НАЈАВА: Промоција књиге „Рађање Оца“ у Бањој Луци

У Свечаној сали Академије наука и уметности Републике Српске у Бањалуци, 15. јуна 2023. године, са почетком у 18 часова, одржаће се представљање књиге протојереја – ставрофора др Саве Б. Јовића. Улаз је слободан.  

           

О књизи ће говорити: академик, проф. др Ранко Поповић, проф. др Душко Певуља, свештеник др Драган Шућур, др Небојша Кузмановић у име издавача и Аутор.     

„Част ми је што ће представљање књиге бити у најзначајнијој установи Републике Српске у граду који су учинили лепим и који га чувају мученици епископ Платон, ђакон Авакум, Петар Кочић и многе друге свете и значајне личности“, рекао је аутор тим поводом.  

Протојереј – ставрофор др Саво Б. Јовић

Протојереј – ставрофор др Саво Б. Јовић, био је дугогодишњи главни секретар Светог Архијерејског синода. Рођен је на Савиндан 1954. године у Милином Селу, општина Лопаре.

Завршио је петоразредну Богословију Светог Арсенија у Сремским Карловцима. Дипломирао је на Богословском факултету Свети Василије Острошки у Фочи, а докторирао на Учитељском факултету Универзитета у Београду.

Као младог свештеника, 15. маја 1980. године, у 27. години живота, атеистичко – комунистички режим га хапси без разлога, а Окружни суд у Тузли и Врховни у Сарајеву га суде без кривице и шаљу у Зеничку тамницу у којој је издржао пет година робије.

---

---

Објавио је књиге:

Анђели звериње куће;

Записи из зеничке тамнице;

Кроз босански огањ;

Свитање у предвечерје;

Утамничена црква;

Христов светосавац Михајло Пупин;

Свети исповедник Варнава, епископ хвостански;

Етничко чишћење и културни геноцид на Косову и Метохији;

Јеванђељски мотиви у епским народним песмама;

Будимо деца светлости;

Рађање оца.

Неке од ових књига преведене су на енглески и руски језик.

---

Године 2012, Фондација „Младен Селак” из Београда, доделила му је Златну медаљу „Михајло Пупин”.                                                                    

Културно-просветна заједница Србије, доделила му је2013, „Вукову награду” за изузетан допринос развоју културе у Републици Србији и свесрпском културном простору.  

Скупштина општине Лопаре (Република Српска) 2016. године, доделила му је „Златну значку” за културно и духовно стваралаштво.

Године 2017, Епархија ваљевска, доделила му је „Орден Светог владике Николаја Жичког”.

Културно-просветна заједница Града Београда, 2018. године, доделила му је Изванредни „Златни беочуг” награду за животно дело.

Међународни фестивал словенског књижевног форума у Русији, доделио му је 2018, у Пјатигорску, Награду „Златни витез”.

Године 2018, Епархија шумадијска, доделила му је „Орден мученика крагујевачких”.

Био је главни и одговорни уредник издања Црква – Календар Српске Православне Патријаршије и двадесет година је припремао мали Календар Српске православне цркве.

„Прота Саво нам је подарио низ драгоцјених књига и монографија, а у овој чудесној романсираној драми изнова потврђује да за њега нема тајни у вјештини евоцирања те помало заборављене изворне приповједачке снаге. Он овим романом показује колико су дубоке ране које сурови идеолошки расколи урезују у наше национално ткиво, немилосрдно ломећи судбине обичних људи, суштински невиних и племенитих, попут његовог јунака Вукадина, који се стицајем трагичних породичних околности нашао у зеничком затвору, на дугогодишњој робији, међу криминалцима, силеџијама и шпијунима, приморан да преживљава и сазријева у најтежим могућим условима. Његова животна драма одвија се иза зидина зеничког казамата, а пред читаоцем стреловито промичу ужасни кадрови комунистичког безумља. Међутим, најтежа, заиста судбоносна битка води се у његовој глави, у савјести: како остати човјек и ту гдје је готово све људско извргнуто руглу и поништено“.

(Из предговора Желидрага Никчевића).    

   

„Богатство овог изузетног рукописа лежи у снажним сликама живота које илуструју сву суровост људске природе запоседнуте ђаволом, са једне, и издржљивост појединца окрепљеног Духом Светим, са друге стране. Вукадин је јунак судбински насукан на сурову литицу живота, јак да опстане пред ураганским налетима замки и искушења којима га запљускују са свих страна, али слабашан пред својим унутрашњим немирима који га ломе више од палица униформисаних затворских чувара или самоће током честих боравака у самици.

(Из Поговора Миодрага Мише Вујовића).