Анжелика-Николина Кучинар: Јадовно

ЈАДОВНО

Под Велебитом бездна јама ћути

 Мук јој страшнији од крика

Небо изнад ње њене ране слути

И плаче земља живих покојника

Дубока и тамна вјековима зјапи

Сада са костима мученика

И само одсјај небеских лампи

 Освијетљава живе ране  несрећника

Чемером ли си  обавијен Велебите

 Крв ти грца под изворима воде

Гладна уста,а душе сите

Сада по дворима Његовим ходе

Језива и тамна вјековима ћути

 дубока и тешка ко дјевојачка суза

Тишином својом на нова страдања слути

 не може Србин без крви и уза

Проговорите кости недужних бића

 Затресите земљу упрљану гријехом

Доста је било муке и крвопролића

Хоће ли икад српско чедо заспати са смијехом

Велебитске јаме небројане, мрачне

Колико светих у утробама скривате

Кад ће вам сванути зоре зрачне

И да ли уз нас грешне мирне бивате

Проговорите кости,усахле ,мртве

Причајте истину када већ неће живи

 Нека не остану заборављене жртве

И нека зна свијет кога да криви

 А ми,недостојни молићемо Богомајку

Да опростимо једни другима

 Али никад Србине не заборави хајку

Над ничим кривим,честитим људима

Аутор: Анжелика- Николина Кучинар