У Београду је синоћ приређено представљање репринт издања „Савинског буквара“ из 1692. године, које су приредили Библиотека града Београда и Српско удружење „Ћирилица“ из Требиња.
Из овог буквара, чијој је промоцији присуствовао велики број Београђана, учио је и велики Његош, а о њему се зна и у Русији.
О значају репринта ове књиге говорили су проф. др Јелица Стојановић и предсједник требињске „Ћирилице“ Весна Андрић.
Први „Савински буквар“ направио је јеромонах Карион Истомин, који га је осликао тако да сваком слову одговара одређена слика.
„Савински буквар“ има 41 лист. На првом листу је запис јеромонаха Симеона Маркова Савинца, који се постарао да књигу обнови, затим слиједи уоквирени предговор у коме јеромонах Карион објашњава садржај и значај књиге.
Буквар представља и својеврсни словарник, сабир слова, чуло се на синоћној промоцији.
Ново издање „Савинског буквара“ приредило је Српско удружење Ћирилица из Требиња.
Приређивачи буквара су др Горан Комар, проф. др Јелица Стојановић из Никшића и предсједник Ћирилице из Требиња Весна Андрић.
Извор: Слободна Херцеговина
Везане вијести:
Милана Бабић: Ћирилица је питање српског достојанства …
Прети нам нестанак ћирилице | Јадовно 1941.
„Заштита ћирилице и језика важни за културолошки опстанак друштва“