Заборављене има ко да памти

Фонд дијаспоре у веку свог трајања помогао је многима којима је помоћ била животно важна, а о раду ове институције српског народа мало се или нимало зна

Пише: Наташа Францисти

Потребе за пружањем хуманитарне помоћи све су веће док су приходи хуманитарних организација све мањи. Ово запажање би могло проћи без неког значајнијег осврта (будући да представља опште место у разматрању наше свеукупне посрнуле друштвене стварности) да не долази од стране Удружења које је за 17 година постојања у хуманитарне сврхе у земљи уложило више од пет милиона евра.

ПОМОЋ НАЈУГРОЖЕНИЈИМА

Трећу годину заредом Фонд дијаспоре сваког месеца издваја по 100.000 динара за набавку основних намирница за Народне кухиње на Косову и Метохији. Обезбеђено је такође и возило за децу са посебним потребама у Варварину, у вредности од 10.000 евра, а пружена је помоћ и Центру за колективни смештај расељених лица на Брезовици, у вредности од 3.000 евра. Фонд је такође помогао више хуманитарних и патриотских удружења, укључујући удружење ,,Јадовно 1941.“ у Бањалуци.
Отуда је на седници 18. Скупштине Фонда дијаспора за матицу, одржаној 6. августа 2016. у здању ранијег Министарства за дијаспору и Србе у региону, поред представника расејања из разних делова света, присуствовао и лични изасланик Његове светости епископ топлички Арсеније који је одао признање Фонду за добру сарадњу са СПЦ, за помоћ избеглицама и расељеним лицима, као и за помоћ народним кухињама на КиМ.
Као трајна, хуманитарна институција српског народа, Фонд ће, речено је, наставити свој рад уз поштовање утврђених критеријума и приоритета, увек водећи рачуна да помоћ добију најугроженији појединци и породице. У том смислу, приоритет ће и убудуће имати избеглице и расељена лица, породице с троје и више малолетне деце. Такође, трећу годину заредом биће настављено пружање сталне помоћи народним кухињама на Косову и Метохији.

ПОВЕРЕЊЕ А НЕ ЈАЗ

Једна од тема која се наметнула на овом скупу јесте проблем невраћених средстава што је, по речима присутних, створило сасвим оправдано неповерење између расејања и матице. Присутни су подвукли и да је Министарство спољних послова, после 15 година, вратило Фондацији ,,Сања Миленковић“ износ од 30.000 евра који се налазио у депозитима дипломатских и конзуларних представништава, али да Управа Фонда треба да уложи напор како би и остатак невраћених средстава Фонда, као и средстава Фондације ,,Сања Миленковић“, за стипендирање талената из математике и техничких наука, блокирана 2000. била враћена и преусмерена у хуманитарне сврхе.
Уз оцену да је нелогично и супротно европским стандардима да се средства за хуманитарне потребе опорезују (20 одсто) апеловано је на надлежне државне органе да ослободе Фонд и све хуманитарне организације обавезе плаћања пореза и да на тај начин допринесу ширењу хуманитарних активности.
Скупштина је подржала предлоге о оснивању Меморијала жртвама геноцида над српским народом у 20. веку (Српски меморијал) и одобрила учешће представника Фонда у Иницијативном одбору Меморијала.

ДОМ РАСЕЈАЊА У БЕОГРАДУ

Идеја о отварању Српског дома у Београду која је преточена у одлуку Сабора матице и расејања августа 2000. почела је да добија обрисе реалног подухвата.
На одржаној Скупштини формирана је радна група са задатком да изврши припреме за реализацију ове идеје и да на наредном заседању поднесе извештај и предлоге.
У Дому би, како је планирано, били смештени Библиотека српског расејања, Фонд дијаспора за матицу, Фондација ,,Сања Миленковић“ и друга удружења сличних циљева. Српски дом треба да буде институција повезивања и сарадње матице и расејања, стециште свих иницијатива за јачање повезаности српског националног бића на културном, духовном и националном плану. По оцени Скупштине, овај пројекат може се успешно реализовати у сарадњи с институцијама Владе Републике Србије и Скупштином Града Београда.

Извор: ПЕЧАТ