Прекинути са „културом заборава“

Главне кривце за културу заборава требало би потражити у послиjератним тежњама да се изграђуjе наднационални дух jугословенства и затире сjећање на све национално, а наjвише на жртве, оциjенили су учесници трибине „Зашто његуjемо културу заборава“ о злочинима почињеним над Србима током Другог свjетског рата.

Предсjедник Удружења „Јадовно“ Душан Басташић рекао jе да jе та политика потискивања сjећања настављена и након посљедњег рата због такозваног развиjања добросусjедских односа, али да jе таj изговор апсолутно неприхватљив за поштоваоце српских жртва.

„Скоро jе заборављен таj дио нашег личног, породичног, националног историjског искуства из периода Независне Државе Хрватске /НДХ/, коjи jе jако важан да бисмо могли рећи да имамо интегрисан идентитет и да данас разумиjемо ко смо и шта смо“, рекао jе Басташић на трибини, коjа jе одржана на Факултету политичких наука у Београду.

Подсjетивши да jе првих 132 дана рата у госпићкоj групи логора убиjено 40.123 људи, од коjих 38.010 Срба, Басташић jе истакао да се о томе мало говори, као и да, осим директних потомака жртава, мало ко зна за стравичне злочине над српским народом.

Коментаришући броjне трибине и документарне филмове поводом обиљежавања 100 година од почетка Првог свjетског рата, Басташић jе запитао да ли jе потребно да се чека наредних 25 или 30 година до стогодишњице обиљежавања Другог свjетског рата да би о овоj теми проговорили онако како то налажу моралне и хришћанске норме.

„Опасан jе таj заборав, jер нам историjа може бити учитељица живота само ако jе познаjемо. Уколико бришемо читав историjски сегмент националног искуства, самим тим jе наша сутрашњица неизвjесниjа“, нагласио jе Басташић.

Гордана Достанић из Удружења „Огњена Мариjа Ливањска“ рекла jе да млади не знаjу много о злочинима коjи су се дешавали током Другог светског рата, jер jош постоjе људи коjе jе страх да о томе говоре, односно „страх жртве да jе крива због тога што jе жртва“.

Према њеним риjечима, у образовном програму нема на прави начин приказаних ствари, jер jе много тога пропуштено због изградње наднационалне заjеднице, што се показало да jе била пропаст, а циљ коjи се желио постићи прећуткивањем ниjе постигнут него се све поновило.

Предсjедник Српског националног друштва „Пребиловци“ Миленко Јахура поручио jе да постоjи опасност да српске жртве буду заборављене и да његово и слична удружења, коjа су повезана организациjом „Сабрање“, планираjу да направе атлас и календар геноцида.

„У атласу и календару бисмо снимили, фотографисали и описали свако стратиште да се не би заборавили злочини над Србима“, рекао jе Јахура, чиjе удружење гаjи сjећање на стравичан геноцид коjи jе НДХ починила над житељима доњехорцеговачког села Пребиловци у љето 1941. године када jе на монструозан начин побиjено више од 800 стараца, жена и дjеце, као и тек рођених беба.

Трибину на београдском Факултету политичких наука организовала jе студентска организациjа „Српски политички форум“.

Извор: 

Везане виjести:

Басташић: Заборављен дио нашег историjског искуства из периода НДХ

Трибина: „Зашто негуjемо културу заборава?“, Факултет политичких наука у Београду

Видео: Сабрање 2014. – Jadovno 1941.

Галериjа: „Сабрање“ на Козари 03.-05. октобра 2014. – Jadovno …

Страдање какво се не памти, догодило се у Подрињу на Младенце, 22. марта 1942. године

На српскоj Билогори нема села гдjе нема масовне гробнице нашег народа

Желим да моjе диjете, никада не доживи оно што смо ми и наши преци проживjели

ВЛАДИКА АТАНАСИЈЕ: СРБИ СКЛОНИ ЗАБОРАВУ ВЛАСТИТОГ БИЋА

Прво сабрање удружења потомака и поштовалаца српских жртава ратова у XX виjеку