Злочин у Паулин Двору годинама је био прикриван, а ни сада се о њему не говори. Управо се јуче навршило 32 године од убиства 19 цивила у овом месту.
Место Паулин Двор данас територијално припада општини Шодоловци иако путно није директно спојено са местима ове општине. Да бисте до Паулин Двора дошли из било којег дела ове општине неопходно је да прођете кроз Ернестиново или Храстин. Ово место као и већина која припадају поменутој локалној самоуправи насељено је двадесетих и тридесетих година прошлог века породицама солунских добровољаца и колониста из различитих крајева новостворене Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, махом из Лике.
Ранија пустара у времену Аустроугарске монархије имала је осамдесетак становника, а након колонизације тај број се повећава на готово тристо становника. Са избијањем Другог светског рата становништво су раселиле усташке власти, а по његовом завршетку људи се враћају и поново се успоставља живот. Током тог рата 16 мештана Паулин Двора изгубило је живот као борци, а њих седам страдали су као жртве усташког и окупаторског режима. Споменик испред зграде месне школе подигнут је на дан државности Југославије 1962. године. Данас се и на школи, баш као и на споменику виде трагови последњег рата, руинирани, изрешетани, са обезглављеним борцем и тек сачуваном плочом са именима настрадалих. Средином прошлог века број становника овог насеља креће се између 400 и готово 500.
– Паулин Двор је најмање село наше општине и по задњем попису становништва овде живи 74 становника од чега данас већину чине Хрвати. Људи су се протеклих година доста иселили и ситуација се мењала из године у годину. Популација становништва је углавном старија и већина се бави пољопривредом, односно пре свега ратарством. Општина у сва села улаже у инфраструктуру поготово се базирамо на потребе људи. У Паулин Двору смо задњих година уредили унутрашњост сеоског дома, направили смо дечије справе да то мало деце има могућност негде да се игра, а до краја године планирамо да поставимо и лед расвету, док до половине следеће године планирамо уређење осталог дела друштвеног дома – говори начелник општине Шодоловци Драган Зорић.
Кроз Паулин Двор пролазе две улице, Главна која води према суседнима Ернестинову и Храстину, те Спортска улица у којој једино голови на некадашњем фудбалском терену фудбалског клуба „Дејан Бекић“, основаног 1968. године који је понео име по годину дана преминулом играчу Црвене Звезде, подсећају на било какав спорт. Недалеко од овог терена на којем се некада играо фудбал и организовали турнири са 20 и више екипа, налази се новоподигнуто гробље, на којем се, између осталих, налазе и споменици настрадалих мештана у злочину који се десио 1991. године.
Злочин о којем се ћути
Иако се ради о једном од највећих и најбруталнијих злочина током 1991. године на овом простору, о Паулин Двору данас се готово и не говори. Сам злочин био је скриван од очију јавности дуго година, чак су и тела жртава неколико пута пребацивана и скривана, у једном моменту завршила су чак у Лици. Мањи публицитет злочин је добио након посета тадашњих српских и хрватских председника Бориса Тадића и Иве Јосиповића 2010. године, а од тада па до данас овог злочина и овог места ретки се сете.
– Сваке године некадашњи страновници и они који су изгубили некога из фамилије дођу на тај дан, обиђу гробове својих рођака и пријатеља. Званичних комеморација није било барем не у последње четири године од када сам начелник општине. Да ли је неко био на своју личну иницијативу, а да ми са тим нисмо упознати, то не могу да тврдим, али нам се службено није нико јављао – додаје начелник Зорић.
У Паулин Двору је у ноћи између 11. и 12. децембра убијено 19 мештана овога села, међу њима осам жена и четири брачна пара, просечне старости жртава 64 године. Овај злочин починили су припадници 130. бригаде хрватске војске, махом становници оближњег села Владиславци. Иако је у злочину учествовало више људи за овај злочин суђено је само Енесу Витешкићу и Николи Иванковићу. Након бројних судских процеса и правних лакрдија Витешкић је осуђен на 11 година затвора, а Иванковић на 15 година. При томе, никоме се није судило за командну одговорност нити за прикривање злочина.
На спомен комплексу у Паулин Двору подигнуто је 15 споменика настрадалима. У овом злочину живот су изгубили: Јован Гаврић, Боја Грубишић, Анђа Јелић, Бошко Јелић, Босиљка Катић, Дмитар Катић, Драгиња Катић, Миле Катић, Петар Катић, Драгутин Кечкеш, Милан Лабус, Вукашин Медић, Милица Миловић, Спасоја Миловић, Милена Родић, Божидар Суџуковић, Марија Суџуковић, Даринка Вујновић и непокретна старица Милка Лапчевић чије је тело пронађено у марту 1992. године 2,5 километра од куће, у близини места Храстин.
СРЂАН СЕКУЛИЋ
Преузето са: САВЕЗ СРБА ИЗ РЕГИОНА / Срби.