Посљедице COVID -19 на памћење жртава Јадовна и Пага

Пише: Dušan Bastašić

Мада је Јадовно било претеча Јасеновца, не смијемо ни помислити да би сличне посљедице могле снаћи и организаторе сутрашњег окупљања у Загребу.

22. август 2020. – Парастос за жртве Покоља – Манастир Светог архиђакона Стефана у Сланцима.

Овогодишње обиљежавање Дана сјећања на Јадовно 1941. по много чему је било другачије него протеклих десет година.

Не само да је тај за нас важан молитвени и комеморативни скуп по први пут одржан у Србији, далеко од мјеста страдања на Велебиту и острву Пагу него је изостала и очекивана помоћ институција Р. Српске.

Ове године, први пут од 2010. године, изостала је и финансијска помоћ од стране Републичког секретаријата за вјере, Министарства просвјете и културе Владе Р. Српске. Данас је на адресу удружења од стране директора секретаријата, господина Драгана Давидовића, стигло писмо које објављујемо у цјелини.

То нас је посебно погодило јер се УГ Јадовно 1941. протеклих једанаест година, поред осталог, истрајно и посвећено бавило христијанизацијом мјеста страдања жртава Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране Независне Државе Хрватске.

Над девет, готово заборављених или непознатих масовних гробница и крашких јама по Велебиту, острву Пагу и у Смиљану, постављено је и освештано девет часних крстова које су цјеливале хиљаде потомака и поштовалаца жртава.

На жалост, очито је да нашим радом нисмо одговорили очекивањима Републичког секретаријата за вјере јер нам је, уз уважавање посљедица пандемије, ускраћена и минимална подршка за организовање обиљежавање Дана сјећања на Јадовно 1941 – 2020.

Мада је Јадовно било претеча Јасеновца, не смијемо ни помислити да је допис сличног садржаја могао стићи и на адресу организатора сутрашњег окупљања у Загребу, симпосиона „Новомученици: Полиперспектива VI“.