Затирање Срба у Хрватској (8): Прогон православља са Баније

Некада позната као Бановина или Банска Хрватска, Банија је увек имала уравнотежен национални састав становништва, у коме су две националне групе, хрватска и српска, све до 1991. биле готово подједнако заступљене.

Светозар Ливада, аутор озбиљне студије која анализира статистичке податке у периоду од чак 130 година, наводи да је регија Банија, као део Војне крајине, попут Лике и Кордуна, прошла кроз све невоље и недаће граничарског краја, па мање-више све што је речено за те регије вреди и за Банију: успорени раст становништва, велики људски губици, тешки и мукотрпни животни услови целокупног становништва, стално досељавање нових породица као основа за регрутацију новака потребних за одбрану „предзиђа хришћанства“, као и тешко и напорно освајање нових површина за производњу хране и одржавање сточног фонда.

Бројеви убедљивији од процената
Ратови, најпре Други светски, а онда и овај последњи, на драстичан начин су променили националну структуру становништва овог краја.

„У односу на стартно стање у првом цензусу 1880, хрватско становништво се 2011. повећало за нешто мање од трећине, односно за 28,29%, док је просек раста за цели тај период био 22,25%. Истовремено, српско становништво смањило се за око три четвртине, односно за невероватних 74,71%. Ове су се промене одразиле и на број укупног становништва, које се смањило за око једне шестине, односно за 16,33%“, део је закључка истраживања професора Ливаде.

Тај драстичан однос се још боље види ако се уместо процената прикажу бројеви становника. Тако је Хрвата на основу пописа из 1880. године било 66.885, а 2011. забележено их је 19.489 више, и према том попису их је на Банији 88.374. Истовремено, Срба је 1880. било 62.239, а пописом из 2011. је утврђено да их је укупно 15.740, чак за 46.499 мање. Све до грађанског рата 1991, оба народа су на Банији били скоро равноправно заступљени. Ливада наводи да је 1880. тај однос био 52% наспрам 47%, док се 2011. драстично изменио на 80,18% наспрам 14,28% у корист хрватског етникума.

Хрватско пролеће и „Олуја“
„Тек поређењем са 1991. као базном годином, показују много реалнију слику ових популацијских флуктуација, заправо правих размера и историјске значајности. У односу на стање непосредно пре избијања грађанског рата у бившој заједничкој држави 1991. хрватско се становништво 2011. повећало за 5,03%, док се српско драстично смањило за нешто мање од четири петине, односно за 77,85%. Ове су се промене одразиле и на број укупног становништва, које се смањило за нешто више од једне трећине, односно за 36,05%. Изражено у апсолутним бројевима, хрватско становништво 1991. бројало је 84.142, а 2011. године 88.374 становника, или за 4.242 више, док је Срба 1991. било 71.087, а 2011. године 15.740 или мање за 55.347. Ове флуктуације драстично су промениле однос, односно удео, два етникума у укупном становништву. Тај однос је 1991. био 48,82% наспрам 41,24%, док се 2011. тај однос преокренуо у 80,18% наспрам 14,28% у корист хрватског етникума“, прецизира професор Ливада.

„У новијој историји, у Банији је дошло до флуктуације становништва, посебно српског, 1971, за време хрватског прољећа, а најгори тренутак у целокупној својој историји на тлу Хрватске српски народ Баније доживео је 1991. за време грађанског рата у бившој заједничкој држави, када су масовно протерани са вековних огњишта, а део смртно страдао и нестао у вртлогу рата односно војно-редарствене акција ‘Олуја’. О броју прогнаних може се посредно сасвим реално и поуздано закључивати на основу података два цензуса (1991, 2001), а то је број становника колико их је било мање 2011. него 1991. године, а то је 55.347 становника“.

Колонизација у Војводину
Ливада се позабавио и најдужим пописним периодом у оквиру једног државно-правног система, постојања СФРЈ. У том периоду од четири деценије, анализа показује да се хрватско становништво веома успорено повећавало у распону од максимално 13,78% који су забележени на попису из 1971, до минимума од 0,37 посто забележен на попису из 1981.

„И код српског становништва био је исти тренд, али само до 1971, кад се оно повећало у просеку за 6,57%, док се након тога све до 1991. континуирано смањује за 10,74 процената колико је забележено 1981, односно 1,24% 1991. Узроци овако варијабилног кретања становништва у релативно дужем послератном периоду су многоструки, што посебно и детаљно није истражено“.

Као могуће узроке, Ливада наводи „осакаћену репродуктивну основу становништва енормним страдањима и људским губицима током Другог светског рата“, затим процес деаграризације, али и релативно масовна колонизација у Војводину која је већином обухватала српско становништво зато што су предност добијали учесници НОР-а.

Ратни губици
Анализа свих пописа становништва у периоду од 1880. до 2011. године показује да се проценат удела хрватског становништва креће од најнижег 48,11% забележеног на попису из 1900, и највишег од 52,59% на попису из 1961. С друге стране, број српског живља најнижи, 36,66%, био је на попису 1881, до највишег од 50,01%, забележен 1910. године. Већа одступања забележена су у попису из 1948. као последица људских губитака током Другог светског рата. И док код Хрвата та стопа раста становништва после Другог светског рата пада за четири посто, дотле је код Срба тај пад седам пута већи, наводи Ливада.

„Овакво кретање броја српског становништва вероватно је и последица већих људских губитака: усташки злочини, плус масовно учешће и погибије у НОП-у. Податке о томе износе већ цитирани Зборници Хисторијског архива Карловац, према којима је палих бораца НОП-а било 1.441, а према другом извору укупни су људски губици на подручју Баније (пали борци НОП-а заједно са цивилним жртвама) износили су 6.886“, прецизира Ливада.

Размери катаклизме
На основу података из истраживања, Ливада закључује да су размери досељавања хрватског и одсељавање српског становништва након последњег рата нису нормалне и да су попримиле „не само катастрофалне, него и катаклизмичке размере“.

Сутра – Затирање Срба у Хрватској (9): Етничко чишћење Далматинске загоре

Извор: VESTI online

Везане вијести:

Затирање Срба у Хрватској (7): Кордун историјски полигон смрти

Затирање Срба у Хрватској (6): Опустошена српска Лика

Затирање Срба у Хрватској (5): Етничко чишћење и у миру

Затирање Срба у Хрватској (4): Нико није пописивао мртве

Затирање Срба у Хрватској (3): Жртвама се не зна број

Затирање Срба у Хрватској (2): Како је створена Крајина

Затирање Срба у Хрватској (1): Историја дуга седам векова