Шта стоји иза Колиндине идеје о бројању жртава Јасеновца?

Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида у Београду, скептичан је према могућности формирања поверенства за Јасеновац, али начелно прихвата ту идеју и спреман је и лично учествовати у њезиној реализацији

Председница Колинда Грабар-Китаровић први је високи државни функционер који сумња у службени број жртава усташког логора Јасеновац, до којег је дошла установа Спомен-подручје Јасеновац. На њиховом попису ликвидираних у највећем логору у НДХ тренутачно се налази 83 хиљаде имена, но председница Републике сматра да би требало основати међународно поверенство које би утврдило тачан број жртава, али и уопштено »истину шта се доиста догађало у Јасеновцу, не само од 1941. до 1945. године, него и касније«.

Аутор идеје о том поверенству је председник ХХО-а Иван Звонимир Чичак, изасланик председнице на недељној комеморацији у Јасеновцу, који је јуче новинарима објаснио како је он то замислио. На челу тог тела био би нетко из Yад Васхема, а у њему би били и представници Србије, Хрватске, Католичке цркве, Српске православне цркве и Светског јеврејског конгреса.

Били и код Милановића

– Огњен Краус говори да се зна број убијених и истина о Јасеновцу. Не зна се. Ако је ипак тако како Краус каже, онда ће међународно поверенство то и потврдити. Засад, ми тврдимо да је било 83 хиљаде страдалих, а Срби да их је више стотина хиљада и чији је онда број релевантан – запитао се Чичак.

Он оспорава службени попис јер »поуздано се зна да на њему има људи који су ту залутали«. Чичак је за своју иницијативу покушао заинтересовати и премијера Андреја Пленковића, али месецима већ не успева доћи до њега, »вероватно због нашег приватног сукоба«. У Банским дворима кажу тек да нису упознати с овом идејом. Но, она није новијег датума. Чичак, Иво Банац и академик Влатко Силобрчић презентовали су је Зорану Милановићу док је био председник Владе.

– Нас тројица дошли смо код Милановића, који нас је примио заједно с Невеном Мимицом и Даниелом Мондекаром, како бисмо му управо предложили оснивање комисије озбиљних светских и хрватских научника која би се бавила јасеновачким логором, бројем жртава и околностима у којима су људи убијани. Не могу рећи да нас је Милановић одбио, али мислим да он то није озбиљно схватио – присећа се Банац. Румунија, која је у Другом светском рату на свом подручју такође имала логоре којима нису управљали Немци него њихове власти, каже Банац, својевремено је формирала међународно поверенство с циљем да се прецизно утврди шта се у њима догађало.

– И ми то морамо направити, морамо скинути са себе стигму Јасеновца и колективне одговорности. Зато би јавност требала радити притисак на власт у смеру оснивања те комисије – упозорава Банац.

Игор Вукић, секретар Друштва за истраживање троструког логора Јасеновац, поздравља председничину подршку поверенству за Јасеновац.

»Неодржив попис«

– Било је време да неки државни функционер покрене ту иницијативу. Надам се да то неће бити игнорисано. Међународна комисија је потребна зато што документи и изјаве бивших затвореника указују да између 1941. и 1945. није у логору било масовних смакнућа која би оправдала тако велику службену бројку жртава. То је заправо био затвор, радни логор, а не логор смрти у који су људи довођени само да би били убијени. Низ је докумената у Хрватској, а има их и у Србији, Мађарској, Немачкој, темељем којих се може направити ревизија неодрживог пописа жртава у Спомен-подручју Јасеновац – уверен је Вукић.

Његово Друштво, напомиње, располаже с, пример, документима из којих је јасно да је неколико хиљада људи пуштено из Јасеновца и пре него што им је истекла досуђена казна, као и да су неки усташки стражари стрељани због пљачке.

– Те смо документе доставили Владином већу за историју, које је недавно окончало с радом, а свакако бисмо их уручили и међународној комисији за Јасеновац, ако она буде основана – рекао нам је Вукић, којем ускоро излази књига »Радни логор Јасеновац«.

С његовим се аргументима не слаже историчар Хрвоје Класић.

– Жао ми је да председница не узима у обзир ставове хрватских и светских историчара. Чичак то није, а Друштво за истраживање троструког логора Јасеновац се, доказано је, служи чудним методама. Нема потребе ни за каквим комисијама. Све се о Јасеновцу зна, иако вероватно никад нећемо утврдити тачан број жртава.

Међутим, у целој је тој причи то и најмање битно, кључно је осудити режим НДХ и сам логор. С тим да службени попис жртава признају чак и у Музеју жртава геноцида у Београду, рекао нам је Класић који председници Републике саветује да се »у свом и интересу хрватског друштва остави историје«.

Вељко Ђурић Мишина: Спреман сам учествовати у том поверенству

Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида у Београду, скептичан је према могућности формирања поверенства за Јасеновац, али начелно прихвата ту идеју и спреман је и личноно учествовати у њеној реализацији.

– Данас, 73 године од завршетка Другог светског рата, када је у Хрватској, међу аматерима, на делу велика ревизија историје, а шта, чини се, подржава и државна власт, предлог да се састави мешовита комисија која би раправљала о Јасеновцу – може бити прихватљив. Пре тога би требало договорити теме, учеснике, време за расправе, што је готово немогуће. Ипак, као школовани историчар са богатим научно-истраживачким искуством, директор једине овакве институције у овом јелу Европе, унапред пристајем на почетне разговоре. Кад би се то добро припремило сматрам да би тај посао могао бити од користи и Србима и Хрватима, иако знам да би на обе стране било оних који би дословно пљували сваки договор и закључак – рекао нам је Ђурић Мишина. Он истиче да досад није било иницијатива да за стол седну професионалци с објављеним радовима о Јасеновцу.

– Познато је да у Јасеновцу није вођена картотека затвореника, као што је то било у немачким логорима. О том је логору написано је више од три и по хиљаде радова, а о броју жртава постоје безбројне тврдње, од неколико стотина на хрватској, па до више од 1,4 милиона на српској страни – објашњава Ђурић Мишина.

Извор: Српски народни форум

Везане вијести:

Колиндина „равна плоча“: Рецепт Загреба да се од логора уништења створи „хотел“

Хајка на мртве

Процјену о броју жртава у Јасеновцу комисија дала већ 1946. године

Формирање комисије за утврђивање „истине о Јасеновцу“ – мазање очију

Арие Ливне: ИЗЈАВА КИТАРОВИЋЕВЕ О ЈАСЕНОВЦУ – СКАНДАЛ КАКАВ СЕ НЕ MOЖЕ ЗАМИСЛИТИ

Колинда за „истину“; „А да Меркел то предложи за Аушвиц?“