Српски „Мали принчеви“ у Јеропланима изнад Париза

Удружење линијских пилота данас у београдском аеро-клубу уручује захвалницу француском народу. Романтични јунаци и хероји неба летачко искуство стицали су у Граду светлости

ПРВИ српски пилоти, ваздухопловни инжењери и техничари школовани у Француској уочи и током Великог рата били су романтични јунаци, авантуристи и изумитељи, хероји једне генерације, коју су у Београд донели одсјај Града светлости. Удружење линијских пилота Србије жели да подсети на изузетне личности које су пре једног века стварале српску „авијатику“ и дух времена.

– На културни идентитет српских пилота и целе друштвене елите Србије једног времена доста су утицали француски узори. Пилоти су били део културног миљеа Париза, средишта развоја културе и технологије тог доба. Они нису говорили само о летењу, већ и о филозофском аспекту живота и идентитета као, на пример, пилот Антоан де Сент Егзипери, аутор „Малог Принца“ – каже Велимир Исаковић из Удружења линијских пилота Србије, које је одлучило да пошаље захвалницу француском народу за све што је учинио.

Слађана Новаковић, извршни координатор пројекта, омогућила је контакт Удружења с Амбасадом Француске, која је му је указала велику пажњу. Високи представници амбасаде, војни аташе Руанет Оливије и Жан-Пјер Гасто, шеф економског одељења, данас ће у име Француске свечано примити српску захвалницу у београдском аеро-клубу.

Биће то својеврсно подсећање на време летачких асова, посебног соја људи који су се винули у небо кад је сваки лет био опасан као руски рулет. Међу њима су били и српски војници из Великог рата, који су постали пилоти у Француској. Међу њима су били не само професионалци, већ и ђаци-ратници, као будући архитекта и академик Александар Дероко, оснивач српског цивилног ваздухопловства Тадија Сондермајер, капетан-инвалид Ђорђе Себастијан Рош, који је забележио речи мајора Гавриловића пред јуриш у одбрани Београда 1915. и својим радом сачувао Хиландар после Другог светског рата.

Какви су ентузијасти били први ваздухопловци, илуструје пројекат првог српског ратног авиона настао у београдској кафани „Балкан“, где су се окупљали четници или комите, добровољци из ратова против Турака у Македонији. Студент Драгиша Стојадиновић, банкарски чиновник Миливоје Јовановић и комита Јова Тодоровић купили су полован мотор из слупаног авиона и с Михајлом Мерћепом, Србином из Аустроугарске, уговорили да изради труп. Почетком маја 1912. аероплан „Мерћеп комитски“ је склопљен и заказан је промотивни лет на Бањици. Међутим, пилот је у задњи час одбио да лети због лоше писте и јаког ветра, а да се не би обрукао пред масом, Стојадиновић је сам стартовао авион, иако никада није летео. Догађај је бележила камера испред трибине за високе госте, до тренутка кад је новопечени пилот јурнуо ка њој и натерао посетиоце у бег. Одважни Стојадиновић је ипак успео да се вине у ваздух, па чак и да спусти авион без веће штете, праћен клицањем окупљених.

Први професионални српски пилоти авиона били су официри, француски ђаци, који су већ 1912. имали борбене летове помажући црногорској војсци у опсади Скадра. Тад је страдао пилот Михајло Петровић и постао једна од првих жртава ратног ваздухопловства. Иако мала, Аеропланска ескадра Србије, којој су 1914. савезници одбили да пруже помоћ, почетком Великог рата је сама неустрашиво извиђала аустроугарске положаје и водила прве окршаје револверима на небу, јер авиони још нису имали оружје. Тек после победе на Церу, прве савезничке победе уопште, у Србију су стигли француски летачки асови и нови авиони на којима су подучавали српске пилоте и борили се све до слома 1915. године. Српска аеропланска ескадра уништена је у повлачењу, али су њена крила васкрсла школовањем великог броја нових пилота у Француској, који су се борили и на Западном и на Солунском фронту.

У то време сваки лет изнад непријатељских ровова је био на ивици самоубилачког, јер су авиони летели ниско.

– Висине су биле једва изнад 1.000 метара. Мотори тада нису могли извлачити више. Требало је стиснути зубе и ући у завесу од црних шрапнела. Противавионске батерије су тукле, не појединачне авионе, већ су постављале густ смртоносан бараж. Ту је требало имати нерве. Зажмурити и ући у пакао – говорио је академик Александар Дероко.

Пилоти су гинули заједно са својим авионима, јер се падобрани нису користили.

– Запаљен авион и – посада је била изгубљена. Људи су, на пример, лепо видели са Јелака на Кајмакчалану кад је авион француског пилота Пинтасије до Монтињија Немац запалио митраљеским метком. Кад је авион почео да букти, пилот се извукао четвороношке на реп авиона и скочио у дубину, изабравши између две смрти – забележио је Дероко смрт ратног друга, француског ваздухопловца.

Кад се рат завршио, он се, као и други јунаци, српски ђаци пилоти, вратио у школску клупу. Кад су изашли из њих, постали су друштвена елита, носиоци духа једног времена и новог, цивилног ваздухопловства.

СРПСКИ ИКАР

ПРИЧА о српском ваздухопловству почиње пре ере авиона, у 19. веку, пионирским покушајем извесног београдског ковачког калфе Манојла. Овај српски Икар је 1841. својом справом за летење налик на крила желео да прелети Саву. Пошто му нису дозволили да полети са Саборне цркве, он је скочио са царинарнице „Ђумрукане“ у Савском пристаништу, а дубоки снег у који је атерирао и мали падобран спасли су му живот. Првог човека међу птицама Београд је видео октобра 1873, а штампа је писала о „аеронауту“ из Париза Бедеу, који је летео балоном изнад града и изводио вежбе на трапезу испод корпе летелице.

БАЛОНИ И ГОЛУБИЈЕ СТАНИЦЕ

УРЕДБА о формацији целокупне војске из давне 1893. предвидела је оснивање ваздухопловних балонских одељења при свакој српској дивизији. Увођење нових технологија никад није лако, па је тек 1901. инжењеријски поручник Коста Милетић упућен да се у Русији школује као први српски ваздухопловац. Годину дана је учио летење балоном, а још шест месеци је изучавао метеорологију и рад голубијих станица. Голубови писмоноше су били важна врста заштићене комуникације, па се великим успехом српских контраобавештајаца сматрало откривање тајне аустријске голубије станице у Србији.

Аутор: Борис СУБАШИЋ

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Годишњица српског ваздухопловства

Милисав Семиз – Заборављени херој београдског неба …