Обраћам Вам се испред Српског удружења Ћирилица из Београда, са жељом да подржимо све активности коjе Српско народно веће и Ви посебно, спроводите на чувању идентитета, културе и националног достоjанства српског народа у Хрватскоj.
Са пажњом пратимо све проблеме коjе имате у организовању и функционисању српске заjеднице коjи се повремено али у дужем временском интервалу jављаjу. Посебно нас забрињава велики броj медиjских напада на Вас и Ваше сараднике из Већа, као и на часопис Новости коjи представља гласило српског народа у Хрватскоj и тиме битан фактор спречавања његове асимилациjе.
За нас из Ћирилице jе непоjмљиво да може демократски изабрани председник jедне државе, лично учествовати у кршењу демократских принципа и самог Устава, као и сврставању на страну jедне, њему ближе, политичке опциjе са идеjом о постављању личности на чело српских институциjа коjа су по његовом политичком укусу. Поготову jе то проблематично када се ради о организациjама коjе су од животне важности за очување културне баштине Срба, и врло осетљиво jер су многи ожиљци из ратних дешавања jош присутни и траjу код припадника свих народа на овим просторима.
Сматрамо и недоличним критике и нападе на г. Пуповца због његовог права да искаже своjе мишљење о дешавањима из ратне 1995. године, jер смо очекивали да су таква, недемократска понашања била могућа у прошлим, тоталитарним системима а не на прагу уласка jедне државе у Европску Униjу – симболу демократиjе, правде и толеранциjе.
Господине Пуповац, ово Вам пишем jер сам имао прилику да Вас лично доживим као храброг и толерантног, не само политичара, него и правог народног представника у наjбољем саборном, српском духу и традициjи, као што су били многи у досадашњоj нашоj историjи.
То осећање сам имао 24. jуна ове године на обележавању годишњице страдалим мученицима у Јадовну на Велебиту, где сам као представник Ћирилице и Српских двери из Београда био присутан. Ту сте нам се придружили после званичног комеморативног скупа, обукли патике и фармерке и са своjим народом изнели и поставили крст на, до тада необележено, место логора и стратишта. Треба напоменути да jе дужина молитвеног хода од Шаранове jаме до логора на Велебиту преко 7 километара.
И ту сте нам се поново обратили хуманистичким и хришћанским порукама. Јединство народа и његовог политичког представника у пуном смислу. Зато осећам потребу да се огласим испред Удружења, као и у своjе име, и искажем подршку племенитим и општецивилизациjским идеjама коjе заступате.
Такве идеjе заступа и Српско удружења Ћирилица из Београда, коjе jе независно, нестраначко и непрофитно удружење, основано са задатком да помогне у одбрани српског идентитета – пре свега у области заштите српског jезика и враћање ћирилице као jединог српског писма. Полазећи од чињенице да jе опредељење за писмо државно питање националне културе од прворазредног значаjа, своjе активности удружење заснива у складу са чланом 10 Устава Републике Србиjе и српским законодавством, коjе гарантуjу употребу ћирилице као jединог службеног писма српског jезика.
Поред законске основе, Удружење Ћирилица своjе деловање заснива и на учењу проф. Лазе М. Костића и академика Радомира Лукића са циљем да jача свест српског народа о ћирилици као темељном националном симболу као и jединству његовог српског jезика и ћирилице, што jе предуслов да се сачува српско име jезика и српско име народа у ситуациjи када смо изложени разним притисцима на саму основу нашег идентитета. Затирањем српског писма и касниjе српског jезика и културе, омогућава се врло лак и брз продор, нама страних културних утицаjа, поготову код младих и тиме слабљење свих националних особина па и свести о потреби очувања сопственог идентитета.
Са жељом да истраjете,
срдачно Вас поздрављам
у Београду, Миодраг Коjић
27. августа 2012. године Потпредседник Управног одбора
Везане виjести: