Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
U trenucima neizvesnosti kad će i da li će moja knjiga o Valdhajmu konačno ugledati svetlo dana – nastavlja svoju ispovest novinar Danko Vasović – ja sam u ponedeljak, 25. januara 1988. godine ispred zgrade „Borbe“ sreo mog prijatelja, istoričara Dušana Plenču, čoveka koji se takođe godinama ozbiljno bavio istraživanjem Valdhajmove ratne prošlosti: – Evo ti telegram, takozvana brzojavka, u kojoj doslovce piše da poručnik Kurt Valdhajm traži da se 4.224 zarobljenika sa Kozare, uglavnom žena i dece, uputi u Grubišno Polje 3.514, a u Zemun 730.
Faksimil
napisa o aferi Valdhajm u italijanskom listu „Korijere de la sera“
U trenutku sam razumeo da u ruci imam bombu-dokument, do tada najdirektniju optužbu protiv Valdhajma, a znajući Plenču, bio sam siguran i u autentičnost tog dokumenta. Još kad mi je kazao da se original čuva u Vojnoistorijskom arhivu, a sve to mi potom potvrdio i prvi čovek te ustanove, pukovnik Antun Miletić, ja sam, zahvaljujući mom prijatelju Branku Perovanoviću, poznatom menadžeru iz Diseldorfa, koji mi je sredio da doprem do „Špigla“, otišao u Nemačku sa potpunim uverenjem da nosim veran dokument koji više od svih do tada poznatih u svetu optužuje Valdhajma.
Kod mene nije izazvalo nikakvu sumnju ni to što je i sam Miletić insistirao da se taj dokument prvo pojavi u „Špiglu“, pa sam odbio sve druge ponude i interesovanja drugih svetskih glasila i agencija, pogotovu što mi je nemački list ponudio prihvatljive uslove – 50.000 maraka za sam dokument i do 10.000 honorara za pojedine delove iz moje knjige koje će naknadno objaviti u vidu feljtona.
Vrata tog velikog lista mi je, uz sve to, otvorila i Renata Flotau, dopisnik „Špigla“ iz Beograda, koja je od Dušana Plenče dobila i potpisanu izjavu, garanciju da je fotokopija famozne „brzojavke“ verna originalu, a Pleča će to istovremeno potvrditi i u izjavi za agenciju Tanjug.
Tih dana valjda nije bilo iole većeg i ozbiljnijeg glasila u svetu koje nije citiralo „Špigl“, odnosno sadržinu telegrama, jer je to, po svim kriterijumima i uzusima, najavljivalo neminovnu i brzu abdikaciju Kurta Valdhajma, pa i njegovo pojavljivanje na optužničkoj klupi i polaganje računa za zlodela počinjena tokom Drugog svetskog rata.
Zanimljivo je da su, istog dana kad je objavljen u „Špiglu“, taj dokument objavile i „Večernje novosti“ sa potpisom Jovana Kesara jer mu ga je, po svemu sudeći, dao lično pukovnik Miletić koji je, to je sada jasno, suptilno vodio celu igru, naravno uz dogovor i sa znanjem i blagoslovom ljudi iz samog državnog vrha, pre svega ministra inostranih poslova Budimira Lončara.
I Lončar, pa i Miletić uz njega, imali su debelih razloga i velikog ličnog interesa da spasavaju glavu Kurta Valdhajma jer su, kako će se pokazati, slepo izvršavali naloge sa najvišeg državnog mesta gde je skovan plan ove podmukle i sramotne operacije. Ja, naravno, u tom trenutku još nisam ništa sumnjao niti shvatao šta se krije iza tog simultanog objavljivanja „brzojavke“ u „Špiglu“ i „Večernjim novostima“. Sve sam tumačio kao posledicu uobičajene trke i borbe za ekskluzivnost i ni na kraj pameti mi nije bilo da je sve to majstorska priprema i podla igra spasavanja zločinca koji je tada spokojno sedeo u austrijskoj predsedničkoj stolici pošto je pre toga deset godina predstavljao i ceo svet.
I dok sam ja uživao na lovorikama senzacionalnog otkrića i pratio prepucavanja glasila koja su citirala i prenosila napise iz „Špigla“ – i onih koji su dokazivali da „spekulanti žele da se obogate“ u aferi „Valdhajm“, odnosno branili novoizabranog austrijskog predsednika, i onih koji su najavljivali njegovo neizostavno i neminovno povlačenje – usledile su spekulacije svetske štampe kako smo Dušan Plenča i ja pod svojevrsnom istragom u Jugoslaviji, da smo saslušavani u Saveznom sekretarijatu za unutrašnje poslove i slično.
Tim nagađanjima velikog povoda i oslonca su dale moje „Večernje novosti“ koje su u subotu 6. februara 1988. godine, na 13. strani, objavile tekst pod naslovom „Obaveštenje čitaocima“, koji doslovce glasi: – U proteklih nekoliko dana u delu sredstava informisanja u zemlji i svetu pominjano je na različite načine i uz razne komentare, ime novinara „Večernjih novosti“ Danka Vasovića povodom objavljivanja najnovijih dokumenata o delatnosti poručnika Vermahta Kurta Valdhajma na Kozari 1942. godine u hamburškom nedeljniku „Der Špigel“.
Redakcijski kolegijum povodom toga obaveštava čitaoce „Večernjih novosti“ da Danko Vasović nije putovao u SR Nemačku službeno, po redakcijskom zadatku. Zbog neopravdanog odsustvovanja s posla više dana, protiv njega je poveden redovan disciplinski postupak.
Gorčinu koju je kod mene izazvalo takvo saopštenje moje redakcije donekle je ublažila i ohrabrila vest koju je sutradan, 7. februara, emitovala Televizija Beograd kao prvu i najekskluzivniju u udarnom večernjem dnevniku. Pozivajući se na saopštenje lista „Der Špigl“, utemeljeno na izjavi „neimenovanog visokog jugoslovenskog funkcionera“, televizija je javila da ugledni zapadnonemački nedeljnik tvrdi da je u Beogradu pronađen originalni dokument koji potvrđuje verodostojnost kopije istoričara Dušana Plenče, najubojitije optužbe protiv Kurta Valdhajma, odnosno tačnost dokumenta koji je „Špigl“ objavio.
Ova vest je imala posebnu težinu jer je objavljena dan uoči događaja koji je iščekivan sa velikim zanimanjem – 8. februara je specijalna međunarodna komisija istoričara trebalo da preda svoj izveštaj o ratnoj prošlosti Kurta Valdhajma, prvo tadašnjem austrijskom kancelaru Vranickom, a zatim i samom predsedniku Valdhajmu.
KOZMETIČKE ISPRAVKE
Izveštaj je zaista objavljen 8. februara u kasnim popodnevnim časovima, nakon, kako je saopštio jedan od članova komisije, određenih „kozmetičkih ispravki“ učinjenih u poslednjem trenutku, verovatno i pod pritiskom onoga što je objavljeno prethodnog dana. Osnovni zaključak izveštaja se svodio na to da Kurt Valdhajm nije direktno počinio ratni zločin, ali iz kritičkih osvrta komisije proističe njegova ozbiljna moralna odgovornost. Sam Valdhajm je, međutim, izjavio da ne vidi nikakvih razloga za povlačenje sa funkcije, odnosno da će ostati u stolici šefa države.
Igraju se demokratije
Austrijska vlada je, nakon jednog njegovog istupanja na televiziji, odbila predlog da beogradski istoričar Dušan Plenča bude član međunarodne komisije istoričara, koja se bavila ispitivanjem Valdhajmove ratne biografije, a predsednik te komisije, Švajcarac Hans Rudolf Kurc je potom kazao da će Plenču ipak saslušati i omogućiti mu da kaže do kakvih je podataka on došao u svojim istraživanjima: – Kao svedok – samo se ide na sud! – oštro je reagovao Plenča. – Ja sigurno neću ići u Beč jer njima očigledno nije ni stalo do istine. Oni se igraju demokratije i sramota je da o genocidu u Jugoslaviji, konkretno na Kozari, priča Manfred Meseršmit (jedan od sedam članova komisije, prim. B.S), ne samo zbog toga što sam saznao da je i on bio poručnik Vermahta, već zato što su zločini za koje se tereti Kurt Valdhajm počinjeni na tlu Jugoslavije. Smatram da komisija ne može merodavno raspravljati o genocidu u Jugoslaviji bez jugoslovenskih predstavnika. Takav status (status svedoka, prim. B.S) je uvreda i za mene i za moju zemlju.
Bečka televizija
Kada je 8. februara 1988. godine specijalna međunarodna komisija istoričara predala svoj izveštaj o ratnoj prošlosti Kurta Valdhajma, čak je i Bečka televizija javila da na osnovu izveštaja međunarodne komisije istoričara Valdhajm ne može biti optužen za ratne zločine, ali je proglašen moralno odgovornim. Valdhajm i pored toga nije podneo ostavku na mesto šefa države.
Izvor: VESTI
Vezane vijesti:
Afera Valdhajm u Jugoslaviji (10): Velika pljačka „Novosti“
Afera Valdhajm u Jugoslaviji (9): Komunisti štite nacistu
Afera Valdhajm u Jugoslaviji (8): Mojsov vuče konce
Afera Valdhajm u Jugoslaviji (7): Ustaše ga odlikovale
Afera Valdhajm u Jugoslaviji (6): Svi pamte zlog poručnika
Afera Valdhajm u Jugoslaviji (5): Krvave serenade
Afera Valdhajm u Jugoslaviji (4): Krvave serenade
Afera Valdhajm u Jugoslaviji (3): Zločinac sa šifrom
Afera Valdhajm u Jugoslaviji (2): Ponoćni sastanak
Afera Valdhajm u Jugoslaviji (1): Prljava igra iz Beča
