Kњига о злу у нама и око нас

Роман „Џелат“, Слободана Гавриловића, представљен је у пуном Читалишту Народне библиотеке Ужице.

Исповест партизанског џелата Видана из пожешког села Годовика, који је током Другог светског рата убио „по наређењу и личном уверењу“ око 2.000 политичких неистомишљеника тадашње власти, а који је у 13 наврата избегао сопствену смрт, Гавриловић је преточио у роман, реалистичних и емотивних приказа, указујући на таму у нама и око нас.

Догађаји су истинити, имена ликова аутентична, али не и њихова презимена, а Гавриловић је објаснио да је повод за настанак романа његово дугогодишње истраживање судбине Живојина Павловића, предратног револуционара и интелектуалца кога су комунисти стрељали 1941. године у Ужицу, а које га је довело и до сусрета са „џелатом из Годовика“.

Промоција коначно и у Ужицу

Иако је објављена 2012. године („Албатрос Плус“) и до сада представљена у многим градовима Србије, књига „Џелат“ је тек прексиноћ промовисана у Ужицу, у граду у коме је Гавриловић деценијама живео и радио до одласка у Београд. „Није било прилика, ваљда, али нисам човек који кука и не желим то да објашњавам. Ипак, ово је, после 30 година, прва промоција једне моје књиге у Ужицу“, казао је за Данас Гавриловић, социолог, публициста и аутор неколико књига, члан ДС од њеног оснивања, чији је био високи функционер, а од 2007. до 2012. године био је директор ЈП Службени гласник.

Наводећи да је „Џелат“ прва од четири књиге које планира да објави о џелату Видану, па и његове руком писане мемоаре, за које је рекао да ће бити „заокружена хрестоматија о злу“, Гавриловић је навео да је са њим разговарао од 1983. до 1990. године и да је забележио застрашујуће сведочење, које је његов саговорник, на свакој страници, потврдио потписом.

„Разговори су били мучни, али био је искрен. Сигуран сам у то да му је била потребна исповест. Говорио је истину, а ја сам проверавао оно што је било могуће проверити“, казао је за Данас Гавриловић и објаснио да је Видан рођен 1910. године, да је био заменик командира у ужичком затвору и да је умро 1992. године.

Оценивши да се у књизи, између редова, саопштава много тога што у њој није написано, проф. др Ђуро Шушњић је казао да она „нуди могућности да се говори о митској, историјској, антрополошкој и уметничкој истини“.

„То је дело које делује снагом своје искрености, невиности, чистоте и истине и естетички, етички и људски је вредно. Таква дела су данас права реткост“, оценио је Шушњић. Истакавши да „историју пишу победници који скривају истину“, он је навео да је Главриловић написао дело о сложености људске природе, којим „разоткрива сву таму изван нас и у нама“, напомиње и опомиње“ и да у духу „антрополошког песимизма истиче да су сваки мушкарац и свака жена потенцијални мучитељи“.

Милутин Јовичић Лујо, ужички новинар који из здравствених разлога није присуствовао промоцији, а чији приказ књиге је прочитан, написао је да се Гавриловић доказао и у политици и књижевности, те да је „Џелат“ „истинско уметничко дело трајне вредности, необична књига, не само по тематици, него и по мајсторству приповедања, композицији, језику, стилу“.

„За разлику од многих злочинаца који су у својим мемоарима покушавали да се оправдају, Гавриловићев џелат се тиме хвали и чак сматра да за то заслужује признање, јер је служио својој улози и идеји“, написао је Јовичић и додао да Гавриловић „пише са заносом, једноставним језиком и оригиналним приповедањем“, да је „његова књига сурове лепоте, али да је њена главна нит човекова жеља за хуманијим светом“.

Aутор: Н. КОВАЧЕВИЋ

Извор: ДАНАС.РС