БЕОГРАД, 12. АПРИЛА – Одбор за Јадовно 1941. усвојио је на сједници у Београду Програм рада, а једна од основних активности биће анимирање потомака жртава да пишу и достављају своја сазнања о страдању њихових чланова породица, рођака и мјештана на Јадовинском стратишту и прилажу фотографије и другу расположиву фактографију.
На сједници Одбора за Јадовно одржаној 10. априла, тачно на дан када су прије 70 година први Срби са подручја града
Госпића одвођени према безданима Велебита, закључено је да је приоритет и рад на допуни именичног пописа жртава на коме је др Ђуро Затезало радио до 1990. године, а наставио Музеј жртава геноцида у Београду, саопштено је Срни из Удружења „Јадовно 1941.“
„Одбор за Јадовно из Београда активно ће се укључити у организацију парастоса и обиљежавања Дана сјећања које ће се одржати на Велебиту код Шаранове јаме и на острву Пагу, на мјесту усташког логора Слана“, рекао је предсједник Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Јадовно 1941. Душан Басташић.
Он је нагласио да нема српске породице поријеклом са подручја које је покривала НДХ, а која нема директног или индиректног сродника убијеног у времену постојања те државе.
„Страдање нашег народа у 20. вијеку, а поготово оно током Другог свјетског рата, представља снажну категорију нашег националног идентитета и јединствену спону у процесу неопходних националних интеграција. Усвајање тог страдања у трајно памћење нашег народа представља, не само дужан однос према жртвама, него и одговоран однос према будућим покољењима, у функцији превенције геноцида“, поручио је Басташић.
Одбор за Јадовно 1941. основан је с циљем да окупља потомке и поштоваоце жртава, који ће својим радом и активностима допринијети да се стане у крај забораву беспримјерног злочина, који се догодио у Независној држави Хрватској 1941. године на подручју комплекса усташких логора Госпић.
„Наша мисија је објелодањивање Јадовинске трагедије и чување помена на невине жртве, наше чланове породица, рођаке и сународнике, које су 1941. године побиле хрватске усташе само због тога што су били православни Срби“, рекао је Басташић.
Одбор рачуна и на пуну сарадњу са Одбором за Јадовно 1941., основаном при Епархији горњокарловачкој СПЦ, под предсједањем епископа горњокарловачког Герасима Поповића.