За Јасеновац ни правде ни пара

– Ми покушавамо да се обратимо и нашим исељеницима. Жеља нам jе да нас наше расеjање у европским и прекоморским земљама прихвати и помогне да проjекат завршимо. Да се, кад филм буде завршен, обелодани пуна истина о страдањима у Јасеновцу и документовано прикаже ко jе жртва, а ко џелат. Да се наjзад отворе очи и нама Србима и међународноj заjедници. Да се оваj мрак коjи се наднео над српским народом, разгрне.

Јесте ли већ покушали да се представите
у расеjању?

– До сада смо у Торонту и Прагу направили проjекциjе од 36 минута компилованог снимљеног материjала. Обе су врло лепо примљене и високо оцењене, како од тамошњих Срба, тако и од Јевреjа. Али, финансиjски ефекат jе никакав. Нико ништа. Сви ћуте. Ништа од донациjа за сада.

Коjа jе основа филма?

– Филм има три равни. Једна jе о вишедецениjскоj борби за истину о комплексу логора у Јасеновцу проф. др Србољуба Живановића. Он jе данас члан Међународне комисиjе за истину о Јасеновцу. Још 1964. са двоjицом Словенаца учествовао jе у ексхумациjи и анализи скелета усташких жртава из тог логора. Мада jе по завршетку Другог светског рата логор сравњен са земљом, они су успели помоћу специjалних сонди да проналазе гробнице и извлаче узорке. Међутим, комунистичке власти су имале циљ да се не дође до истине, па су њихови извештаjи сакривани и уништавани. Док су радили на терену ниjе им био дозвољен контакт ни са ким, а кад су се вратили да наставе истраживање дочекала их jе „народна милициjа“ и забрана даљег рада. Међутим, професор Живановић и његови сарадници су свакодневно у три примерка водили дневнике о резултатима истраживања на терену. И кад jе због тог истраживачког подухвата био приморан да напусти СФРЈ, његова копиjа дневника jе са њим отишла у егзил.

Шта се налази у наставку филма?

– У другом делу филма су потресна сведочења jасеновачких логораша. Од њих 1.200 коjи су 1945. голоруки кренули у пробоj, усташке каме и пушчана зрна преживела су само 123 сужња. Један од њих, коjи jе у Јасеновцу био заточен као дечак од 14 година, говори како jе сваки пут кад би носио следовање сапуна за логорског берберина размишљао да ли су у том сапуну скувани и остаци његовог оца, стрица, приjатеља, познаника…

А трећи део?

– Трећи део филма говори о континуитету српског страдања на тлу данашње Хрватске коjе jе почело у време Првог светског рата, настављен у Другом светском рату и ниjе престало до данас. Срж проблема jе у Ватикану, jер како другачиjе протумачити податак да jе од 1.800 хрватских римокатоличких свештеника њих око 1.400 учествовало у затирању Срба у Павелићевоj НДХ. Такође, углавном се говори о страдању цивила и антифашиста, а не прецизира се да ти цивили имаjу име и презиме, да су српске нациjе. Само да би се сакриле српске жртве, побиjена новорођенчад и мала деца подводе се под антифашисте, као да дете од три, пет или седам година зна шта jе фашизам.

Недостаjе 50.000 евра.  Да би филм био завршен недостаjе око 50.000 евра. Да такав проjекат, на пример, раде Енглези о страдању свог народа он би коштао и до милион фунти. Ми радимо волонтерски, до сада смо улагали сопствени новац и исцрпли смо резерве. Обраћали смо се за помоћ институциjама у Србиjи и Републици Српскоj, али су за сада сви глуви за наше апеле. Нико нам ниjе изашао у сусрет ни из Београда ни из Бањалуке – каже Јовановић.

Извор: ВЕСТИ