Сећање на Ливањске мученике

У данима око Огњене Марије, православни Срби Ливна и Ливањског поља окупљају се молитвено у сећању на своје претке који су невино страдали почетком Другог светског рата од усташа, у највећем броју у данима око празника ове светитељке.

Као и увек, централна комеморација одржана је 30. јула, на Огњену Марију, у Капели и спомен-костурници Св. Великомученице Марине у Ливну. Пред више од 60 окупљених верника, махом потомака страдалих, Свету Литургију служили су отац Жељко Ђурица, парох колобарско-грбавички и бивши парох лијевањски, и отац Предраг Црепуља, парох лијевањски. За певницом је одговарао отац Срђан Белензада, парох веселињски. На крају Свете Литургије, служен је и помен страдалима. У својој беседи, отац Жељко је подсетио окупљене да, као што је телу потребна здрава храна, тако је и души потребно да се храни, те да, окупљајући се у заједничкој молитви и сећању заправо хранимо и душе своје. Осврћући се на Ливањске новомученике, отац Жељко је истакао да је битно да их народ препознаје и прославља као свете мученике, а да ће их онда и наша Црква препознати и прославити као такве. Поздрављајући окупљене, отац Предраг се захвалио свима који су тог дана дошли у Ливно да присуствују Светој Литургији, подсећајући да су се и први хришћани окупљали на местима страдања првих мученика. Након богослужења, окупљени народ и свештенство су се задржали на дружењу у парохијском дому.

Претходног дана, у суботу 29. јула, расељени Ливањски Срби окупили су се у Бања Луци на парастосу који је, у цркви Св. Јована Богослова на Лаушу, служио отац Мирко Јамаџија, бивши парох Ливањски. Обраћајући се окупљенима, отац Мирко се запитао какво је зло могло спровести такав злочин, те истакао важност чувања сећања на све невино страдале, како 1941. године, тако и у рату 1992-1995. године.

На Огњену Марију су парастоси служени и у Новом Саду, у манастиру Богородице Тројеручице на Авали, а у наредним данима ће бити служени и у Губину, Чапразлијама, Челебићу и Београду.

Прва усташка убиства ливањских Срба почела су већ у мају 1941. године, хватајући замах у јуну и јулу, да би свој врхунац достигла у данима око Огњене Марије. У Ливну и околним селима побијено је око 1600 православних Срба. У појединим селима, као што је Голињево, побијено је комплетно српско становништво, док је у другим селима само мањи број успео преживети. Међу највећим стратиштима су били ливада крај села Пролог, јама Равни Долац и школа у Челебићу.

Капела и спомен-костурница посвећена Св. Великомученици Марини саграђена је током 1991. године, као вечно почивалиште за мошти пострадалих, које су те године извађене из јама и са других стратишта ливањског поља и положене у костурницу. Током рата 1992-1995, овај храм је претрпео значајна оштећења, док су мошти мученика узнемирене. У овој години, када се навршава 76 година од овог великог страдања и 26 година од почетка изградње капеле и вађења костију наших предака из јама, успешно се приводе крају радови на уређењу капеле, у оквиру чега је и фрескописана захваљујући средствима добијеним од Фонда Патријарха Павла при Патријаршији у Београду.

Више слика можете погледати ОВДЕ

Извор: Удружење Огњена Марија Ливањска

Везане вијести:

Молитвено сећање на ливањске Србе убијене 1941. године …

Стравични злочини над Србима ливањског поља