Никола Тесла – симбол за нашу идентификацију

Са довољно добрих разлога могла би се прихватити тврдња да историја успеха уз историју стицања материјалног богатства и историју стално присутних војних сукоба чине историју цивилизације. Жеља за успехом најчешће надјача препреке и наметнуте проблеме. За стизање до тог циља, уз таленат, потребан је и напоран рад. Великим планетарним делима претходи велико знање, али и промишљеност, визија, одлучност и мудрост. Претходи им потреба да се знање, искуство и осећај посложе у складу са етичким судовима у систему дубоких личних уверења и исходе у незаустављиве и неизбежне промене које утичу на токове цивилизације.

Своје место у свеколикој светској историји успеха, поред неколицине других Срба, обезбедио је и Никола Тесла. Један од бисера из завежљаја који се увек и изнова носи у свако ново сутра, и који сликају идентитет једног народа. Један од блиставих умова са непресушног многовековног српског изворишта, из најужег круга оних који су нас, пратећи високе критеријуме и неприкосновену ерудицију, стварајући вечна и непропадљива дела, задужили за општеприсутни понос и задовољство и обавезали да препознамо и следимо додељени пут. Од светих Симеона, Саве и Лазара, до Бошковића, Његоша, Пупина, Миланковића, Андрића, Селимовића, Црњанског и свих оних непоменутих, а заслужних сваког сличног набрајања, а који су хероизмом свога ума видели иза хоризонта и чије су мере биле Небо и Сунце. Они који су животним делом премостили бескрај, пружили одговор на наше недоумице, постали заједнички именитељ непролазнх вредности српског национа и отварали нам двери сутрашњег живота. Остало нам је, да уз мало труда, препознајемо путоказе из великих остварења и следимо додељени пут.

Стигао је и до звезда. Један астероид је назван 2244 Тесла, а његово име носи и један кратер на Месецу. На том путу до звезда није одабирао лаке могућности, оне које нису захтевне према упорношћу, што би га оставило, као и већину, у просечности. Одолевао је лакшем путу представљајући своју људску мисију на ендемски успешан начин. Разумео је више од других савременика да су тишина у којој је волео да ради и празнина претходних (са)знања врвеле од могућности за стварањем новог и квалитетног, које је истовремено било инспиративно и егзактно, па чак и забавно.

Са неугаслог огњишта српске мисли и посвећености, по посебној промисли Логоса и у закриљу Божје благости, подарен нам је Никола Тесла. Човек високе интелигенције и непрестане упитаности над животом и могућношћу путева за стварањем бољег. Спреман да више живи за науку него за себе. Аскетски живот, видљива умна надмоћ и ретка интелектуална густина подржана истрајним радом омогућили су да електротехнику претвори у своје средње име. Више од других је знао да су највеће границе оне које су зацртане у глави. Није их имао.

Теслин живот одвијао се у примерној умерености, подржан вољом која је надрасла морање и уздигнут над прохтевима личне природе омогућио је непрестано освајање нових простора физике, електротехнике и радиотехнике. Снагом воље, личних амбиција и неспорног талента одважно је отварао врата непознатог света успевајући да савлада дотадашње немогућности, стварајући оно што до тада никоме није успело. У спокојству те јединствене самоће, одабране самоизолације у окружењу најбогатијег друштва света, иако признат, познат и славан, задовољавао се оним што чини удобност просечног човека. Измакнут од бљештавих позорница јавног живота, у свом научном тиховању стварао је вредности које данас надилазе себе. Човек, интелектуални колос, полиглота који се служио са девет језика, и који је безмеран лични рад  и одрицање поистоветио са монашким послушањем  и служењем човечанству.

Добровољни заточеник креативне плодне сумње чији допринос науци и човеку представља актуелно и узбудљиво размишљање на које се све начине дела његовог плодног рада налазе у свеукупној садашњости света. Никола Тесла, једнако јединствен као што је и тешко поновљив, оставио је дело које га уводи у најужу групу људи који су уздрмали свет. Дело са поруком упућеном у вечност, које опредељује неприкосновено право на припадност друштву Да Винчија, Коперника, Галилеа, Кеплера, Њутна, Дарвина, Фројда, и неколицине других чији су умови, подстакнути дубоким смислом, својим расуђивањем и створеним делима утицали на живот других.

Изданак српског националног корпуса који је постао наш гарант препознатљивости лишене сваке сумње у вредно, добро и исправно, посебно у овом несрећном времену велике и комплексне цивилизацијске заједнице која за предуслове успеха уместо знања, поштења и критичког мишљења нуди лаж, безосећајност и неизбежну корупцију сваке врсте. Растерећен од наших историјских заблуда и грешака, неоптерећен идеологијом, као стварни симбол напретка и носилац новог квалитета постао је видљиво сведочанство потенцијала и вредности српског националног бића. Тесла нам помаже да останемо у узвишеној борби непристајања да се обезвучи наш народни идентитет и асимилује у друге културне контексте, да не постанемо нација деградираног идентитета. Успешна брана да постанемо удаљен и безличан колективитет. И помаже нам у потреби да трајном културом сећања сачувамо бисерну огрлицу националних умова у овом дубоко неправедном свету који увелико успоставља и намеће нове хероје и нове иконе и светитеље. А њега од заборава не чувају само уџбеници из технике и физике, већ и актуелни живот који се претвара у будуће трајање.

Не поричући Теслино аустроугарско држављанство, родни лички (данас хрватски) крај и амерички живот употпуњен космополитским погледом, тај син православног свештеника представља једног од најзначајнијих синова српског народа. Држао је до српства. У поздравном говору студентима и професорима Велике школе (1892), у садашњој згради Ректората Универзитета у Београду, као у заветном заносу рекао је „Ја сам, као што видите и чујете остао Србин и преко мора, где се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви и да својим знањем и радом подижете славу српства у свету.“

Нема веће даљине од заборава, записао је умни Милош Црњански, а са близином Николе Тесле разумљивије се разговара са светом јер значење наше комуникације огледа се у реакцији других, а не само у ономе што смо ми желели да саопштимо. Сваком смислу је потребна пуноћа, а Теслино име је допуна великог смисла припадности старом европском народу, управо оно што је изнад саме афирмације. Православље нам указује да сваки човек по обављеном чину крштења добија свог анђела чувара, а ми смо поред имена осталих знаменитих Срба, и именом Николе Тесле удостојени овоземаљским колективним заштитником. Са Теслом не морамо да купујемо добар и поуздан глас. Већ имамо.

Ваљало би да увек знамо да смо важни другима баш онолико колико смо важни сами себи. Људи који припадају другим народима и нацијама посматрају друге културе очима сопствених вредности. У готово опсесивној потреби овог, тако често, злурадог света да непрестано фабрикује лажи и учестало обмањује, остављена нам је ретка могућност да им се супротстављамо и истином о пореклу Николе Тесле, једном од симбола свеопштег људског напретка. Да у овом времену разорених вредности са поносом истичемо чињеницу да је Тесла, човек од немерљивог значаја за укупни и технолошки развој XX века, свет угледао из колевке српског народа.

Теслино име нам помаже да ојачамо подлогу на путу нашег уздизања и одржимо смисао сваке етапе пређеног пута. Његов самопрегорни рад којим је надвисио невоље које га нису мимоишле, распршио је најмоћнија и најстраснија веровања у неприкосновеност истосмерне струје. Добио је наметнути рат за наизменичну струју (1893). Данас  представља тако снажну и окрепљујућу истину која недвосмислено указује да се, без видљивог одрицања, без упорности и смисленог рада, бесплатно најчешће добија само примитивизам.

Тесла је и пример и путоказ помирења и спремности на опроштај. На самртној постељи велики ум, добротвор, и патриота посебног соја, Михајло Пупин шаље му поруку (1935) за виђење и молбу за опроштај. Теслин пристанак и потом долазак, пружање руке тешко болесном Пупину, и разговор поред постеље ништа мање значајног научника, угледног професора Колумбија универзитета, носиоца осамнаест докторских титула и члана десет академија наука завршен је помирењем два генија, и заједничком победом над бесплодном и узалудном сујетом, -остављајући нам пример за будућност. Спремност за праштање и способност да надилази неправде показао је у два наврата (1876 и 1878) када су одбијене његове молбе упућене Матици српској за добијање стипендије, а само четири године касније прашта ожиљке бивших доживљаја и даје пристанак (1902) да постане члан те угледне институције. Није га оптеретила неумољива чињеница да је најпре одбијен на избору, те да је касније од статуса ванредног члана Српске краљевске академије (1894) до избора у редовни састав ове кровне научне организације, прошло више од четири деценије (1937).

Од доласка у САД и почетка пута у велику неизвесност (1884) до своје смрти (1943) Тесла је истрајан и непоколебљив, упоран да увек устане, да истрпи неправду, да сачека дан задовољства, да надјача нтелектуалне крађе. Није одустајао и када је Америка повремено бивала земља преварених очекивања. Настављао је даље и када су пословни конкуренти очекивани ниво опште људске осећајности заменили безобзирном неосетљивошћу и хладном страшћу за новцем и славом. На самоопредељеном путу, вођен интуицијом победника, нису га омела ни више пута потврђена сазнања да су пресушили токови истине и да свака лаж може да изгледа истинитија и стварнија од саме истине. Од када је Амерички патентни завод поништио претходну одлуку и доделио Марконију патент на радио (1904), отпочео је и водио компликовану борбу за истину и повратак тог патента. Сунце нове истине засијало је тек после 38 година. У години његове смрти Врховни суд САД вратио је Николи Тесли право на патент бр. 645.576 признајући му првенство на патент радија, али је Маркони већ био овенчан Нобеловом наградом (1909) за откриће радија.

Теслина могућност да медитативним визуелизацијама и способношћу дубоких креативних увида ствара ејдетске слике, да оне у његовим очима постану стварне и јасно видљиве, да види мотор како ради, мења смер струје у њему и да мисаоно експериментише у циљу његовог побољшања и данас заокупља пажњу научника и радозналог света. Јединственим га чини и његов однос према птицама, посебно голубовима, а изнад свега према једној белој голубици са светлосивим пегама на крилима која му је долазила на собни прозор и у собу, хранио је и у невољи неговао, са којом је мислима разговарао и коју је могао да препозна било где, у било ком јату. И она њега, долећући му. Долетела је, према Теслином казивању, у његову хотелску собу да последњи пут издахне ваздух, што је претходно и препознао.

Велики научно истраживачки рад обављан у дубоком сагласју са заносним животним задатком огледа се у око три стотине патената регистрованих у 26 земаља света на пет континената. Од XI Међународне конференције за мере и тегове (1960) јединица магнетне индукције носи назив „тесла“. Одлука са значењем вишим од сваке почасти, која је Николу Теслу сврстала у само петнаест научних величина у свеколикој светској историји чије је име постало мерна јединица. Непроцењив значај његовог дела и доприноса савременој цивилизацији верификовао је и Унеско, када је донео одлуку о упису архивске грађе из Теслине заоставштине у Међународни регистар „Памћење света“ (2003). Дело једног човека, Србина, озваничено је као културно наслеђе од универзалног значаја.

Снагом воље успевао је да савлада болести, неприхватања и проблеме настајале на професионалном плану. Вишемесечно лечење од колере (1874), двоструко одбијање његових молби за доделу стипендије, као и чињеницу коју је понео из посете Србији да Београд уводи једносмерну а не наизменичну струју (1892). Крајем баш те исте године у којој је свет науке и технике занемео сазнањем за његово генијално откриће обртног магнетног поља Тесла није добио довољну подршку на избору за редовног члана Српске краљевске академије (наука). Задржао је присебност и након увида у страхотне последице пожара који је у потпуности уништио његову лабораторију (1895), када су изгорели сви мотори, сви записи и документација, као и материјал за књигу пред само издавање. Вођен узвишеном сврхом његовог стрпљења наставио је да ради. Знао је да је одустајање само одраз личне слабости.  Није губио поверење у смисао онога што жели нити су га поколебале вишеструке крађе патената, доделе Нобелових награда другима за открића до којих је први стигао (електрон, радио-веза, рендгенски зраци, радар, космички зраци, акцелератор честица…), саплитања од стране конкуренције, неуспешни покушаји да изврши пројекат „Светског система“ (1903-1906), као ни све оне околности које су будиле јаке сумње у случајни узрок тешке саобраћајне несреће (1937) са последицама до последњег животног дана.

Живот сваког од нас потврђује да нема беспрекорних животних биографија. У систему погрешних личних уверења остало је кратко младалачко дружење са коцком у периоду боравка у Аустрији, а можда и однос према Ајнштајну и теорији закривљености простора, као и однос према квантној механици Нилса Бора, те размишљања о еугеници.

Ток и догађаји ововремене цивилизације са успехом нас уверавају колико су имали право они који су говорили да су претходни и овај садашњи век рођени из главе бриљантног Теслиног ума и необично успешног човека, који је мирно попут пророка слагао открића, патенте и научне истине. Скуп замишљених квалитета које садржава човек који има снагу генија, и општа универзална слика која осликава таквог човека, измењена је појавом Николе Тесле. Надрасла је свој првобитни рам. Са Теслом је постала другачија.

Пут цивилизације врви од доказа да је Никола Тесла засигурно један од симбола општег напретка људског рода. Бакљом (са)знања начинио је просветљујући увид у неистражена поља физике и електротехнике и дубоки свет космоса са муњама које је кротио (1899). Домислио је и могућност да се вибрацијама изазивају земљотреси и предлагао пројекте из телегеодинамике (1934-1941), радио на сопственој визији коришћења концентрисане нерасипајуће енергије кроз природне средине (1935-1938). Тесла је упечатљиви доказ да, како рече наш нобеловац Иво Андрић, великим људима и њиховом делу не може зло учинити ни време ни људи. И презиме које је носио саображено је са његовим значајем у свету па се истоветно чита на језицима свих народа тог истог света. Тесла представља оно што је вредно памћења, за свагда, у сваком погледу и у свакој прилици. Тесла је нестишљива суштина физике, електро и радио технике.

Стизале су и награде. Успињући се на лествици животног смисла и степеницама друштвеног живота није се бавио преувеличавањем властите важности. У златној бележници успеха остало је записано да су павиљони на Светској изложби „Свет сутрашњице“ у Чикагу (1893) осветљени  уз помоћ дванаест Теслиних двофазних генератора. У првој великој светској хидроцентрали (1896) од дванаест патената који су искоришћени за рад тадашњег чуда света, девет је припадало Николи Тесли. Постаје члан Њујоршке академије наука (1907), а поред две друге, добија и престижну Едисонову медаљу (1916). Додељено му је једанаест почасних доктората, носилац је шест ордена из пет држава и пет медаља.

Великог научника следе и велике визије. Ваздухоплов који за погон користи поред аеродинамичког узгона и феномен електромагнетне гравитације; претварање неисцрпне радијантне енергије у електрицитет; разумевање времена и бесконачности као темеља за нова научна (са)знања; етарска природа космичких процеса… Требало би да желимо и хоћемо да верујемо да ће у овом веку човеков још „недорасли ум“ разумети научну инспирацију Николе Тесле.

Са Теслином величином и громадним делом уподобио се и одлазак са овог света изведен са мером Бога, са смрћу која је желела да постане знак и закључала му живот на велики божићњи празник. Сахрањен је, по сопственој жељи, уз звуке песме „Тамо далеко“.

Тесла. Колико позитивних асоцијација! Дело које одолева свакој и сталној проби времена. Суверено потврђује своје високо место. Визионар и творац. Без сличности са другима. Људска локомотива развоја свеукупне технике модерне цивилизације. Трајна вредносна перспектива. Визија исплативости. Оставштина за нашу колективну будућност коју је могуће видети само очима поноса. Слава исписана Божјом десницом. Тесла је тријумф смисла. Тесла је тачка у којој се сусреће наш идентитет са светом и укрштају наше колективне потребе са ослонцем на историју, традицију и културу српског народа.

Са Николом Теслом смо бољи. И ближи себи. Нисмо скрајнути мимо света и мимо свега. Лакше одржавамо равнотежу између нас самих и свега оног што може да нас додирује, изазива и проверава. Тесла је брана да се обезвреди снага рада у коју би ваљало опет веровати. Тесла је видљива потврда да пут постоји тамо где постоји воља.

Помаже нам да изађемо усправни из овог доба растуће празнине и вакума вредности. Да пригрлимо радост смисла опстанка и стваралаштва, у овом свету који тако заводљиво блиста привидом који се маскира у лажну доброту. Колективно сећање на Николу Теслу и његово дело помаже нам да будемо бољи, јер како патријарх Павле рече „биће нам боље када ми будемо бољи“.

Заиста сам имао срећу без икаквог разлога, да пре тачно десет година, на велики јубилеј 150-огодишњице рођења овог научника, у задовољство претворим жељу којом сам иницирао, покренуо и водио вишемесечну широку јавну акцију којом је аеродром у Београду добио име Николе Тесле. Од тог времена тако често ревитализујем увереност да је приличан број познатих људи из света науке, културе, уметности, политике, спорта… и других људи од интегритета, јавног значаја и утицаја из многих земаља света и још већи број туриста и других категорија путника широм света било видно и позитивно изненађено сазнањем да је аеродрому у главном граду Србије додељен назив због Теслиног порекла односно припадништва српском народу.

Миладин Суботић

Београд

Везане вијести:

Миладин Суботић: Прећуткивање и отуђење

Миладин Суботић: Трајање некажњене срамоте

Миладин Суботић: Неговање сећања на Први светски рат