август 2024 - Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за август 2024

Ђорђе Пражић: Хрватски сан

31. август 2024.

„Ово сам сања цили живот!”, узвикнуо је пре неколико година за говорницом на прослави „Олује” у Книну један пензионисани хрватски пуковник. Овај предратни радник у некој далматинској фирми након јуришања на касарне ЈНА и Србе у Крајини дочепао се високог чина и није скривао своје задовољство што у Книну, као и у целој Хрватској, готово да нема Срба. Хрватска без Срба је хрватски сан двадесетог века. Након геноцида у Другом светском рату, послератних терористичких дејстава, политичко-економских притисака и етничког чишћења с елементима геноцида 1995. године, Хрватска је снагом оружја решила српско питање. Фрањо Туђман је на Брионима наредио Хрватској војсци да изврши такав удар да Срби нестану. Притом није помињао

У Хрватској нерасвијетљена судбина 1495 Срба, од којих 71 одсто цивила

31. август 2024.

Документационо-информативни центар “Веритас” је, поводом Међународног дана несталих, 30. августа, указао да се међу 8.619 до сада верификованих жртава Срба са подручја Хрватске и бивше Републике Српске Крајине, укључујући и припаднике ЈНА и добровољце из рата деведесетих, на данашњи дан налази 1.495 лица чије судбине још нису расвијетљене, од којих је 71 одсто цивила. Међу несталим је 1.066 /71 одсто/ цивила, док је 424 или 28 одсто жена, али више од трећине са тог списка не налази се у Књизи несталих за подручје Хрватске, а више од четвртине није у Бази података активних случајева лица несталих у сукобима на подручју бивше Југославије. “Када би све ексхумиране особе из ратова деведесетих

Сава Шумановић убијен са 150 Срба

30. август 2024.

У Сремскоj Митровици jе, у ноћи између 29. и 30. августа 1942. године, на простору уз старо православно гробље, мученички страдало од усташке руке 150 недужних мушкараца, жена и дjеце из Шида, међу коjима и Сава Шумановић, jедан од наjистакнутиjих српских сликара 20. виjека. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 29. августа. 2017. године. Хрватске усташке власти су на том подручjу током Другог свjетског рата систематски убиле на хиљаде недужних цивила, наjвише управо током августа и септембра 1942. године, подсjећаjу из Удружења “Јадовно 1941”. “Сава Шумановић ухапшен jе 28. августа рано уjутро, замолио jе да се спреми, окупао се, узео ствари, пољубио маjку

ГОСПОЈИНА У СВРАЧКОВОМ СЕЛУ

29. август 2024.

Данас је велики православни празник – Велика Госпојина или тачније, Успење пресвете Богородице. Славе данас бројне породице, села и градови… Пише: Ђурђица Драгаш – Београд, 28.8.2024. И да овај датум не памтим као дан у којем сам 1991. постала избеглица, сећала бих га се само по лепом, по сеоској (заветној) слави у Сврачкову селу. Живела је тамо баба Боса, бабина једина сестра и није било шансе да “омашимо” и пропустимо прилику да посетимо њу и породицу и прославимо, уз незаобилазну личку јагњетину. Славила се Госпојина у Сврачкову селу, баш онако као и славе у скоро свим личким селима… без литургије, свештеника, без одласка у цркву, са помало нејасном мишљу о

Покољ у селу Грубори

27. август 2024.

Покољ у селу Грубори 1995. jе злочин jе над српским цивилима коjи су починили припадници антитерористичке jединице „Лучко“ у саставу Специjалне полициjе Републике Хрватске током злочиначке акциjе „Олуjа обруч“ 25. августа 1995. године, односно одамх након злочиначке акциjе „Олуjа“. Панорама книнског села Грубори у Сjеверноj Далмациjи Злочин jе извршен над свим преосталим цивилима српске националности засеока Грубори коjи су остали у своjим кућама, у саставу насеља Плавно, Плављанска долина, општина Книн, у саставу тадашње Републике Српске Краjине. За оваj злочин нико ниjе кажњен, а подигнути споменик у Груборима, неколико пута jе рушен од Хрвата. ПРЕТХОДНИЦА Распадом друге Југославиjе више од два милиона Срба нашло се на простору западно од риjеке

ПРОШЛОСТ НЕ СМЕМО ДА ЗАБОРАВИМО: Како су “браћа” преко Дрине у Србији убијала с мржњом и за то добијала титуле и одликовања

25. август 2024.

Многи и најдобронамернији пријатељи Србије из целог света склони су да повремено упозоре да заборавимо прошлост. Да заборавимо шта нам се догађало у прошлом и претпрошлом веку, да заборавимо историју, да се окренемо будућности и да градимо нову и другачију Србију. Не сумњајући нимало у њихове добре намере понекад им је тешко објаснити да нажалост Срби и Србија не могу да побегну од историје, да је она испреплетена са свим оним што нам се и данас дешава. Сусрећемо се са њом на сваком кораку наше свакодневице. Међутим, много тога што се дешава у нашем окружењу не да само подсећа на прошлост, него наговештава и повратак на неке односе које смо

Душан Буковић: ЈОШ ЈЕДНОМ О ПАВЕЛИЋЕВОМ ХРВАТСКОМ ЛОГОРУ СТАРО САЈМИШТЕ

24. август 2024.

Веома је жалосно констатовати основну чињеницу, да ни дан данас није познато извесној београдској, рајетинској, издајничкој, идолатриској и окултној Брозовој подјармљеној, денационализованој и дегенерисаној „елити“, да се концентрациони логор на Старом сајмишту налазио у Павелићевој Независној Држави Хрватској, која је била под окриљем злогласног немачког рајха. У вези са извесном идолатриском и окултном београдском масонско-марксистичком рајетинском елитом, неће бити на одмет да овде цитирамо један детаљ из значајне расправе проф. др Мирка М. Косића, коју је објавио под насловом „Заблуде и замагљивање у нашој политици“, где дословно стоји: “Они који 1918. године уобразише да могу „све до Граца“ дотераше са својом „државотворношћу“ дотле да је Хрватска Бановина 1939 била на

Никола Милованчев: Доказана сарадња Хебранга са Гестапоом и усташама

24. август 2024.

Хебрангова сарадња са немачким окупатором и са усташама била је оповргавана од стране појединих историчара и публициста, што сада више неће бити могуће. У једној хрватској историјској публикацији („Зборник Јанковић“, бр. 4) објављен је, у хрватском преводу, чланак Николе Милованчева „Милан Жугељ и Андрија Хебранг у документима београдског Гестапоа и УДБЕ“. Милованчев у свом раду наводи 19 архивских докумената нацистичке тајне полиције (Гестапо) и југословенске комунистичке УДБЕ. Тa aрхивска грaђa у потпуности разоткрива чињеницу да је Андрија Хебранг, ратни (1942-1944) секретар Комунистичке партије Хрватске, 1942. започео сарадњу са Гестапоом, уз очито знање усташке тајне службе. Документи се односе на случај хапшења у Загребу Андрије Хебранга 1942, након којег је у Бечу ухапшен његов

Јован Мирић: Труднице и породиље у НДХ

23. август 2024.

У извештају др Стација вишој италијанској команди 1941. наводи се да је велики број људи убијен тврдим предметом, да је нађено неколико женских лешева са исеченим грудима, те неколико трудница распорених стомака и у стомацима деца зашивена жицом. Анте Павелић са фрањевцима (Фото: ИН4С) Жена Душана Вуруне из Водичева, Госпа, рођена 1916. године, била је у високој трудноћи када се, на Илиндан 1941. године са бројним земљацима склонила у подрум своје куће. Док су сви други изашли пред усташе из подрума, Госпа је остала у подруму. Поред ње био је и њен четворогодишњи син Милорад. Њега су пред мајком мрцварили и заклали. Потом су ухватили мајку, распорили јој стомак, мушко

Годишњица погрома Срба у Сиску: Масакр под маском ЈНА

22. август 2024.

Један од најтежих злочина над Србима на подручју општине Сисак у рату деведесетих десио се у раним јутарњим часовима, 22. августа 1991. године, када су припадници хрватске полиције и Збора народне гарде, ничим изазвани, у транспортерима са ознакама ЈНА “протутњали” кроз српска села: Блињски Кут, Кињачка, Брђане, Чакале, Блињска Греда, Бестрма и Трњани, насумице пуцајући на локално становништво. Том приликом убили су 15 цивила и више десетина ранили, подсећа Документационо-информациони центар “Веритас”. Нападаче су на крају зауставили мештани села Брђани, који су се, чувши пуцњаву кроз друга села, на брзину организовали и поставили заседу. После овога догађаја, Срби из цапрашких српских села више нису одлазили на посао у Сисак, већ

Годишњица: Усташе побиле 24 српска становника села Павићи на Кордуну

22. август 2024.

Свједочење Станке Павић из села Павићи, Присјека, Војнић, Кордун. „Моје мало село налази се испод шуме Марковца, недалеко Присјеке у опћини Војнић. Почетком јула 1941. године дошла је у Присјеку и у њој се задржала мања усташка јединица. Ту је формирала и своју усташку опћинску власт. Усташе су обилазиле наше куће. Нису још никога дирале. Говориле су да пређему у католичку вјеру и тако ћемо сви бити слободни. Међутим, само након пар дана почели су хапсити и одводити наше мушкарце. Људи су се уплашили и почели се склањати у шуме. Престали смо ићи у Присјеку по сол, петролеј, духан и остале кућне потрепштине. Селом је завладао страх. Нисмо знали за

РАТ ПРОТИВ ЗАБОРАВА ПРОФЕСОРКЕ СМИЉЕ АВРАМОВ

22. август 2024.

Када је 2. октобра 2018, у 101. години, престало да куца већ увелико ослабљено срце легендарне професорке међународног права Смиље Аврамов, Србија је остала без једног од најумнијих, најобразованијих и најчаснијих представника истинске националне елите. Иако је својим јавним деловањем и написаним књигама вишеструко задужила нашу земљу, мора се приметити да је опроштај од Смиље Аврамов био, баш као и њена слабо посећена сахрана, прилично скроман, а део јавности такође је непријатно изненадило сазнање да цењена професорка никада није постала члан Српска академије наука и уметности. На њен стоти рођендан, пре мало више од пола године, њене колеге са Правног факултета одале су јој почаст на свечаној вечери и прослави

КОСТИНА ПОТРАГА ЗА ОЧЕВИМ ГРОБОМ

21. август 2024.

Ту на Јадовну, у вјечитој сјени и тами букава, у њедрима Велебита, нашли су злокобни смирај душе многи Срби. Међу њима и отац Косте Поповића из Сремских Карловаца. Пише: Томо Радусин Томиша Послије великих страдања Срба у Другом свјетском рату, првенствено Срба Лике, Крбаве, Кордуна и Баније, извршена је планска колонизација Срба на подручје Војводине. Само на подручју Лике од 10.264 невиних жртава хрватске усташе су убиле 8.733 или 80 % Срба. У пресељењу, рђе од људи, нељуди убили су 25. новембра 1944. године 212 заосталих мјештана, Шваба, жена и дјеце код Бачког Грачаца и Оџака. Командант Војне управе за Војводину био је тада бивши шпански борац, Рукавина Иван, који

Слово о “црквено” – народним весељима

20. август 2024.

Љето је дошло, оживио и наш крај. Кажу, Корана топлија нег’ море, дани без кише, температуре високе. С’ овим топлим данима дошли су и празници које дочекујемо у нашим храмовима, а на њих се надовезују и народна весеља, у нашем народу познати као зборови. Све би то било лијепо и добро да су та народна окупљања оно што би требали и представљати: окупљање у храм уз молитву, паљење свијећа за покој душа наших претходника и за здравље нас и потомака, па онда под шатор, окрепљење, радост уз пјесму и уз ту исту радост одлазак нашим огњиштима… Не знам како и шта да учиним, али ево сад дижем свој глас и

Девић: Август: месец српског распећа. И васкрса?

20. август 2024.

Српска историја 20. века толико је страдална да готово да нема месеца а да није забележен пример готово библијског страдања и сатирања нашег народа. Много тога је и избледело у колективном памћењу, али сећање на август 1914. у Мачви остало је дубоко урезано у српској души – делом зато што је те злочине потресно описао Арчибалд Рајс, а делом и зато што су их починили “Швабе што говоре нашки“, како је говорио Милутин, књижевни јунак Данка Поповића. А и због размера: места попут мачванског Прњавора у том рату изгубила су и трећину свог становништва. Сећање на геноцидне злочине Бугара у Сурдулици (1915) и Топлици (1917) такође надилазе локална сећања. Када