fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Борба Сокола у Бетини

Narastaj_i_djeca
Соколи

Соколско друштво Бетина у жупи Шибеник-Задар, прослављало је сваке године Дан Уједињења. Свечаној седници 1932. присуствовало је сем чланова, нараштаја и деце, и много сељака. После подне приређена је поворка. Са заставама, певајући и кличући краљу, соколима и Југославији ишло је мноштво народа кроз окићено село, дочекивано свуда са весељем. Увече на свечаној академији, развила се свечаност у народно славље. Пространа дворана соколског дома била је пуна. Академија је отворена предавањем учитеља Калеба о значају уједињења. У програму су биле тачке : певање химне, декламација, два родољубива игроказа, вежбе деце, нараштаја и чланова. Публици се допала “Соколска песма”, вежба подмладка са певањем. (1)   Соколи из Бетине учествовали су на приредбама околних соколских друштава. Соколско друштво Сукошан приредило је 11. септембра 1932. своју трећу јавну вежбу у Сукошану код Задра. Јадранска пловидба је због великог интереса приредила тога дана излете у Сукошан са 3 пароброда. Излетнике из Шибеника, Мандалине и Бетине довезли су бродови “Водице” и “Зрмања”, а излетнике из Биограда, Ткона, Филипјакова и Пашмана брод “Козјак”. На прослави учествовале су соколске јединице : Биоград, Шибеник, Мандалина, Бетина, Пашман, Филипјаков, Преко, Бенковац, Новиград, Ткон, Бибиње, Дикло и Смилчић. Сва три брода дошла су у Сукошан у 11 часова, где је био приређен ванредан дочек. На дочеку су биле чете Сукошан, Бибиње, Дикло и Смилчић, затим школска деца и остали мештани Сукошана. Бродовима су стигле музике из Шибеника и Биоград на мору. Бродовима “Водице” и “Зрмања” стигло је у Сукошан око 600 излетника, а бродом “Козјак” око 500 излетника. После бурних поздрава формирана је поворка и упутила на сеоски трг, где је са балкона једне куће поздравио соколе и госте, начелник чете Сукошан, Јосо Перичић. После њега говорили су др. Потурица, старешина Соколског друштва Шибеник; Милан Костић, заменик старешине Соколског друштва Биоград; Кукољ, учитељ из Петрчана и народни посланик професор Јосип Антуновић. Јосип Антуновић пренео је поздрав бана др. Јаблановића, који је изразио жаљење што није могао присуствовати лично том слављу. После је поворка кренула на слетиште где се разишла. После подне у 3 сата почео је јавни наступ. Наступиле су све категорије друштва Биоград, чланови и чланице Соколског друштва Шибеник, чланови друштва Преко, подмладак чете Сукошан и чланови   чете Дикло. Сеоска чета Дикло наступила је са 30 својих вежбача. Вежбе су извођене уз пратњу соколске музике из  Биограда на мору. После вежби одржани су говори. Говорио је Перовић из Прека, подстарешина Соколског друштва Биоград Милан Костић, пуковник Божић, члан жупске управе и један учитељ из Смоковића. Излетници су се бродовима враћали у своја места. У местима Пашману и Филипјакову свуда су били величанствено дочекивани, а посебно у Пашману где је цело село било расветљено. По доласку у Биоград биле су приређене велике манифестације, које су достигле врхунац испраћајем на брод сокола из Шибеника. У Сукошан је тог дана посетило око 3.000 излетника. За организацију славља били су заслужни Јосо Перичић из Сукошана и Милан Костић, подстарешина Соколског друштва Биоград. (2) Године 1934. у Старешинству друштва били су старешина Мате Јаковчев, заменик Драгутин Сладић, тајник Анте Филипи, начелник Виктомир Микас, благајник Баре Сладић, просветар Крунослав Јурош. Чланови Управе били су Иве Јаковчев, Божидар Журић, Баре Сладић, Михо Урода и   Богумил Јурош.

Заменици су били Пере Урода, Марко Сандрић, Баре Микин, Пере Јаковчев и Љубе Капор. Ревизори су били Шиме Филипи, Баре Сладић и Клементо Јадрешић. Заменици су били Баре Сладић, Божо Микулићин и Драгутин Сладић. У Суду части били су Мате Буча, Мате Урода и Михо Филипи. Заменици су били Миле Босна и Драгутин Јаковчев. (3)

Соколи су се припремали за одбрану земље. Соколско друштво Бетина одржало је од 15 до 20 маја 1939. течај за увежбавање простих вежби, са свим категоријама, за 1939. Течај је водио жупски предњак Вељко Ронац. Соколско друштво је направило два излета пешке, да би се чланство и нараштај упознали са извођењем војничких и соколских вежби, у оквиру одбрамбеног васпитања. Захваљујући начелнику Филипу Драгом, израђено је 15 комада дрвених пушака. Друштво је основало “Стрељачки одсек” са 30 чланова и 10 нараштајаца, ради гађања са војничким и малокалибарским пушкама. (4)

Соколско друштво у Бетини приредило је прославу 30-годишњице освећења заставе друштва августа 1939. На прослави су учествовала соколска друштва из Муртера, Шибеника, Тијесна, Биограда и Мандалине са подручним четама. Пре наступа кроз мисто је прошла поворка у којој је било преко 1.500 сокола са 3 музике и 11 застава. Учествовала је једна чета војника из Шибеника. На јавном наступу су наступиле све категорије чланства и одељење војника, којима су приређене срдачне манифестације. У име жупе говорио је др. Богић, а после њега Сладић и Плеснић. (5)

Хрватски сепаратисти настојали су да онемогуће соколске припреме за одбрану земље. Нова ситуација у Југославији настала је склапањем споразума Цветковић-Мачек 26. 8. 1939. После оснивања Бановине Хрватске дошло је до масовних напада на соколе и њихове домове у Хрватској. Чланови Хрватске сељачке заштите и “Господарске слоге” су 16. октобра 1939. пијуцима и секирама провали у соколски дом у Бетини и поразбијали врата, прозоре и намештај, а 17. октобра су сав разбијени намештај и библиотеку изнели на улицу и пред домом запалили и око ватре играли коло пуцајући из пушака и пиштоља. Штета нанета соколском друштву била је око 15.000 хиљада динара. У нападу је уништена библиотека и архив, који су потицали од бивше Хрватске читаонице из 1869. и Хрватског сокола од 1906. Спаљено је све што је остало од од паљења соколане и читаонице из 1920, од стране италијанских окупатора. (6)

Напад на Соколски дом у Бетини трајао је од 19 до 23 часа, а нико се није појавио да заштити соколе и њихову имовину. Полупана је цела соколана, секирама су разбијена врата и прозори. Сва имовина соколског дома била је запаљена. Чланови сокола били су несметано нападани од непријатеља. У Муртеру наоружана руља напала је куће сокола и пуцала из револвера. Изгредници су викали да треба убити и старешину и тајника сокола. У Тијесном је дошло до напада на кућу старешине Обратова, … . Кроз прозор куће Анте Бибана, секретара Соколског друштва у Кустошији, испаљено је 11 октобра 1939. 7 метака, а исте ноћи испаљена су три метка у кућу Стева Грубића, члана сокола у Кустошији. Напади су били учестали одкад су листови “Хрватски гласник” из Сплита и “Хрватски дневник” из Загреба отворили кампању против соколских домова. (7) “Хрватски дневник” је јавио из Шибеника да је “у поткровљу соколског дома у Бетини неко подметнуо динамит и да је зграда оштећена”. Загребачки “Обзор” од 21 октобра 1939. донео је вест, да у Бетини уопште није било никакве експлозије, нити да је дом оштећен. (8) У Соколском гласнику су истакли да су неке новине писале да су напад на дом у Бетини инсценирали сами чланови сокола.

Djeciji_list

Чланови Соколског друштва у Бетини Томас Филип, Бранко Билић, Петар Јурош и Јере Микин били су позвани 2 новембра 1939. као сведоци на Срески суд у Тијесно, да сведоче о демолирању соколског дома у Бетини. За демолирање је оптужена група на челу са Миланом Босном. Старешина друштва у Бетини Томас Филип са осталим соколима пошао је пешке у Тијесно. На брегу Бисага приметили су групу људи, који су се спремали да навале на њих. Скренули су са пута, али су противници потрчали за њима, гађајући их камењем и испалили три метка из револвера, вичући “Хура Заштита !” и “Нећете на суд у Тијесно !” Соколи су приметили да су им са противне стране долазили нападачи, наоружани ловачким пушкама. Побегли су натраг у Муртер, одакле су известили жандармеријску станицу, због чега нису могли да приступе на саслушање у суду. Жандармима су изјавили да су препознали међу нападачима Марка Босну, Божу Сладића, Петра Микина, све из Бетине. Соколи из Бетине су изјавили у жупи Шибеник, да је истог дана извршен напад на кућу начелника соколског друштва у Бетини. И он је препознао нападаче, њих 20, и пријавио их жандармерији. (9) Насупрот хрватским листовима који су игнорисали паљење дома у Бетини, франковачки “Хрватски народ” орган др. М. Будака објавио је хвалоспев над демолирањем дома у Бетини. У чланку је истакнуто : “У Бетини, оближњем селу Шибеника, дошло је до необичне провале народних осјећаја. … тамошњи соколски дом остао је без и трунка покретне имовине. Неке су новине јавиле о некаковом динамиту, који је био постављен под кров. …. Али је истина, да су сложни сељаци преко ноћи посве оголили то легло сваког зла. … а било је и — ”емиграната”. Папирнате објекте сваке руке појела је ватра. … “. „Соколски гласник“ пренео је како су назвали зулукаферски хвалоспев “Хрватског народа”. Истакли су да док су “Хрв. Дневник”, “Хрв. Стража”, “Хрв. Гласник” па и ”Ново Доба”, јављали да је био постављен од непознатих људи динамит, или да није било напада на дом, или да су напад инсценирали сами соколи, дотле је Будаков лист похвалио сељаке због “освајања Бастиље”. „Соколски гласник“ констатовао је : Али кад је требало рушити праве Бастиље, оне аустријске, онда су их рушили Соколи, док су им франковци покорно служили”. За писање “Хрватског народа” констатовао је Таква глорификација злочинства не може се читати ни у централној Африци!”. (10)

Једна група предвођена од Славка Сладића, напала је 18 децембра 1939. увече на кућу Петра Јуроша у Бетини, зато што је био члан сокола, и зато што су се у њој склонили соколи Микин, Билић, Капов и Филипи, који су од противника били гоњени. Противници су полупали прозоре и врата, а Микин је био рањен. То је био већ пети напад на кућу Јуроша, а да нико од криваца није био кажњен, иако је сваки пут извештено среско начелство. (11) Пред терором Заштите, која је нападала куће својих противника соколи нису смели излазити на улицу. Најугроженији соколи Бранко Билић, Шиме Капов, Петар Јурош и Јере Микин склонили су се у Београд 21. новембра 1939. Примио их је Савеза Сокола у Београду и помогао им. Остали млађи чланови и нараштајци соколског друштва су и после демолирања дома у коме се више никад није радило, наставили предвојничку обуку дрвеним пушкама у организацији Народно-одбрамбеног одбора, спремајући се за одбрану земље. Био је то пример родољубља и ентузијазма чланова соколске организације. (12)

Сем у Бетини, у Комижи на Вису биле су   запаљене просторије соколског друштва. Изгорео је инвентар и читаоница. У „Соколском гласникуистакли су : И још ће нам Обзор” и Јутарњи лист” говорити о томе, да клевећемо” и да не износимо конкретне чињенице” о прогонима Соколства у Бановини Хрватској, кад им њихове присталице, из дана у дан лиферују, не само конкретне, него и пламтеће примере тог варварства и тих прогона ! … “. (13) У Бановини Хрватској и 1940. године паљени су соколски домови, а „Соколски гласник“ је извештавајући о нападима истакао : „ …сам ултрахрватски „Хрватски народ“ објавио је триумфалну вест о палежу дома у Бетини, као пад Бастиље, …“. (14)

По избијању Априлског рата 1941, Сељачка заштита с усташама разоружавала је дијелове Југославенске војске, прикупљала војну опрему и чувала ред и тако одиграла одређену улогу у успостављању власти и организирању војних снага НДХ (15) У својој заповједи изданој 19 априла 1941. Славко Кватерник је истакао : “у данима стварања Независне државе Хрватске, колико Хрватска сељачка толико и грађанска заштита, свјесне хисторијског збивања, дале у свакоме погледу све своје, да код оживотворења настојања цијелог Хрватског народа одрже ред и сигурност на достојној висини.” У знак признања добили су име : “Хрватски заштитни ловци”.(16)

Насупрот њима соколи у Бетини били су спремни да се боре против окупатора. Део сокола у Бетини прикључио се комунистима. Гојко Јаковчев је у разговору са својим братом Милом Јаковчевом, секретаром комунистичке организације рекао да он и десетак соколаша одавно прижељкују да постану чланови СКОЈ-а и КПЈ. Миле Јаковчев му је одговорио да се од тог дана може сматрати чланом СКОЈ-а. Састали су се у пољу 6 јуна 1941. Миле Филипи, Бранко Босна, Метод и Јере Микин, Шиме Капов, Анђело Сладић, Петар и Звонко Јурош, Бранко Билић и Гојко Јаковчев. Гојко Јаковчев је пренео шта му је рекао брат : основни задатак свих нас је прикупљање оружја и свега што може користити против окупатора.” Сви чланови Гојкове групе су 10 јула 1941. постали чланови СКОЈ-а и Ударне групе”. Гојко Јаковчев је био секретар актива СКОЈ-а и командир ударне групе. У групу су дошли Драгутин Томас, Петар Јаковчев, Јосо Филипи, Крешко Капов и Фране Јадрешић. Крајем 1941. актив је бројао око 20 омладинаца, а језгро је била ударна група од 12 чланова. Средином јула 1941. настала су и прва хапшења комуниста и националиста у крају. Бранко Босна и Метод Микин били су подофицири југословенске војске. Почетком октобра 1941. организована је војна обука омладине која није служила војску. Наставници су били Бранко Босна, Метод Микин и Драгутин Томас. Крајем 1941. придружиле су се омладинке. Гојко Јаковчев је давао комунистичке летке и свом оцу. Његов отац је створио групу од 7-8 симпатизера НОП-а, све некадашњих чланова сокола. Крајем септембра 1941. Гојко Јаковчев је у Муртеру придобио југонационалистичку омладину да приђу комунистима. (17)

Сељачка и грађанска заштита ХСС настојала је да онемогући соколске припреме за одбрану земље. Вршила је нападе на куће сокола и соколане. После оснивања Бановине Хрватске 1939. дошло је до масовних напада на соколе и њихове домове у Хрватској. У хрватској штампи се полемисало око напада на соколски дом у селу Бетини код Шибеника. Док је “Хрватски народ” славио паљење соколског дома као “освајање Бастиље”, дотле је остала хрватска штампа настојала да умањи важност напада на соколски дом. Најугроженији соколи Бранко Билић, Шиме Капов, Петар Јурош и Јере Микин побегли су 21. новембра 1939. у Београд. Прихваћени су од Савеза Сокола у Београду. Остали млађи чланови и нараштајци соколског друштва су и после демолирања дома у коме се више никад није радило, наставили предвојничку обуку дрвеним пушкама у организацији Народно-одбрамбеног одбора, спремајући се за одбрану земље. По избијању Априлског рата 1941. сељачка и грађанска заштита ставиле су се на располагање усташама. Насупрот њима соколи у Бетини били су спремни да се боре против окупатора. Део члановa Савеза Сокола у Бетини и околини пришао је комунистима и у редовима партизана борио се против окупатора и усташа.  Било је то настављање њихове предратне борбе са Заштитом ХСС.                                        

                                                                                              

Саша Недељковић члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије                                                                                      

 

Напомене :

  1. Соколско друштво Бетина”, „Соколски гласник“, Љубљана, 22 децембра 1932, бр. 51, стр. 7;
  2. Соколска манифестација у Сукошану крај Задра”, „Соколски гласник“, Љубљана, 22 септембра 1932, бр. 38, стр. 3;
  3. Уредио Анте Брозовић, „Соколски Зборник Година I”, Београд 1934, стр. CXXVI;
  4. Стрељачки отсек сок. Друштва Бетина”, „Соколски гласник“, Београд, 9 јуна 1939, бр. 23, стр. 5;
  5. Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 18 августа 1939, бр. 33, стр. 7;
  6. Гојко Јаковчев, „Соколска организација у борби за братство југославенских народа до 1918, Прогон Соколске организације у Хрватској”, Загреб, 1970, стр. 68;
  7. „Нападаји на Соколе се множе!”, „Соколски гласник“, Београд, 20 октобар 1939, бр. 42, стр. 3; „Читајући новине …”, „Соколски гласник“, Београд, 27 октобар 1939, бр. 43, стр. 5;
  8. „Читајући новине …”, „Соколски гласник“, Београд, 27 октобар 1939, бр. 43, стр. 5;
  9. „Још о догађајима у Бетини”, „Соколски гласник“, Београд, 10 новембар 1939, бр. 45, стр. 4;
  10. „Глорификација злочинства”, „Соколски гласник“, Београд, 17 новембар 1939, бр. 46, стр. 1;
  11. Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 29 децембар 1939, бр. 52, стр. 2;
  12. Гојко Јаковчев, „Соколска организација у борби за братство југославенских народа до 1918, Прогон Соколске организације у Хрватској”, Загреб, 1970, стр. 68, 69;
  13. Наш дом у Комижи опет унишен”, „Соколски гласник“, Београд, 22 децембар 1939, бр. 51, стр. 3;
  14. „Бездушна хајка на соколство“, Соколски гласник”, Београд, 12 јануар 1940, бр. 2, стр. 3;
  15. Нева Журић-Скоти, Талијански окупациони систем на дубровачком тлу”, „Дубровник у народноослободилачкој борби и социјалистичкој револуцији 1941-1945“, Сплит 1985, стр. 1021;
  16. Срета Савић, Борбе у Срему 1941 1944”, Сремска Митровица 1981, стр. 48;
  17. Гојко Јаковчев, „Омладина села Бетине 1941”, „Устанак народа Југославије”, Зборник, књига VI, Београд 1964, стр. 464, 465, 486,487;

 

Везане вијести:

СОКОЛСКА ЧЕТА У БРАТИШКОВЦИМА

СОКОЛИ У БЕТИНИ КОД ШИБЕНИКА

НЕДЕЉКОВИЋ :Соколски старешина др. Игњат Павлас, жртва Новосадске рације 1942 године

СТРАДАЊЕ ЧЛАНОВА САВЕЗА СОКОЛА У ЈАСЕНОВЦУ

СОКОЛИ НА ШИПАНУ

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: