Положај ратних ветерана у Србији: За четнике нема пензије

Пре неколико дана “Вечерње новости” су “изненадиле” ветеранску популацију тврдњом да ће предлог новог закона о правима бораца односити и на ветеране, војне и цивилне инвалиде, као и чланове породица и оних који су ратовали против НАТО. Заправо, погодности из предлога новог закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица, односиле би се, према овом тексту, на учеснике свих ратова – почев од балканских, па закључно са НАТО бомбардовањем 1999.

То значи, тврдио је овај дневник, да ће закон важити и за четнике, али и припаднике војске Kраљевине Југославије од 6. до 17. априла 1941, те учеснике Равногорског покрета од 17. априла 1941. до 15. маја 1945.

Објављено је да би у те нове погодности нашла би се месечна примања, пензије, инвалиднине, додаци за негу, једнократна новчана помоћ, бесплатна рехабилитација и опоравак, повлашћена вожња, бесплатно путовање и за пратиоце, финансијске дотације за возило, бесплатне сахране и још много принадлежности имаће борци, ратни инвалиди и њихове породице и потомци.

Ову лепу причу је, ипак, демантовао министар рада Зоран Ђорђевић, изјављујући да му није јасно како се та информација појавила у јавности.

– Не кажем да неће бити неких нових ствари и права, али о томе се није расправљало, поготово када се ради о томе да ће одређена права бити призната. Ништа се не крије и нови закон ће бити на јавној расправи. Овакви наводи у медијима могу само да наштете онима који очекују то право и држави која жели да пружи људима највише могуће. Не бежимо од тога, али смо тек у изради и још нисмо кренули у јавну расправу – рекао је министар рада.

Без обзира на то, наши саговорници се слажу да би већи део проблема могао бити решен новим Законом о борцу, који је прошао јавну процедуру 2016, и од тада је у скупштинској процедури. Међутим, на различити начин схватају бенефите који би произашли из нових законских решења.

Жељко Васиљевић каже да је доношење новог Закона о ветеранско-инвалидској заштити битан, али не и довољан потез државе да се побољша положај ратних ветерана и војних инвалида.

– Потребно је спречавати дискриминацију ветерана по било ком основу, па тако и по основу исплата принадлежности. Неопходно је оснивање центара за лечење оболелих ветерана, нарочито од специфичних болести насталих учешћем у ратним дејствима, а затим и омогућити бесплатну здравствену заштиту од последица повреда или болести. Ветеранима је потребна помоћ приликом стамбене изградње, што је изводљиво формирањем државног фонда, а затим и обезбеђивање бесплатних локација од локалних самоуправа – набраја Васиљевић.

Све зависи од министра
Душан Вукојевић Марс истиче да није спорно да се све “врти” око новог закона, у коме је, признаје, и добрих и лоших решења, али да је проблем другачији.

– Немам дилеме да ће то решење бити боље од десетак досадашњих, али кључна замерка је што омогућава превелика овлашћења ресорном министру. Забрињава што све законе, прописе, правилнике, нормативе, именовања комисија ванредних, нижег или вишег степена, доноси и потписује искључиво министар. По новом закону све би било његовим рукама, па ако министар буде добар, тада ће и закон бити такав, а у супротном – нека нам Бог помогне – наглашава Вукојевић.

Национална признања
Наши саговорници се слажу да држава што пре на делу мора да покаже да нема дискриминаторски однос ветеранској популацији. Ту пре свега мисле на установљавање националног признања за учеснике ратова које би омогућило и добијање националних пензија, али и бесплатно лечење за све борце.

Извор: ВИДОВДАН.ОРГ