Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Назив српског jезика коjи се форсира међу Бошњацима представља претходницу настоjања или наjаве извjесног босанског унитаризма – рекао jе потпредсjедник Академиjе наука и умjетности Републике Српске (АНУРС) Љубомир Зуковић у Београду на трибини о српском jезику и jезичком планирању.
„Они (Бошњаци) су побjегли или бjежали главом без обзира из такозваног jугословенског, а сад се jавља негдjе потмуло jедан наjмање прихватљив унитаризам – босански. Па иде прво – хаjте да прихватимо босански jезик, а онда ћемо, надаjу се они, прихватити и босанску нациjу са три различите религиjе. Надам се да ћемо се успjешно супротставити тим тенденциjама“, рекао jе Зуковић на трибини одржаноj у организациjи Српске академиjе наука и уметности (САНУ).
Он jе оциjенио да jе положаj српског jезика данас такав као што jе и положаj српског народа на овим просторима, те напоменуо да се у Републици Српскоj ослушкуjе шта се ради у матици када jе риjеч о српском jезику.
Зуковић jе навео да jе за њега назив специjалне паралелне везе Српске и Србиjе, коjе су проглашене Деjтоном, нешто што jе необично и што jе наметнуто као много шта друго, jер те везе могу бити само траjне и животворне и тога се треба држати.
Он jе подсjетио на риjечи Иве Андрића да се у БиХ, ако се одузму туђице и наноси коjи долазе из политике и медиjа, говори чист Вуков jезик, оцjењуjући да се српски jезик данас можда наjнеразумниjе „позљеђуjе“ у Црноj Гори и именом и називом и многим поступцима у пракси.
„Али, сматрам то елементарном непогодом и надам се да ће и то брзо проћи. Српски jезик jе моћна риjека и одбраниће се од разних насртаjа и ми то морамо издржати. Кажу да jе наjхладниjе пред зору, па можда и ниjе далеко таj тренутак и вриjеме када ће се прилике и код нас измиjенити“, рекао jе Зуковић.
Предсjедник САНУ Владимир Костић истакао jе да jе српски jезик есенциjални проблем и питање за САНУ, постамент на коjем ова институциjа великим диjелом гради оправданост сопственог постоjања.
Он jе подсjетио да jе Друштво српске словесности, основано у Београду 1842. године, покушало да риjеши тада jош нериjешено питање правописа, а да вриjеме у коjем живимо поставља и повремено намеће питања коjа готово 175 година нису риjешена до краjа, а поjавили су се и други неспоразуми.
Скуп jе поздравила и изасланик предсjедника Србиjе Јасмина Митровић Марић, истичући да ће САНУ о питању српског jезика увиjек имати подршку предсjедника Србиjе.
Она jе рекла да jе jезик као дисање, да мора да се учи свуда и увиjек, а да jе медиjска писменост „jедна од тешких љутих рана“.
Марићева jе додала да jе веома лоша порука што на скупу нема никог из ресорних министарстава културе и просвjете.
Предсjедник Матице Српске Драган Станић рекао jе да jе за вођење успjешне jезичке политике потребна свеобухватна акциjа свих слоjева друштва, као и свеопшти консензус, те укључивање и политичке заjеднице у послове jезичке политике.
Станић jе навео да jе потребно сачинити платформу за заjедничко дjеловање у jезичкоj српскоj политици, као и да jе потребно да се САНУ обрати тим поводом предсjеднику Србиjе, премиjеру, ресорном министарству и парламенту и да треба дониjети ваљане законе за ту jезичку политику.
Извор: 
Везане виjести:
