Видовдан: Празник српске судбине и надахнућа

У историји нашег народа Видовдан има вишеструку симболику и сматра се митским датумом.

Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 28. јуна 2016. године.

ВИДОВДАН. Историчари га „крсте“ као празник српске судбине, дан српских победа и пораза, синоним великих националних надахнућа, као један од најдраматичнијих датума у нашој историји… Сваког 28. јуна сећамо се косовских јунака, али и свих искушења са којима се суочавао српски народ. И у прошлости и у савременој историји, кажу историчари, Србија је на Видовдан морала да доноси тешке одлуке, да бира пут.

Има, међутим, и оних који мисле да је Видовдан неприкладан празник, дан када се славе пораз и пропаст. Тврде и да га народ, обузет свакодневном борбом за опстанак – данас и не спомиње. Да Србима Видовдан више није важан.

– Видовдан и Косовски бој и завет јесу центар српске националне свести – каже историчар др Предраг Марковић из Института за савремену историју. – Не треба подлећи утиску које дају резултати различитих анкета да је Србима данас важније решавање свакодневних животних проблема и изазова од мита о боју на Косову. Гледано из дневног угла то јесте тачно, јер нико Видовдан и Косовску битку неће истаћи као ствар од које се живи. Али, када треба, када је Србији најтеже, тај мит проради. Он постоји у дубљем нивоу наше свести и непогрешиво се активира у тешким ситуацијама, када опстанак народа дође у питање, кад је „бити ил не бити“, када у драматичним околностима треба донети тешке одлуке.

Сви народи, подсећа наш саговорник, имају своје велике приче и митове – Енглези, Шкоти, Швеђани, Руси, Каталонци, Мађари… И Американци славе Аламо и страдање Дејвија Крокета. Сви велики народи, како каже Марковић, славе своје поразе, а на миту врло сличном нашем Косовском боју, почива и европска цивилизација.

– То је мит о Термопилској бици – наставља Марковић. – Он је једна од највећих прича европске цивилизације. А ако је Видовдан глуп и назадан, онда то важи и за Термопиле. Али, није тако. И Косовска и Термопилска битка су – величанствене! Јер причају о борби за слободу по сваку цену. Штавише, Косовски бој је још драматичнији и готово да нема драматичније битке у светској историји. Довољно је поменути да су у њој погинула два владара – Лазар и Мурат.

Пре 627 година, Лазарев избор небеског царства и жртве за више вредности и слободу по сваку цену, учинили су Видовдан митским даном. У новијој прошлости, пак, драматични догађаји који су се десили баш 28. јуна, само су ојачали његову симболику кључног датума српске историје. Низ је добро познат – од митског избора за царство небеско донетог на пољу између Лаба и Ситнице, преко Принциповог пуцња у граду на Миљацки, до успона и пада Слободана Милошевића и отварања приступних преговора са Европском унијом. Могло би се расправљати да ли је реч о усуду, судбини или простој случајности, али сви ови догађаји учинили су да се сваки Видовдан у Србији дочекује са поносом, али и са зебњом од будућих изазова.

Људи генерално, а Срби можда понајвише, склони су да историјска дешавања тумаче као збир природних, објашњивих, али и магијских и неухватљивих сила. Звале се оне судбина, усуд, клет, Божија воља или само неминовност, тек Видовдан је од свих наших празника најбогатији митологијом и веровањима.

– Званично проглашење кнеза Лазара за светитеља 1892. године у видовдански култ унело је црквени, православни елемент, иако се у њему препознају и трагови паганске прошлости, који су, тихи и прикривани, опстали до данас – каже Весна Марјановић, етнолог.

– Косовска компонента у слављењу Видовдана новијег је датума. Настала је у 19. веку, у време романтизма и буђења нација. То је објединило много старих народних обичаја посвећених пролећу, култ мртвих и легенду о великој бици против Турака. Као такав, косовски мит је био моћно средство у националном ослобођењу и стварању нове српске државе. А, до почетка 19. века Видовдан је прослављан у знаку народних веровања у култ мртвих и почетак летњег животног циклуса.

– Период после Васкрса био је време поштовања покојника – објашњава др Марјановић. – Видовдан је припадао низу летњих празника, уз Ђурђевдан, Ивањдан и Тројице, који је, осим слављењу новог животног циклуса, био посвећен и душама умрлих. На Видовдан се, у западној и југозападној Србији, а понајвише у северном делу Мачве, излазило на гробља, где је изношена искључиво посна храна.

У другим деловима Србије, по речима наше саговорнице, култ кнеза Лазара био је јачи, па се на Видовдан палило кандило и спомињала легендарна битка.

– Трећи „слој“, обележавања Видовдана чини корпус народних веровања – каже Марјановићева.

– Они су везани за чаробњаштво и веровање у магична својства траве видовчице и умивање водом. Осим тога, у југозападној Србији још живи обичај да се за Видовдан, из куће износе ћилими, ткани прекривачи, ношња и разни ручни радови да би били виђени. Често се помиње и веза данашњег тумачења Видовдана са култом словенског бога Световида, али етнолози ту везу не могу да потврде.

ДРЖАВНИ ПРАЗНИК ОД 1889.

За државни празник, Видовдан је први пут проглашен 1889. године, на 500. годишњицу Косовског боја, када је уприличена и прослава миропомазања краља Александра Обреновића у манастиру Жича. Као национални празник славио се и у Краљевини Југославији, а у ред државних празника враћен је 2001. године и обележава се радно. У школама се на овај дан додељују ђачке књижице и сведочанства.

ДВА СРПСКА МИТА

– Срби имају две велике националне приче, два национална мита – каже Предраг Марковић. – То су Косовски бој и Први светски рат. Они су центар наше националне свести. Говоре шта је то велико и важно у нашем сећању.

ПРЕЛОМНИ ВИДОВДАНИ

* 1389. Бој на Косову

* 1881. Потписана Тајна конвенција Србије и Аустроугарске

* 1913. Напад Бугарске на Србију и почетак Другог балканског рата

* 1914. Атентат у Сарајеву

* 1919. Потписан Версајски споразум и окончан Први светски рат

* 1921. Донет Видовдански устав Краљевине СХС

* 1948. Проглашена Резолуција Информбироа

* 1989. Обележено 600 година Косовске битке, Милошевићев говором на Газиместану

* 1990. Усвојеним амандманима на Устав Хрватске, Срби више нису били конститутивни народ у Хрватској

* 2001. Слободан Милошевић изручен Хашком трибуналу

* 2006. Црна Гора постала 192. чланица УН

* 2013. Европски савет усвојио препоруку Европске комисије да отвори приступне преговоре са Србијом.

Аутор: Јелена МАТИЈЕВИЋ

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Темељ државе или узрок подела

Трећи пјешадијски /Република Српска/ пук обиљежава крсну славу

На Видовдан помен за младу краљеву војску