Да ли су и Срби цивилне жртве домовинског рата

Цивилне жртве последњег рата у Хрватској, које нису носиле ниједну униформу, пушку или амблем – родитељи убијене деце, деца убијених родитеља, породице несталих и страдалих… коначно би требало да буду јасно препознати пред хрватским законодавством и с тим у складу обештећени.

Специјално за „Политику” Оливера Радовић

Хрватски сабор је, наиме, средином прошлог месеца донео тзв. Закон о цивилним жртвама домовинског рата. Oсновни циљ je да се исправи неправда према овим људима. После више од 25 година од завршетка рата, овим законом, који се односи искључиво на цивилне жртве, требало би да се свеобухватно регулишу њихова права, а из надлежног министарства су најавили да очекују још око 2.500 нових корисника права.

Међутим, већ сама терминологија коришћена у закону, али још више у расправама о њему, јасно истиче разлике међу жртвама, делећи их на „наше” и „њихове”. Иако цивилне жртве не би требало да имају национални предзнак, по бројним проценама управо ће он бити пресудан у додељивању статуса жртве.

Чланови десних странака још од прве најаве доношења закона изражавали су бојазан да ће он изједначити „жртве” и „агресоре”. У крајњој верзији закона разрешен је овај страх, али је разјашњен и појам „агресора”, којем у разговору о цивилима на први поглед није место. Тако је у закону наведено да права не могу остварити „припадници, помагачи или сарадници непријатељских војних и паравојних јединица који су учествовали у оружаној агресији на РХ и сви који су на било који други начин помагали непријатељу, као ни чланови њихових породица”.

Како су одреднице „помагачи агресора” и „било који начин помоћи” врло опширне и остављају простор за субјективно тумачење, оправдана су и предвиђања да ће се односити на цивилне жртве српске националности.

Одбор за људска права Хрватског сабора упозорио је управо на дискриминаторне елементе закона. Изнесена је примедба баш на поменуту одредбу и на појам „помагачи” непријатељских формација, која, како су истакли, није довољно одређена и није јасно да ли је исто додавати пуњење за топове или опрати веш припадницима „непријатељских војних формација”. Такође је било приговора на одредбу којом се докази о статусу цивилне жртве рата ограничавају на исправе надлежних тела Републике Хрватске. Тако се исправе других држава или међународних организација које су збрињавале жртве по новом закону не прихватају, иако је цивилним жртвама, осим у здравственим установама РХ, медицинска помоћ пружана и у заштићеним зонама УН, као и у другим државама.

И Иницијатива младих за људска права је у фази јавне расправе инсистирала да се формулација „припадници, помагачи или сарадници непријатељских војних и паравојних јединица” измени.

„Захтевали смо да се изостави реч ’непријатељски’, како се не би изоставила одређена група која спада у цивилне жртве рата, али је страдала од стране припадника хрватских снага на територији Републике Хрватске, што је и утврђено пред националним судовима. То се односи рецимо на злочине у Војно-истражном центру Лора, Керестинцу, Загребачком велесајму, Пакрачкој пољани”, појаснила је за „Политику”, Бранка Виерда из Иницијативе младих за људска права.

У јавној расправи учествовале су, поред Иницијативе младих за људска права, и друге невладине организације из Хрватске које се баве заштитом људских права, сузбијањем дискриминације, суочавањем с прошлошћу и изградњом мира. Међу њима су Документа – центар за суочавање с прошлошћу, Центар за мир и ненасиље – Осијек, као и Центар за мировне студије. Они су подржали новоусвојени закон, али његов коначни изглед, међутим, није укључио све предлоге које су упутили Министарству бранитеља и Сабору. Ти предлози се, између осталог, односе на могућност накнаде парничних трошкова цивилним жртвама које су изгубиле парнице у поступцима против Републике Хрватске на основу Закона о одговорности Републике Хрватске за штету коју су причинили припадници хрватских војних и полицијских снага за време рата. Нови закон не укључује ни накнаду штете за имовину коју су непознати починитељи уништили терористичким актима за време рата. Наиме, постављањем експлозивних направа или паљењем уништен је велики број стамбених и пословних објеката у подручјима у којима се нису одвијале ратне операције, што нови закон не препознаје. Поред свега овога, закон не предвиђа ни увођење алтернативних начина доказивања, попут исказа сведока, медијских записа, извештаја међународних и невладиних организација и слично.

Упркос свим овим недостацима и недореченостима, нови закон подржало је и Српско народно веће.

„Српско народно веће је и учествовало у јавном саветовању примедбама и тражило да се отклоне препреке у остваривању права тако што би се олакшао начин доказивања, проширио круг корисника, повећала материјална давања, уврстила додатна права. Најбитније примедбе су и уврштене у коначан текст изгласаног закона”, објашњава за „Политику” Милена Чалић Јелић, правна саветница у Српском народном већу.

Новом закону, упркос свим мањкавостима на које је указано, шансу дају и у другим организацијама. Да ипак може донети и позитивне цивилизацијске помаке, осим у Српском народном већу, верује и Бранка Виерда из Иницијативе младих за људска права.

„Вреди причекати да видимо како ће изгледати примена новог закона и хоће ли се надлежна тела при примени водити начелима националне равноправности и једнакости, што би значило да се препознају све цивиле жртве рата, како не би дошло до постављања одређених скупина у неповољан положај тј. дискриминације на основу етничке припадности или националног порекла”, истиче Виерда.

Прошла 2020. година и годишњица војно-полицијске операције „Олуја”, како каже, донеле су у Хрватској неке значајне симболичне акте у виду јасног и недвосмисленог говора о жртвама ратних злочина које је починила хрватска страна. „Премијер Пленковић тада је у свом говору најавио и доношење закона о цивилним жртвама, који је у јулу 2021. и донет, чиме су симболични гестови добили и конкретна остварења. Верујемо да ће у духу помирења, владавине права и вредности на којима почива Устав Републике Хрватске бити примењиван и нови закон”, каже Виерда и додаје да ће Иницијатива свакако пратити спровођење Закона и о њему извештавати јавност.

Извор: ПОЛИТИКА