЕВИЋ, ДРАМСКИ
ПИСАЦ: САЧУВАТИ СЕЋАЊЕ

– ПИТАЊЕ свих питања jе зашто таj споменик нисмо имали до сада. И као што jе Јад Вашем у Израелу заjеднички споменик са поjединачним именима свих страдалих, са њиховим основним подацима, само тако можете спречити заборав. А између емоциjе и заборава jе огромна разлика.

ВУК ДРАШКОВИЋ, КЊИЖЕВНИК:НАЦИОНАЛНИ
ДУГ

– НАРАВНО да подржавам акциjу, али мислим да ниjе довољан само споменик, него да морамо, као Јевреjи, подићи српски Јад Вашем. Морамо у том мемориjалном музеjу исписати име и презиме сваке жртве геноцида, jер jе то минимум нашег националног и државног дуга према њима. Нема ниjедног српског имена, а да ниjе убиjено у „Јасеновцу“, у Јадовном, у jамама, црквама, рекама, српским кућама… широм геноцидне НДХ.

ДР ДРАГАН НЕДЕЉКОВИЋ, РЕДОВНИ
ЧЛАН ЕВРОПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА: СРБИ СУ ЗАБОРАВНИ

– КРАЈЊЕ jе време да се споменик подигне. Професорка Смиља Аврамов
и ми академици, Василиjе Крестић, Коста Чавошки и jа као председник Српског народног
покрета „Светозар Милетић“, одавно смо то предлагали. Споменик jе наш
дуг жртвама. Али и народу српском, коjи jе опстао и треба да негуjе незаборав. Јер,
пропадаjу народи коjи су заборавни, а Срби су често заборавни, тако да никад не
смемо загубити своjе сећање на наше велике жртве и оне коjи су злочине починили.

Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ 

Везане виjести:

Акциjа: Погром Срба jош траjе

Акциjа: Споменик усташким жртвама

Акциjа: Споменик усташким жртвама (2)

Акциjа: Жртве усташа имаjу право на име