Удружење породица киднапованих и убијених на КиМ организовало је отварање „Спомен собе – косметске жртве“ у својим просторијама у згради Београђанке.
Спомен соба је отворена у знак сећања на киднаповане и убијене на Косову и Метохији од 1998-2000. и 2003-2004. и то на 18. годишњицу киднаповања рудара површинског копа рудника „Белаћевац“ на Косову и Метохији.
Председник Удружења Симо Спасић рекао је да је тај датум веома важан за породице жртава, које су прошле пакао сурових отмица.
У Спомен соби изложено је 2.500 фотографија киднаповаих и убијених Срба, Рома, Горанаца, Албанаца и других на Косову и Метохији.
„Спомен собом-Косметске жртве желели смо да заштитимо од заборава сваки угашени живот који је заувек изгубљен на просторима Косова и Метохије“, рекао је Спасић.
Он је додао да је Удружење уз помоћ града и владе упело да отвори спомен собу, затим, како је рекао, да постави српски „зид плача“ испред Тужилаштва за ратне злочине и затражи правду за настрадале.
„Поставили смо ‘зид плача’ и испред Скупштине, то смо имали као обавезу према породицама жртава и тражимо да нам град помогне са локацијом како би коначно имали споменик српских жртвава“, рекао је Спасић. Како он сматра, најбоља локација за то могао би да буде Пионирски парк.
Према његовим речима, у спомен соби су „објединене“ све жртве – цивили, војници, полицајци, јер су, како је казао, све жртве пођеднаке.
У спомен соби, како је навео, на сликама је представљено преко 2.500 киднапованих и убијених цивила, војника и полицајаца Срба, Рома, Горанаца, а на 26 фотографија су и Албанци који су радили при полицији.
Сви који то желе, Спомен собу могу доћи да обиђу сваког дана, и она ће бити отворена 24 сата, рекао је Спасић.
Спасић је захвалио министру за рад Александру Вулину наводећи да је спомен соба отворена захваљујући и уз помоћ тог министарства.
„Ова спомен соба је неки пут ка истини и правди, и тражимо правду за наше мученике. Коначно имамо државу иза нас, ми не припадамо ни власти ни опозицији, ми припадамо нашој трагедији и једино тражимо подршку државе и медија да стану иза српских жртвава“, рекао је Спасић.
Заступник Удружења породица киднапованих и убијених Снежана Марковић Здравковић запитала је зашто Србија никада није тражила киднаповане Србе и „зашто је влада ДОС 2001-2002. ослободила више од 2.000 албанских терориста и злочинаца и све то, како је додала, без захтева да се отети Срби ослободе“.
Она је навела да ће удружење тражити да Влада Србије 10. јун прогласи за дан Косметских жртава јер се у том периоду највише убистава и отмица догодило, и да држава коначно законом регулише статус породица цивилних, предратних, ратних и послератних жртава на косову и Метохији.
„ОВК, НАТО, КФОР, УНМИК, ЕУЛЕКС одговорни су због 2.500 убијених Срба. Сматрамо да је Србија имала моралну обавезу да помогне подорицама киднапованих Срба на Косову и Метохији“, рекла је Здравковић.
Шеф Одсека у Комисији за нестала лица Љиљана Крстић рекла је да је важно, и да се та комисија залаже да се судбина киднапованих и несталих што пре разреши.
Она је рекла да се нада да ће ускоро бити настављен поступак провере терена у Жиливодама који је започет 2008. године и почне ексхумација.
Извор: Б92
Везане вијести:
Судбина 540 Срба несталих на Косову и даље непозната
ЋУТЕ АЛБАНЦИ, ЋУТЕ МЕЂУНАРОДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ, ЋУТИ БЕОГРАД…
Како у Немцу куца срце Србина са Косова