Афера Валдхајм у Југославији (8): Мојсов вуче конце

Спровођење заробљених Козарчана

НИШТА НИЈЕ СЛУЧАЈНО

А кад су ми на могуће опасности пажњу скренули наjпре Симон Визентал, а потом и моj приjатељ, револуционар, публициста и председник Раселовог суда Владо Дедиjер, jа сам почео да увиђам да у овоj врућоj причи нема места за незване или самозване, али се нисам заустављао у намери да продрем у наjдубље таjне тог скандала столећа.

Тек касниjе ћу дефинитивно схватити и сазнати да у целоj тоj афери ништа ниjе било случаjно, да jе све била врло смишљена и суптилна акциjа чиjи jе циљ био да ме на сваки начин зауставе и присиле да заћутим о Валдхаjму и перо забодем у буњак, односно да тог злочинца одбране и ослободе непобитних оптужби, без обзира на цену и последице. А то што се jа тада нисам много обазирао ни узбуђивао због тих притисака многи су тумачили као да иза мене стоjи неко моћан, да jа имам нека тврда леђа и ослонац.

Иза мене су, међутим, били построjени само мртви, жртве ратних злочина Валдхаjма и Валдхаjмових пред коjима сам осећао одговорност и обавезу да, упркос свему, упркос притисцима и претњама коjе су се назирале, откриjем и разголитим истину, да раскринкам злочинца коjи се тако дуго и успешно скривао, коjи jе, иако крвавих руку, десет година седео на светском трону…

Илиjа Боровњак ће се двадесет и пет година касниjе похвалити како jе његов лист први у свету обjавио да jе Курт Валдхаjм jош 1947. године у Југославиjи проглашен злочинцем, односно да jе као нацистички официр учествовао у прогонима и депортациjи становништва. Сви водећи светски листови и агенциjе, све важниjе радио и телевизиjске станице су тада пренеле напис „Вечерњих новости“, а свемоћни Си-Ен-Ен jе у наjударниjоj информативноj емисиjи као илустрациjу обjавио и насловну страну „Новости“.
Боровњак, ипак, ни у овоj причи, обjављеноj у „Новостима“ 7. априла 2011. године, не каже ко jе наjзаслужниjи за такав успех и популарност ових новина, не спомиње име свог новинара Данка Васовића.

Он у овом тексту, међутим, по први пут открива и каквим jе притисцима тада био изложен, а из тога се може наслутити и ко jе све био умешан у уjдурму спасавања Курта Валдхаjма:

– Кад сам увече дошао кући – сећа се Боровњак тог славног дана у историjи „Новости“ – jавила ми се секретарица Лазара Моjсова, тадашњег председника Председништва СФРЈ, и усплахирено ми саопштила да ме „цело поподне тражио друг председник“. Знао сам одмах да се ни „Новостима“ ни мени не пише добро. Знао сам такође да jе Валдхаjм своjевремено снажно лобирао када jе Лазар Моjсов биран за председника Генералне скупштине Уjедињених нациjа. Очигледно љут, Моjсов jе, додуше помало дипломатски, рекао да смо направили озбиљну политичку грешку, да ће то лоше одjекнути у Уjедињеним нациjама, да може утицати на односе са суседном Аустриjом, да ће негативне последице пасти на целу земљу и њенуглед у свету и тако даље и томе слично. Закључак: немоjте више на ту тему ни редак!

Валдхаjм из времена кад jе као домаћин у палати УН био у зениту славе

Одбио сам да му то обећам, рекао сам да имамо документа и фотографиjе као непобитне доказе и да ћемо вероватно већ сутра наставити: – Послушаjте ме као бившег директора „Борбе“ ако нећете као председника – рекао jе (Моjсов, прим. Б. С.) на краjу. Ниjе прошло ни пола сата, а jавио се тадашњи генерални секретар Председништва СФРЈ Мухамед Берберовић – казуjе даље Боровњак – и без имало дипломатског шлифа осуо паљбу: – Па, човече, jесте ли ви нормални?! Одмах прекините даље обjављивање, иначе… – Шта иначе?! – питао сам већ истањених нерава. – „Новости“ ће бити забрањене, а ти као неодговорни главни уредник – бићеш ухапшен! – Вест о Валдхаjмовоj тамноj прошлости обjавило jе 326 светских листова, а ако ме ухапсите или, не даj боже, забраните „Новости“, обjавиће наjмање 500 медиjа у свету – изрецитовао сам без даха. Он залупи слушалицу, а ми сутрадан настависмо – закључуjе своjе сећање Боровњак…

А да би се данас сасвим схватила сва озбиљност „ватре“ у коjу jе угазио Данко Васовић, да би се схватила моћ тог „Валдхаjм лобиjа“ и докле сежу његови корени, довољно jе завирити у jедан строго поверљиви докуменат до коjег jе Васовић у међувремену дошао. Заведен jе под броjем 415662, а срочен 11. априла 1986. године у Савезном секретариjату за иностране послове, односно у кабинету тадашњег заменика савезног секретара Будимира Лончара. Реч jе о службеноj забелешци са дан раниjе одржаног састанка посвећеног „случаjу Валдхаjм“ (поред Лончара, састанку су, како пише у забелешци, присуствовали: Д. Краjгер, М. Вереш, Н. Прибићевић, А. Станич, Б. Тинтор, Б. Бохте, З. Кикић, П. Пjанић, П. Живковић и Смиља Симоновић).

Лончар jе присутне наjпре упознао да се овим помно бавио и наjвиши орган у држави, Председништво СФРЈ, и анализирало све аспекте „случаjа Валдхаjм“, „коjи – како се наглашава – са досадашњим развоjем за нашу земљу представља изузетно сложену и деликатну тему“. Преносећи ставове Председништва СФРЈ, Лончар jе казао „да не одговара нашим интересима да Валдхаjм буде изабран на председничким изборима у Аустриjи 4. маjа, али да, у складу са досадашњим ставом, такође не можемо дозволити да будемо инволвирани и да као вањски фактор утичемо на њихов исход“.
„За Југославиjу jе врло важно – казао jе даље Лончар – да очува добре и приjатељске односе са Аустриjом и треба настоjати да се избjегну негативне посљедице овог случаjа. При том треба имати на уму и евентуалност да Валдхаjм буде изабран за председника Републике, што би у наредном шестогодишњем раздобљу представљало неповољну околност у билатералноj сурадњи. Нарочито би било потешкоћа морално-политичке природе код размене посета“.

Б. Симоновић.

Извор: ВЕСТИ

Везане виjести: