Са осећајем поштовања и љубави јуче сам био део „Бесмртног пука“ који је марширао Београдом
СА осећајем поштовања и љубави јуче сам био део „Бесмртног пука“ који је марширао Београдом. Носио сам фотографије своје баке која је, током извршења задатка, заробљена и мучки убијена у Јасеновцу и деде, који је погинуо у борби пред сам крај Другог светског рата. Обоје су дали своје животе за слободу.
Они су били међу милионима жртава које су поразиле највеће зло у историји човечанства. Поразили су нацизам. Зато је Дан победе, 9. мај, тако посебан и важан дан. То је дан када су Русија и Србија, марширајући раме уз раме на правој страни историје, победили идеологију логора смрти и гасних комора.
Јуче су Београђани и људи из свих крајева Србије носили фотографије својих најмилијих у маршу мира и сећања. Јуче је Београд видео те фотографије, које су део нашег породичног и националног наслеђа. Наши преци нису подлегли злу фашизма. То су лица која су стварала историју, садашњост и будућност, пред којима стојимо уздигнуте главе, с великом љубављу и поштовањем.
Србија, као савезник и пријатељ Русије, и као земља која је после Русије, у односу на број становника, дала највећи број жртава у борби против нацизма, од јуче има свој „Бесмртни пук“.
Носећи портрете својих страдалих очева и мајки, бака и дека, ми заправо носимо читаву историју наше земље у рукама. На ту историју, Србија може да буде поносна.
Слике бораца страдалих за слободу Србије, показале су читавом свету да Србија и Русија, као некада, и данас марширају на правој страни историје.
Многи страдали, погинули су као браћа по оружју, борећи се заједно у рову са Русима. Многи од њих су заједно гинули, штитећи један другог. Многи од њих су дали свој живот, да би онај други преживео. То братство у рату, сачувано је и у миру.
То је посебно важно данас, јер како се у свету поново буде силе које дају легитимитет нацизму, тако се све снажније учвршћује пријатељство између српског и руског народа. Идеологија доминације и уништења народа, никада више не сме да се пробуди и свет доведе на ивицу катаклизме.
Србија и Русија осећају те потресе и зато се поново зближавају, држећи фотографије својих страдалих предака као путоказе. Њихова лица, показују нам прави пут. То је пут слободе, правде и антифашизма. Наши најближи су за те тековине дали животе, ми их данас не смемо издати.
Пред собом имамо, као некада, пут добра или пут зла. И Русија и Србија, ма како велике биле наше жртве, бирају страну добра. Бирају свет равноправности и мира. Бирају свет без ратова и криза, бирају свет националног достојанства.
Зато је Дан победе толико важан и зато морамо подсећати нашу децу из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину, какав су подвиг начиниле Русија и Србија, заједно са западним савезницима. Наша деца морају да знају ко су били хероји, а ко злочинци. Зато смо јуче корачали у „Бесмртном пуку“. Због наше деце и њихове будућности.
Јер, док траје сећање на страдале хероје, наша деца ће знати да изаберу пут истине и правде. И све док траје сећање на борбу Србије и Русије, наша деца неће бити преварена покушајима да се историја насилно промени: да се у морбидној представи буђења нацизма, убице представљају као жртве, а жртве као убице. Истина је, срећом, неизбрисива. То су слике страдалих у борби против нацизма, то су лица наших најближих.
Ненад Поповић, председник Српске народне партије
Извор: НОВОСТИ