Амерички Јевреји због Холокауста код Фукса

Драма око курикула повијести, курикула који досад није усвојен, а по којем се треба подучавати повијест од сљедеће школске године и који је чак два пута слан на јавну расправу, одјекнула је и изван граница Хрватске

Драма око курикула повијести, курикула који досад није усвојен, а по којем се треба подучавати повијест од сљедеће школске године и који је чак два пута слан на јавну расправу, одјекнула је и изван граница Хрватске – точније до Меморијалног музеја холокауста у Сједињеним Америчким Државама. Kако дознаје Večernji list, шеф Експертне радне скупине Радован Фукс јучер се, и то на позив, састао с Robertom Williamsom, замјеником равнатеља америчког Уреда за међународне послове у Меморијалном музеју холокауста, а тема њихова разговора била је обрада холокауста у курикулу повијести.

Његов посјет резултат је великих драма око тог предмета и покушаја да се тај садржај препусти аутономији наставника коју је заговарала министрица Blaženka Divjak тврдећи уједно да је садржај на којем је радила посљедња стручна скупина за повијест под Фуксовом шефовском палицом измијенила цијели курикул.

Поновљена јавна расправа

То је, међу осталим, био разлог због којег је Divjak поновила другу јавну расправу због, како је тврдила, великих пријепора у томе предмету, поручујући притом да је посљедња стручна скупина за повијест на тај начин оспорила аутономију наставника. А иста та аутономија наставника коју је Дивјак заговарала у првој верзији курикула била је “адут” који је наставницима омогућавао да садржај холокауста могу и не морају обрадити, као што им је и омогућавао да сами бирају на који ће начин, ако се већ одлуче, дјеци тумачити холокауст.

Посљедња стручна радна скупина за повијест холокауст је уврстила у обвезни садржај, не препуштајући наставницима могућност да бирају хоће ли о холокаусту предавати или не, уједно дефинирајући како и што ће ученицима тумачити, због чега је настао проблем у Хрватској – прије свега проблем у уреду министрице образовања Blaženka Divjak. Наравно, те су чињенице остале у сјени прије свега идеолошких препирки које су заузеле јавни простор и као такве отишле у свијет. Томе треба приписати и чињеницу да је у свијету одјекнула и одлука министрице Дивјак која је и у коначној верзији курикула за хрватски језик с листе лектирног садржаја избрисала “Anne Frank”.

Kоначна верзија за 10 дана

Kако дознајемо, Fuchs je Williamsu показао нови дефиниран курикул преведен на енглески и поручио да ће коначна верзија, која још јасније дефинира холокауст, бити готова за десетак дана. Таква јасна дефиниција холокауста добила је и зелено свјетло америчког Меморијалног музеја. Kако дознајемо, Williams је у разговору истакнуо да холокауст као осјетљив садржај мора бити детаљно и јасно разрађен, тако да ученици могу добити јасне, недвојбене и кључне информације о најтамнијем раздобљу 20. стољећа.

Садржај који је јасније дефинирао обвезне теме у повијести, не препуштајући их аутономији наставника, а који би сада, како дознајемо и с Филозофског факултета, радо упутили и на трећу јавну расправу, саставили су чланови стручне скупине: Jasenka Štimac, стручњакиња за одгој и образовање у основној школи, Vjera Brković, стручњакиња за одгој и образовање у средњој школи, Gordan Ravančić, равнатељ Хрватског института за повијест, Marijana Marinović, представница Агенције за одгој и образовање, Valerija Turk-Presečki и Krešimir Zadro. Kоначну верзију завршиће уз њих и прикључени и Mladenko Domazet, Damir Karić и Borislav Grgin које је одредио премијер Plenković.

Јасно о гетима и логорима смрти Према посљедњој верзији курикула повијести која јасније дефинира обвезу учења о холокаусту – тај је мрачни дио повијести уврштен у градиво осмог разреда основних школа и четвртог разреда гимназије. Тако ученици осмог разреда основних школа имају тему: “Страдања и злочини против човјечности – холокауст” као обвезну тему коју морају обрадити у наставној години. У четвртом разреду гимназија које повијест у години имају организирану у 70 сати годишње обвезна тема коју ће обрађивати носи назив: “Холокауст – суставни прогони, исељавање и концентрацијски логори”, док ће гимназијалци који повијест имају 96 сати годишње имати обвезни садржај под називом “Прогони и истребљење еуропских Жидова.

Холокауст – од нирнбешких закона до завршетка Другог свјетског рата. Гета и логори смрти”. Исходи који се очекују од гимназијалаца који имају више сати повијести у посљедњој години средњошколског образовања јесу знање о учинцима и посљедицама рата на страдање и живот цивилног становништва с посебним освртом на холокауст (повијесна перспектива, етичка просудба).

Извор: VEČERNJI.HR