Lament nad hrvatskom sudbinom

Zarad svih bratstava i jedinstava, rušili smo uvek i jedino sebe, tj Srbiju! Dok su nam ta bratstva i jedinstva bila podvaljivana, ako je suditi po današnjem ponašanju tih država koje su nas lagale da su nam bratske, samo smo mi u njih verovali!

Tako sada imamo priliku da u lektiri za četvrti razred u hrvatskim školama čitamo jedno velikoustaško sočinenije zvano „Pusa od krampusa“. Ovaj lament nad hrvatskom sudbinom, za koju su, naravno, uvek krivi Srbi, je toliko užasan da normalan čovek ne može poverovati da je tako nešto ikada napisano. Međutim, Zvonimir Balog, inače najnagrađivaniji hrvatski pisac za decu (kao što vidimo, pre će biti da je pisao za djecu) i, kako Hrvati tvrde, „utemeljitelj suvremene hrvatske dječje poezije“, toliko je sebi dao oduška kada je sastavljao dečje pesme da se kod njega može sresti i nešto od sledećih stihova:

„Nisu bile izbirljive provalničke kame,

Djeci su parale utrobe, kopale su oči.

Bez spolovila ostajali su tate,

Bez sisa mame.“

Ukoliko je ovo reprezentativno umetničko delo jednog naroda, onda sa tim narodom nešto zaista nije u redu. Podizati decu na ovakvim stihovima je pogubno, ne samo po narod koji se nalazi u susedstvu „njihove lijepe“ i koji im je, navodno, kriv za sve nevolje, već prvenstveno po onaj narod koji ove bljuvotine predstavlja kao vrhunac pesništva za decu i dozvoljava da učenici četvrtog razreda osnovnih škola ovo uče napamet!

Ako nasuprot ovoj pesmi stavimo stihove pesnika za decu iz te „agresorske“, „divljačke“, „koljačke“, „nacističke“, „huškačke“, „večito krive“, „osvajačke“ Srbije, sve će nam biti jasno. Tako naš pesnik peva:

„Cveće je ukras bašte

Leptir je ukras cveta,

A deca puna mašte

Deca su

Ukras sveta…“

Ovakve pesme koje pišu takvi krvnici kao što smo mi Srbi, mogu predstavljati realnu pretnju po hrvatsku naciju. Pojavom ovakve poezije za decu kao što je Ršumovićeva i njenim čitanjem ili štampanjem u Hrvatskoj, rizikuje se da se izgubi taj nacistički refleks i da deca odrastaju u miru, umesto u pripremi za neki naredni rat. Šta misle ministri i ljudi koji su dozvolili da se ova Balogova horor pesma nađe u čitankama za četvrti razred? Da li tako čuvaju svoju istoriju ili ispisuju neku buduću istoriju sukoba i ponovnih razračunavanja? A kako neko dozvoli da mu dete raste sa takvom poezijom, onda je taj neko kriv za sve što se događalo ovde!

Naravno, Hrvati nisu stali na ovoj pesmi. Oni imaju i udžbenik koji se zove „Domovinski rat“ u kojem nema ni traga o stradanju Srba. Suvišno bi bilo napomenuti da je ovaj udžbenik obavezan u školama u Hrvatskoj i među hrvatskim đacima u BiH. To se podrazumeva. Sve više razmišljam o tome da možda oni u ovom udžbeniku, gde Srbe nazivaju „teroristima“, nisu hteli da napišu „turisti“!

Jadna je zemlja koja mržnju gaji na način na koji to čini Hrvatska. S obzirom na to da je naučno dokazano da se ni jedan jedini čovek ne rađa sa mržnjom prema nekome i nečemu, onda su se oni, da bi predupredili tu „grešku prirode“, postarali da pesme, poput ove Balogove, stave u lektire za mlađe razrede osnovnih škola kako slučajno ne bi neko dete odrastalo voleći nešto i nekoga!

Najveći izvozni potencijal Hrvatske je mržnja i posle ove pesme, više nemam nikakvih nedoumica oko toga.

Žao mi je onog dela hrvatskog naroda, a taj deo nije mali, koji smatra da ova Balogova balega od pesme nije primerena za njihovu decu! Žao mi je što toliki Hrvati koji znaju da vole, moraju da mrze, inače se ne bi uklopili u svoju državu! Žao mi je što svoje greške večito ponavljate i tako dokazujete da mržnja ovde nikada neće izumreti!

Normalnom življu Hrvatske, koji mora da trpi ovakve bljuvotine i deci naknadno objašnjava da nije baš sve onako kako ih uče u školama, želim da istraju u tome. Ovi ostali će se poubijati dokazujući kako niko ne mrzi više od njih.

Ako je i koji Srbin ostao u Hrvatskoj, žao mi ga je, jer mora učiti ovu falsifikovanu istoriju u kojoj ga ubeđuju da je sam sebe sa svog bivšeg ognjišta proterao, a zatim i zaklao.

Autor: Milan Ružić

Izvor: ISKRA

Vezane vijesti:

Skandal u Hrvatskoj u lektiri za četvrti razred pesmica o „paranju dečijih utroba i sakaćenju genitalija“

Milan Ružić: Pismo predaka | Jadovno 1941.

Koliko Srba neko treba da ubije da bi se smatrao ubicom …