Аутор филма „Јасеновац-Истина“ шокиран, хоће извињење САД

Реагујући на тај извештај, Седлар је рекао да су оптужбе против њега апсолутне неистине.

„Кад сам јуче чуо за тај извештај, морам признати, шокиран сам, јер је у оном делу који се односи на мене речена тотална, апсолутна неистина. Наиме, ја никада у животу нисам негирао Холокауст, нисам негирао злочине, нисам негирао Јасеновац и нисам негирао злочине Јасеновца – никада, укључујући и филм о Јасеновцу“, рекао је Седлар за Хину.

Стате Департмент је у уторак објавио редован годишњи известај о верским слободама у свету за 2016, укључујући и Хрватску у којем упозорава на величање усташке творевине НДХ, умањивање усташких злочина и противрспких осећања у Хрватској, наводећи притом низ примера међу којима је и спорни документари филм Јакова Седлара „Јасеновац-Истина“.

Седларов филм Јасеновац-Истина је након приказивања у Хрватској 2016. подигао велике тензије, а Антифаштичка лига Хрватске је поднела кривичну пријаву против редитеља, за подстицање насиља И мржње усмерену према групи јеврејске и српске националне мањине.

Упркос подељеним мишљењима јавности о његовом филму, Седлар је на предлог загребачког Одбора за јавна признања, награђен Наградом Града Загреба за, како су тада пренели хрватски медији, овај „монструозни фалсификат“.

„Антифашистички вјесник“ је тада позвао све којима је стало до пијетета према жртвама усташког режима потпишу петицију против доделе Награде града Загреба ревизионистичком режисеру Јакову Седлару.

И представници јеврејске и српске националне мањине у Хрватској позвали су тада званичнике града Загреба и заступнике градске скупштине да не прихвате предлог Одбора за јавна признања да се овогодишња награда Града Загреба додели редитељу Јакову Седлару за филм „Јасеновац-истина“, који је, када је приказан прошле године, изазвао жестоке критике у Хрватској и државама региона.

Претходно је Антифашистичка лига ХР градским званичницима упутила отворено писмо у којем поручује да би додела награде града Загреба човеку који се служи таквим подвалама и фалсификатима била срамота за Скупштину града и обезвређивање саме награде.

Овај случај завршио је и на дневном реду Часног суда Друштва хрватских филмских редитеља на основу више пријава. Очекивало се да се тај суд изјасни о санкцијама према Седлару, па И његовом евентуалном избацивању из друштва.

До данас, међутим, нема информација о одлукама тог суда.

У образложењу кривичне пријаве Антифашистичке лиге се наводи да је Седлар повредио одредбе које прописују кажњавање онога ко „јавно одобрава, пориче или знатно умањује кривично дело геноцида, злочина агресије, злочина против човечности или ратног злочина, усмјереног према групи људи или припаднику групе због њихове расне, верске, националне или етничке припадности, порекла или боје коже, на начин који подстиче насиље или мржњу против такве групе или прападника те групе“.

Лига је навела тада И да је Седлар производњом и приказивањем филма о логору Јасеновац у Другом светскоме рату јавно „порекао и знатно умањио кривично дело геноцида, злочина против човечности и ратног злочина, првенствено усмереног према групи српске националне мањине“ и то „служећи се заменом теза, лажним аргументима, фалсификованњем и прећуткивањем историјских чињеница, на начин кји подстиче насиље или мржњу…“.

Седлар, како се наводи, у филму пориче и знатно умањује геноцида почињеног против Јевреја, Срба и Рома, а „мржњу подстиче првенствено према Србима“.

Лига је Седлара оптужила И да је манипулацијама и бројкама страдалих у усташком логору Јасеновац,. умањио дело геноцида, злочина против човечности и ратног злочина.

Лига Седлара оптужује и за више фалсификата у филму – пре свега насловне стране листа „Вјесник“ из 15. маја 1945, два писама и потписа Анте Павелића упућена Мили Будаку, а датирана на дан 29. маја 1941. и 14. децембра 1942.

Навели су и да се током целог филма појављују „фотографије које би наводно требало да се односе на логор Јасеновац, али заправо се ради о фотографијама усликаним на другим локацијама и другим временским раздобљима“.

У образложењу кривичне пријаве наведено је да Седлар у филму такође истиче да је „српска мањина у Хрватској стварала мит о усташком Јасеновцу као тешку патину над Хрватима који су у властитој земљи постали грађани другог реда“.

Тим својим тезама Седлар је, како се наводи у образложењу Лиге, у филму, „створио јасан демонизирајући, дискриминаторан, мрзилачки, шиканирајући став према целој једној заједници с обзиром на њихову националну и етничку припадност“.

У образложењу кривичне пријаве се, између осталог, наводи И да дистрибуцијом филма широм Хрватске, посебно по школама, и иностранству у оквиру хрватских заједница, Седлар настоји да подстакне друге да усвоје тезе из филма и да на тај начин према српској мањинској групи створе осећаје дубоког анимозитета и мржње.