arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Milenko_Jahura_001.jpg

Миленко Јахура: Први злочини усташа у Клепцима

10. јул 2023.

Изјава на саслушању 1944, године, Мајић Љубе из Дриноваца, срез Љубушки, који је сваког љета долазио код Думилије, као син његове сестре: Мој ујак дум Илија Томас био је заклети усташа од 1932, године, и увијек је настојао да и мене одгоји усташки… Ноћу 22.јуна 1941, године у десет сати дошли су у Клепца усташе у 8 аута, и то из Љубушког, Чапљине и Стоца. Мене су нашли код гробља гдје сам чекао ујака дон Илију Томаса, кога нисам нашао код куће. Двојица усташа су ме одмах ухватили и одвели Фрањи Веги, који ме је питао да ли знам које су православне куће у Клепцима. Ја сам им казао да

У ТЕСЛИНОЈ ЛИЦИ НИ СРБА НИ СТРУЈЕ: “Новости” у Смиљану, родном месту нашег великог научника (ФОТО)

10. јул 2023.

У родном крају великог Николе Тесле, Смиљану у Лици, Срби могу да се преброје на прсте једне руке, као и куће у овом селу у којима има струје, а коју је српски геније као највећу добробит омогућио целом свету, али није могао и – својим комшијама. Теслин Смиљан; ФОТО: Никола Зајц/Јадовно 1941. Јурица Керблер – Од сталног дописника Новости ЗАГРЕБ Репортера “Новости”, уочи рођендана светског научника, 10. јула, до куће у којој је провео детињство и део младости, води један стари Личанин, а на питање да ли ту у околини живе Срби одговара нам: “Па њих давно нема, као ни већине Николиних рођака”. У то се уверавамо и сами, двадесетак

ЧАСНИ КРСТ У ЧАСТ СТРАДАЛЕ СРПСКЕ ДЕЦЕ КОНАЧНО У НОРВЕШКОЈ ПОСЛЕ 80 ГОДИНА

9. јул 2023.

Завршено је снимање играних сцена за филм ,,33 Анђела”, у Норвешкој. Пише: Ђорђе Бојанић Велику захвалност дугујемо покретачу и директору филма и продуценту Бранку Димовићу Димеском, без њега тешко да би се ова прича о страдању српске деце екранизивала, а цела екипа је ту била само да му помогне у тој намери, коју смо сви желели и од срца радили на том пројекту од националног значаја за сав српски народ. Велики рад, труду, залагање, истраживање и храброст је уложен у овај филм. Да коначно наша мучки страдала деца буду Срби а не интернирци и југословени, а и врло мало, скоро ништа се није знало о страдалој српској деци у Норвешким

Svijece_001.jpg

Басташић: У протеклих 25 година многи су ауто-путеви, нарочито кроз Лику, прошли управо преко крашких јама у којима су и кости српских жртава из ере Покоља

8. јул 2023.

Партизанско гробље на Барин-коси, у Магарчевцу код Kарловца, где су се налазили и гробови усташких жртава побијених Kордунаша и Банијаца на Петровој гори, међу којима и посмртни остаци 128 жена и деце, преорано је како би државна фирма Хрватске шуме на том месту наставила шумски пут. Механизација је, пише загребачки портал Новости, лист српске заједнице у Хрватској, уништила готово све гробове на којима су били истакнути православни крстови. Бранко Гвозденовић из Kључара, најближег места овом гробљу, испричао је за портал Новости да је неколико мештана изашло пред багере и молило раднике да не дирају гробље, али да ти вапаји нису уважени. – Kад је преко гробова изграђен широк пут, куцали

Басташић: Мало ко зна за јадовничку голготу

6. јул 2023.

Оружане формације Независне Државе Хрватске, предвођене усташким емигрантима и помогнуте локалним хрватским становништвом католичке и муслиманске вјере, у озакоњеном злочину починиле су масакр, без премца у Другом свјетском рату. Д. Басташић; ФОТО: Никола Зајц / Јадовно 1941. Обраћање Душана Басташића, предсједника УГ Јадовно 1941. Бања Лука, на Сабрању поводом Дана сјећања на Јадовно, на Велебиту код Шаранове јаме, 01. јула 2023. године Помаже Бог браћо и сестре, Часни Оци, потомци и поштоваоци жртава Покоља, злочина Геноцида почињеног над Србима од стране Независне Државе Хрватске, драги пријатељи, поштовани гости. Хвала Вам што сте данас овдје у Лици, да заједно, четрнаесту годину за редом, обиљежимо Дан сјећања на Јадовно 1941. Благодаримо епископу

Скандалозна изјава хрватске министарке: “Срби фалсификују историју и желе све што је туђе”

6. јул 2023.

Хрватска министарка културе и медија Нина Обуљен Kоржинек реаговала је данас на декларацију “Границе српске књижевности” истакавши да је њен коментар увек исти: зато што се бави митовима и посезањем за туђим културним вредностима, Србија се налази ту где се налази. Милорад Пуповац на конференцији; ФОТО: снимак екрана Декларација је донесена на 4. интеркатедарској србистичкој конференцији 24. и 25. јуна у Тршићу, родном месту Вука Стефановића Kараџића, а данас су на њу реаговале и Матица хрватска и Хрватска академија науке и уметности. “Хрватска је држава која се изборила у рату за своју слободу и независност, чланица смо Европске уније, наш је језик признат, делимо европске вредности с другим државама чланицама

На Велебиту служен парастос за јадовничке жртве (ВИДЕО)

6. јул 2023.

Код Шаранове јаме на Велебиту данас је служен парастос и положено цвијеће поводом обиљежавања Дана сјећања на Јадовно 1941. године када је у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг за вријеме Независне Државе Хрватске на најсвирепији начин убијено више од 38.000 Срба и скоро 2.000 Јевреја. Парастос код Шаранове јаме на Велебиту; Фото: Јадовно 1941. Молитвено окупљање на Велебиту 14. годину заредом организовало је Удружење “Јадовно 1941” из Бањалуке, уз благослов Његовог преосвештенства епископа горњокарловачког Герасима. Помен су служили свештеници Епархије горњокарловачке уз присутво великог броја потомака жртава усташких злочина. Помоћник министра рада Републике Српске Небојша Видаковић рекао је да рука правде није стигла идеологе и крвнике који су убијали на

За три деценије Тужилаштво БиХ није подигло оптужницу за злочин у селу Загони

6. јул 2023.

У Братунцу је данас обиљежена 31 година од страдања 15 српских цивила у братуначком селу Загони које су убили припадници муслиманских снага, те је код централног спомен-крста на градском гробљу положено цвијеће и прислужене свијеће за покој душа настрадалих. Братунац; Фото: СРНА Муслиманске оружане формације из Сребренице и сусједних села на данашњи дан 1992. године убиле су 14 Срба, док је петнаеста жртва подлегла ранама дан касније. Нестали Михајло Михајловић никада није пронађен, а међу убијенима било је и пет жена. Осим преживјелих чланова породица убијених и неколико мјештана Загона који су одали почаст својим сродницима и комшијама, цвијеће код спомен-крста положила је делегација Организације породица заробљених и погинулих бораца

Филип Родић

НЕЋЕ МОЋИ: Аутоантифашизам

4. јул 2023.

Хрватски народ је сразмерно броју становника највише допринео антифашистичкој борби у Европи, у којој је активно учествовало више од пола милиона хрватских грађана – изјавила је не трепнувши 1. септембра 2019. тадашња председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић на обележавању годишњице почетка Другог светског рата у Пољској. Пише: Филип Родић Посебне изливе антифашизма бивша хрватска председница имала је док се возила колима са својом дечицом слушајући оде “црнцима Францетића Јуре” (командант усташке Црне легије) у изведби убедљиво најпопуларнијег певача у Хрватској, антифашисте Марка Перковића Томпсона (“Вечерњи лист”, 16. јун 2016). Подсетимо се каква је била та антифашистичка борба хрватског народа у Другом светском рату. Потребно је јер многи (више у Србији

Бивши логораши Јасеновца о стравичним злочинима команданта Шакића

30. јун 2023.

Бивши логораш Јакоб Финци подсјетио се јесени 1944. године, када је Шакић био замјеник команданта логора и када су усташе за само десет дана погубиле 3.000 људи. Други логораши морали су да их сахране. Командант хрватског концентрационог логора Јасеновац у Независној Држави Хрватској и високи усташки официр Динко Шакић /1921-2008/ изручен је Хрватској 18. јуна 1998. године, а на суђењу је добио 20 година затвора. Антисрпска атмосфера у Хрватској 1998. године О атмосфери у хрватском друштву 1998. године свједочио је Ефраим Зуроф, директор организације која је “ловила” нацисте – Центра “Симон Визентал”. Он је стигао у Загреб у јулу те године и сретао је на улицама фудбалске навијаче који су

Ђурђица Драгаш: Пустило нас је наше Дивосело да се пронађемо, дотакнемо и радујемо плачући

30. јун 2023.

Спавајте мирно, рођени моји!!! Пронашла сам вас, рођени моји, под зеленим покровом, међу дивљим травама, у шуми израслој из ваших костију. Водило ме срце, рањено и жељно. Водила ме крв ваша што тече мојим венама. Дозивали сте ме, знали сте да вас тражим, у мраку дивосељачком, у муци нашој заједничкој. Знам да сте ми се радовали! Радовала сам се и ја вама! Осетили сте моју руку на вашем хладном узглављу, мој дрхтави пољубац, моје сузе на црној, крвавој земљи дивосељачкој. Смиривали сте моје лудо срце, брисали тугу, радовали се мом животу. Тешили сте ме из своје мрачне, самотне постеље. Препознали сте мој осмех, ватру у очима и белег на левом

Календар Покоља: Злочин у Љесковом Дубу код Гацка

29. јун 2023.

У Љесковом Дубу је 29. јуна 1943. на три стратишта на најмучкији начин побијено 183 људи – мушкараца, дјеце, стараца, жена и трудница, од којих 165 житеља овог села и 18 мјештана околних села који су се у тренутку усташког терора затекли на том мјесту. У само свануће, око 5 часова, под водством гатачких усташа Смаја Дилића и Рама Крвавца, блокирали су село, док су његови житељи још спавали. Домаће усташе и њемачки војници подијелили су се на групе-патроле. Грубо су истјеривали из кућа немоћне старце, жене и поспану дјецу. Оне који су покушавали да бјеже или нису хтјели да напуштају своја огњишта убијали су, без милости, на лицу мјеста.

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 29. јун 1943. Годишњица страдања Срба у Херцеговини

29. јун 2023.

У Љесковом Дубу jе 29. jуна 1943. na три стратишта на наjмучкиjи начин побиjено 183 људи – мушкараца, дjеце, стараца, жена и трудница, од коjих 165 житеља овог села и 18 мjештана околних села коjи су се у тренутку усташког терора затекли на том мjесту. У само свануће, око 5 часова, под водством гатачких усташа Смаjа Дилића и Рама Крвавца, блокирали су село, док су његови житељи jош спавали. Домаће усташе и њемачки воjници подиjелили су се на групе-патроле. Грубо су истjеривали из кућа немоћне старце, жене и поспану дjецу. Оне коjи су покушавали да бjеже или нису хтjели да напуштаjу своjа огњишта убиjали су, без милости, на лицу мjеста. Међу

КРСТ ИЗ ДОЊЕ ГРАДИНЕ НОСЕ У НОРВЕШКУ: Обележје за 33 српске деце страдале у логорима у Скандинавији

28. јун 2023.

На иницијативу потомака српске деце страдале у логорима у Норвешкој за време Другог светског рата, Бранка Димовића Димеског, књижевника са Косова и Метохије, и др Јоханеса Солберга, теолога из Норвешке, израђен је “Часни крст” који ће из Спомен-подручја Доња Градина кренути пут ове скандинавске земље и биће постављен у спомен-парку у Трондхајму, на Видовдан. ФОТО: Снима екрана Пише: Ј. Стојковић На гробљу у овом граду почивају српски логораши уморени у норвешким логорима, а међу њима и страдала српска деца, о чијој судбини се снима документарни филм “33 анђела” у норвешко-српској продукцији. Екипа филма снимиће у Доњој Градини и ово својеврсно одавање поште страдалој деци и постављење “Часног крста” у Норвешкој.

koriscka-jama-spomen-ploca.jpg

Крвави камен херцеговачки: Видовдански покољи

28. јун 2023.

Други талас усташких злочина, испланиран као „видовданска акциjа“, започео jе 22 jуна масовним хапшењем Срба и Јевреjа у Мостару, Стоцу, Чапљини, Љубињу, Невесињу, Гацку, Коњицу и другим херцеговачким мjестима. Командант злогласне Павелићеве тjелесне боjне Миjо Бабић издао jе наредбу да се гранични поjас према Црноj Гори очисти од Срба и тако омогући спровођење „видовданске акциjе“. У налету хрватских и муслиманских усташа у селима око Гацка убиjено jе 140 мушкараца, жена и дjеце. Са колико су свирепости зликовци извршавали задатак, види се и по томе што су сатирали и циjеле породице. Тодору Николићу из Куле бацили су у Чавчиjу jаму 9 чланова породице, а Пиљу и Шпиру Бољановићу 12 чланова породице

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Созерцање

Осим несхватљивог заборава, немара и немања односа према страдању предака, најгоре што

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА