„Усташе: нацистичка војска Перона и Ватикана“, књига коју је написао Игнасио Монтес де Ока, бави се операцијама које су оркестрирали аргентински председник и Ватикан
Књига „Усташе: нацистичка војска Перона и Ватикана“, коју је написао Игнасио Монтес де Ока, садржи више ставки. Али што се тиче Аргентине, она доказује како је илегална продаја оружја Хрватској за време владавине председника Карлоса Менема, била резултат веза које су ујединиле перонизам са тим хрватским ратним злочинцима. Под вођством Анте Павелића, тзв. усташе су нашле уточиште у послератној Аргентини пошто су побиле милион људи између 1941. и 1945. године.
Монтес де Ока тврди, кроз своје опширно истраживање, да су Перон и Ватикан организовали акције како би Павелићева војска нашла „дом“ и заштиту у Аргентини.
Та заштита им је омогућила да оснују и одрже један финансијски систем чији је циљ био да поврате хрватско благо, које су касније користили како би основали „терористичку интернационалу“, са седиштем у Аргентини.
„То је била ефикасност усташког пута, чак и јача од чувене Црвене Одесе, коју су западне тајне службе користиле за извлачење криминалаца из Европе као што су Ерик Прибке и Клаус Барби. Ови безбедне пролазе су користили Адолф Ајхман и Јозеф Менгеле како би се преселили у Аргентину“, потврдио је часопису Кларин аутор ове књиге, враћајући се на једну другу ситуацију. Наиме, каже да су ти исти ратни злочинци били Пероново окружење у егзилу.
Миле Равлић је био лична генералова заштита док је живео у Мадриду. Мило Богетић је било његово лажно име под којим је радио у министарству одбране бившег аргентинског председника, и по истраживањима аутора, био је један од организатора у Аргентини ужасног ескадрона смрти (Alianza Anticomunista Argentina).
„Усташе су се поново појавиле за време владавине председника Карлоса Менема“. Један од њих je Иво Ројница, каже аутор, којег се сећа као бившег званичника који се појављује у оквиру продаје наоружања Хрватској – што је заједно са илегалном продајом оружја Еквадору отерало бившег председника пред суд. Он је био локални представник хрватских сепаратиста.
Друга личност из књиге је бивши шеф концентрационог логора Јасеновац, Динко Шакић (600 000 жртава), којег је екипа Канала 13 открила на плажи Санта Тересита у априлу 1998. године. Овај ратни злочинац се појављује у судском поступку после којег је Менем послат у затвор, као један од учесника у илегалној продаји оружја.
Више хиљада документованих доказа је нестало „по Менемовој наредби“, каже Монтес де Ока. Они би доказали заштиту нацистичких бегунаца, међутим, регистре је „спалила или изгубила канцеларија владе“, а постоје стотине конзуларних белешки које су и те како доказ о заштити које су аргентинске власти пружиле усташама.
Тзв. Комисија за расветљавање нацистичких активности (CEANA – Comisión para el Esclarecimiento de las Actividades del Nazismo), која је основана управо за време Менемове владе, донела је фрустрирајућу одлуку због већ избрисаних докумената, тврди Монтес де Ока. „Пошто је потрошила милионе долара, Комисија је дошла до предвидивог закључка: не постоји довољно информација да би се сазнала истина“.
Извор: CLARIN
Превод са шпанског: Светлана Максовић
Наслов и опрема: Стање ствари
Везане вијести:
РАСКРИНКАВАЊЕ ИСТОРИЈЕ, БОКАН: Филмска прича о …
1941: Година када је Зло овладало католичким медијима
Титове игре око Павелића: Поглавнику није суђено ни у одсуству …