Бомбе са Запада по рецепту из Рачка

Припремање јавности за напад на Сирију вршено на познат и добро разрађен начинкао уочи бомбардовања СРЈ. На Србији испробане методе којима је сада ударено на Сирију – медијска хипноза, хистерија и лажикао увертира у оружани напад

Механизам који се користио за припрему светске јавности за напад на Сирију добро је познат. Сумње на употребу недозвољеног оружја, брзоплето инсистирање на интервенцији без детаљне истраге, па чак и горљиво залагање некадашњег премијера Велике Британије Тонија Блера, чак и сувише упадљиво призивају у сећање несрећну интервеницију у Ираку 2003. године.

САД и Велика Британија тада су упрегле гломазну медијску машинерију како би надоместиле недостатак јасних доказа да Садам Хусеин поседује оружје масовног уништења и обезбедили подршку за инвазију. Врло брзо после њиховог уласка у тада већ разорени Ирак, постало је јасно да је повод за напад био – обмана. Оружја масовног уништења није било, а касније се показало и да су извештаји служби о његовом постојању били лажирани.

Новинар и добар познавалац међународних прилика Љиљана Смајловић сматра да је паралела између ситуације у Сирији са оном из Ирака очигледна, али и да је ово добра прилика да се уверимо да нема само наша јавност кратко памћење:

– Америчка и британска јавност су опет показале спремност да својим властима дозволе да крену у агресивне акције без претходне истраге, а камоли да понуде доказе о томе ко је починио какве злочине. У страху су велико очи и све нације се слично понашају када мисле да су им интереси угрожени, и када мисле да могу да интервенишу у важном сукобу без великог ризика по сопствену безбедност. Лажне вести се користе у сваком сукобу, пропаганда је све важнија у рату.

Смајловићева каже да су се сличне ствари догађале и овде и да је, у нашем случају Рачак, „одиграо улогу сиријског хемијског оружја као изговора за напад на Асадову државу“.

Сличности са „случајем Рачак“, који је био један од кључних непосредних повода за НАТО бомбардовање Србије, наводи и аналитичар Драгомир Анђелковић. Он се сећа и случаја наводног тровања албанске деце на Косову 1990. године, који се ових дана такође помиње. Тада је стотине деце албанске националности затражило помоћ због симптома тровања, а косовски Албанци оптужили су Србију да их је отровала бојним отровом сарином, који је наводно подметнут у воду или у храну.

Упркос траљавој и неодговарајућој реакцији државе, анализе у Београду и Загребу показале су да није било тровања, већ да се највероватније радило о случају масовне хистерије. Реч је о психолошком феномену када велика група испољава исте симптоме изазване хистеријом због уверености да пате од одређене болести или, у овом случају, тровања. Сумња се да су у учионице тада, између осталог, намерно подметнуте нешкодљиве супстанце које су деци личиле на отров, како би се намерно изазвала хистерија, иако постоје различите тврдње о томе ко је то и зашто урадио. Било је то време огромних напетости на Косову, зачетака сегрегације, репресије и страха код припадника оба народа.

Анђелковић истиче да су често „доказане лажи коришћене као оправдање за улазак у рат“:

ПРЕТИ НОВИ ТАЛАС ИЗБЕГЛИЦА

Руске власти истичу да је напад хемијским оружјем у Сирији намештен. Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров тврди да та земља има „необориве доказе да је у питању режирање уз помоћ специјалних служби држава које су тренутно на првој линији у антируској кампањи“. Он је упозорио и да ће војна интервенција у Сирији изазвати нови талас избеглица према Европи, као и да би се томе радовали само „они који су заштићени океаном“.