Република Српска за 27 година изгубила 400.000 становника

Од седамдесетих година прошлог века, наталитет је троструко мањи, а морталитет двоструко већи.

Демографска слика у Републици Српској, као и у Федерацији БиХ, из године у годину све је гора због израженог пада наталитета и раста морталитета, те због све евидентнијег старења популације.

Према подацима неких светских организација, БиХ је земља која има најнижу стопу наталитета у Европи. Демографске статистике показују да БиХ данас, у поређењу са седамдесетим годинама прошлог века, има троструко мањи наталитет и двоструко већи морталитет.

Размере прилично суморне слике демографских кретања у Републици Српској потврдило је и најновије истраживање демографа Стеве Пашалића, заједно са Радом Мандић, професором Универзитета Источно Сарајево. Истраживањем је обухваћен период од 1991. до 2018. године.

У тих 27 година у Републици Српској рођено је 312.540 беба, а умро је 368.381 њен становник. С тим подацима истраживачи су повезали и негативни миграциони салдо (миграцијом су изгубљена 353.863 становника) и дошли до закључка да је Српска у поменутом периоду имала укупну депопулацију, то јест смањење броја становника, за 409.704 особе, тако да у њој тренутно живе 1.145.683 особе.

Пашалић за „Политику” наводи да је општа стопа наталитета у Српској у константном паду још од завршетка ратних сукоба у БиХ, те да се од 2011. године приметно смањивао број новорођених, а повећавао број умрлих.

У последњих пет година, према његовим речима, у просеку је сваке године у Српској рођено 9.500 беба, што је много мање у поређењу са првим послератним годинама, када је годишње на свет долазило и до 15.000 новорођенчади. У истом том периоду годишње је у просеку умирало 14.500 особа.

„Стопа фертилитета је веома ниска, а узроком сматрамо планирање породице, све раширенији самачки живот, постратне трауме, расељавање и процесе избеглиштва, али и социоекономску ситуацију, психолошке и друге факторе”, каже Пашалић и додаје да Република Српска генерално спада у нисконаталитетна подручја.

Од укупно 63 локалне заједнице у Српској, позитиван природни прираштај имају само Бањалука и Источно Ново Сарајево. У 2018. години у Бањалуци је рођено 2.018 беба, а у Купресу ниједна, док је у Источном Дрвару и Источном Мостару на свет дошла по једна беба. Судећи по резултатима истраживања, све мање рода слетало је и у многе друге локалне заједнице у Српској.

Позивајући се на резултате истраживања, Пашалић напомиње да Република Српска генерално има „слабе демографске ресурсе” (изразито повољне има само Бањалука), те да, према индексу старења, спада у стадијум дубоке демографске старости (више од 200.000 њених грађана су шездесетогодишњаци, док петнаестогодишњака има 164.000).

„Изражено старење популације има трајне импликације, не само у оквиру демографије него и економског и сваког другог развоја, јер старија популација напросто не може носити терет продуктивности као што то може млађа популација”, каже Пашалић и спомиње, између осталог, и унапређење образовања као један од значајнијих фактора који би допринели промени тренутне демографске слике у Српској.

Душанка Станишић

Опрема: Стање ствари

(Политика, 10. 2. 2020)