2022 - Страница 3 од 23 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2022 » Страна 3

КАКО СУ СВЕТИ ПРИДВОРАЧКИ МУЧЕНИЦИ НАКОН 80 ГОДИНА ДОЧЕКАЛИ СПОКОЈ?

1. децембар 2022.

Значајног дана 06. октобра 1941.године др Новица Краљевић са својим пријатељима: Др Петром Рундом, Радом Гуровићем, Јефтом Шкором и Васом Поповчевићем организује вађење посмртних остатака Придворачких мученика из Придворачке јаме. Послије обављене прве есхумације, Придворачки мученици: Михајло Андријашевић, Обрен Стијачић, Јаков Миљановић, Јово Маџар, Лазар Кукурић, Божо Пиџула, Милорад (Божа) Пиџула, Ђорђе Ђурић, Благоје Ђурић, Алекса Соколовић, Стево Миљковић, Трифко Бабић, Бошко Шакота сахрањени су 06.октобра 1941.године у 16,30 сати у Лединицу гробља Подгливље. Лединица се налази поред спомен костурнице објешених православних Срба у Првом свјетском рату. Придворачки мученици сахрањени су један до другог, у размаку од 150 центиметара, на простору од каменог зида до каменог крста из 1906 године.

Ђорђе Пражић: ГУБИЦИ СТАНОВНИШТВА КОСИЊА У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ

30. новембар 2022.

Увод Природне љепоте Косињске долине некада су биле карактеристичне по великом броју села и засеока пуних становника који су вредно радили и бавили се сточарством и пољопривредом. Из косињских домова често би се чула пјесма са прела и осталих дружења. Косињ је дуго био општина са средиштем у Горњем Косињу. Данас је број становника Косиња, а посебно младих веома мали, што указује на постепено гашење преосталих мјеста. Посебно је то актуелно у овом тренутку када се планира исељавање становништва села Млаква, Горњи Косињ и неколико заселака за потребе ХЕС Косињ. У овом раду обрадиће се губици становништва Косиња у вријеме Другог свјетског рата 1941-1945. Бројчани показатељи о жртвама, могу послужити

РАСНИ ЗАКОНИ, ЛОГОРИ, ЛИКВИДАЦИЈЕ, ТРОВАЊА ДЈЕЦЕ, ПЉАЧКЕ…

29. новембар 2022.

Оптужница против усташког поглавника Анте Павелића, коjа никада ниjе окончана суђењем, обухватала jе, између осталог, оптужбе за расне законе, концентрационе логоре, убиства дjеце, пљачкање имовине и сарадњу са нацистима, наводе хрватски портали. У главном диjелу оптужнице од 7. маjа 1956. године Павелић jе оптужен да jе формирао терористичку организациjу названу „Усташка надзорна служба“ са задатком да упућуjе у логоре, основане у Јасеновцу и Староj Градишци, особе коjе те организациjе оциjене као „неподобне“. Таква депортациjа у логоре смрти односила се чак и на дjецу, родитеље, сестре и браћу ухапшених. Ти органи су, извршаваjући Павелићев злочиначки план, убиjали људе сjекирама, маљем по глави и на друге начине, укључуjући изгладњивање, тровање или разбиjање

Срби у Дубровнику од 1945. до 1992. године

29. новембар 2022.

Као реакција на Маспок 1971. Срби су писали графите „Ово је српски Дубровник“ и „Живио српски Дубровник“. У друштвима се певала песма „Играле се делије насред земље Србије“. У Дубровнику за време Другог светског рата деловао је „Покрајински национални комитет за Херцеговину, Боку и Дубровник”, а Срби католици уписивали су се у Дубровачку бригаду Југословенске војске у Отаџбини.[1] На печату је писало Дубровачка војно-четничка бригада. Због тога су Срби католици у Дубровнику страдали у партизанским чишћењима непосредно после ослобођења 1944. и 1945.[2] О томе какве су биле прилике у Дубровнику писали су страни официри за везу. У јесен 1944. један амерички официр за везу у Дубровнику извештавао је : „Став

Дечак – јунак битке за Београд је Драгољуб Јеличић (12) из Никшића

27. новембар 2022.

После једног века коначно познат идентитет српског војника у Првом светском рату. Енигму отклонио унук Ђорђе Њуњић. ДРАГОЉУБ Јеличић (12), син избеглице са Кордуна, заправо је дечак кога је француски фотограф овековечио у борбама за одбрану Београда, а на слици се види како пуца из пушке. Дуго се мислило да је то Момчило Гаврић из Лознице, такође голобради малишан, који се обрео у редовима српске војске током Великог рата. Ову енигму отклонио је управо Драгољубов унук Ђорђе Њуњић из Никшића, који за „Новости“ каже да у породичној архиви поседује дедине слике, а неке од њих, уз ову већ познату – како пуца из рова, уступио је „Новостима“. – Успео сам,

НАЈАВА: Пројекција филма „Пут у непознато“

27. новембар 2022.

Министарство одбране Републике Србије, Управа за односе са јавношћу, Медија центар „Одбрана“ Вас позива на пројекцију филма „Пут у непознато“, аутора Ненада Јуришића која ће се одржати у уторак 29. новембра 2022. године од 18 часова у свечаној сали Дома Војске Србије, у Београду, Браће Југовића 19. „Пут у непознато“ представља аутентично сведочанство и запис који остаје како се страдање српског народа не би никада заборавило. Филм прати животни пут тадашње деце, а данас успешних људи и приказује крај рата у Хрватској из једне нове перспективе – кроз дечије очи. Продукцију филма потписује Лауд продукција (Loud production), аутор је Ненад Јуришић, наратор Тихомир Станић, док музику потписује Бошко Ћирковић.Улаз је

WE ASK: According to whose project will the Donja Gradina Memorial be built?

24. новембар 2022.

The architectural solution that should be a model for the announced team is the Memorial Center in Stari Brod on the Drina river, not far from Višegrad, by Novica Motika. СРПСКИ We have been hearing promises about the construction of the Donja Gradin Memorial Center for years. More intensively since 2010, when the first project proposal was made, which did not get the green light at the public hearing in Banja Luka. A year or two ago, one could hear from the officials that the project would be done by a well-known company from America. Today, at the meeting of the two Serbian Presidents , Aleksandar Vučić and Milorad Dodik, it was not

Упокојио се Бранко Тепић, дјечак из носиљке мајке Кнежопољке

21. новембар 2022.

Бранко Тепић, дјечак кога, на иконичној фотографији Жоржа Скригина, носи његова мајка Милица Тепић упокојио се јуче. Нека га Господ прими у Царство небеско. Исповест: „Ја сам Бранко Тепић, дечак из носиљке мајке Кнежопољке“ Чувена фотографија Жоржа Скригина на којој мајка Кнежопољка води децу за нас је метафора страдања цивила у рату, али за Бранка Тепића (74) – дечака који вири из носиљке на мајчиним леђима – она је најинтимније животно сведочанство. Чувена фотографија Жоржа Скригина на којој мајка Кнежопољка води децу за нас је метафора страдања цивила у рату, али за Бранка Тепића (74) – дечака који вири из носиљке на мајчиним леђима – она је најинтимније животно сведочанство.

Мићо Мартиновић: Истинита прича о „Kомадићу круха“ једна је од најболнијих прича које сам чуо и прочитао

21. новембар 2022.

Растављање анђела од њихових мајки, слично је одвајању Христоса од Марије на Голготи, али и још страшније због невиности те дјеце и немогућности да сагледају разлог за тако страшно недјело. Можда се могу похвалити десетинама прочитаних текстова, чак хиљадама, исто толико и књига различитих садржаја и тематике од стручне литературе, белетристике, класике, научних књига итд. Ако је нетко, до сржи оголио људску душу, то је био Достојевски, уз њега и Иго и још понеки аутори са перфектно исписаним страницама текстова. Али… један сам, могуће од ријетких људи који сам имао прилике чути више „различитих“ верзија о том, нашем… како су наши људи знали рећи „крвавом комадићу круха“! Детаљ, истинита прича

Милан Бојић: Цела територија НДХ била је један велики Јасеновац

19. новембар 2022.

Српски народ опијен југословенством добио је Јасеновац, опијен комунизмом добио је „Олују“. Процес опијања српског народа екуменизмом траје, а пут до екуменског јединства са римокатолицима води преко гажења Јасеновачких жртава. Увод Драги оче, браћо и сестре помаже Бог. Дошли смо данас на ово свето место смирени, са осећањем туге и срамоте. Осећање стида нас обузима када стојимо на овом светом мучилишту освећеном крвљу наших предака, када недостојни стојимо пред њиховим светим моштима. Дошли смо овде са погнутим главама покајнички, јер смо народ који заборавља своје свете мученике. Народ који заборавља њихову свету жртву, њихово, за нас децу 21. века, несхватљиво страдање. Има још много светих места у српским земљама са

ИСТИНА О РАТНОМ ПАКЛУ ПЛАЋЕНА ЖИВОТИМА: „Новости“ су у Вуковару изгубиле двојицу истакнутих новинара, Милана Жегарца и Јусуфа Чехајића

17. новембар 2022.

У ратном паклу Вуковара редакција „Новости“ изгубила је двојицу извештача – Милана Жегарца (44) и Јусуфа Чехајића (50). Погинули су у размаку од пет дана. Пише: Јованка Симић Жегарац, наш извештач од почетка сукоба у Источној Славонији, Барањи и Западном Срему, страдао је 7. октобра 1991, највероватније од снајперског метка који га је погодио у врат на раскрсници Херцеговачке и Трпињске улице у Вуковару, на „ничијој земљи“, на десетак километара од центра. Ту, где су се већ недељама одвијале жестоке борбе. Није било дана да Жеги, како су га колеге ословљавале, из бачког места Оџаци где је живео, не пређе преко Дунава да донесе „Новостима“ причу о стању на ратишту.

ВЕТЕРАН: МЫ БРОСИЛИ УСТАША В ЯМУ!

17. новембар 2022.

В сентябре 2014 года, в организации Фонда единства православных народов, я участвовал в конференции посвященной 70-летию освобождения Молдовы и Юго-Восточной Европы от фашизма, в Кишиневе, Молдова.Первого дня конференции, прямо перед началом, все участники встали и тихо говорили: ветеран, ветеран… Я обернулся и увидел крепкого старика, который вошел и сел рядом со мной. СРПСКИ Это был Мирко Сировина, герцеговинец, ополченец-добровольец 1941 года, а затем партизан, человек, которого сразу после войны отправили в Россию, в Советский Союз, для дообучения, и в 1948 году, во времена Информбюро , он решил остаться там. На конференции, конечно же, я говорил о лагерном комплексе Госпич-Ядовно-Паг, где было убито 38 тысяч сербов, и эта моя речь, которая

Др Ђуро Затезало: МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ И СТРАТИШТА

16. новембар 2022.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање ЈАМЕ, БЕЗДАНKЕ, МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ, СУРОВА ГУБИЛИШТА ЖИВОТА СРПСKОГ НАРОДА НА ПОДРУЧЈУ KОРДУНА, БАНИЈЕ, ГОРСKОГ KОТАРА И ЛИKЕ – 1945. ГОДИНЕ МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ И СТРАТИШТА KОРДУН 1. Хрватски Благај, Слуњ, зграда основне школе, 5. до 8. маја 1941, мучилиште српског народа Вељуна, Перјасице и околних српских села. 2. Хрватски Благај, Слуњ, долина између зграде школе (мучилиште) и католичке цркве, 6. до 8. маја 1941. усташе поклале или усмртиле сјекирама и маљевима 520 Срба – мушкараца. Познати Вељунски покољ. 3. Вељун, школска и жандармеријска зграда, 6. маја 1941. године, мучилиште српских цивила.

СРПСКО ИМЕ БРИШУ ПО РЕЦЕПТУ ПАВЕЛИЋА: Зашто се на попису код суседа 30.000 православаца изјаснило као Хрвати

14. новембар 2022.

Резултати пописа становништва у Хрватској показали су да је у односу на период пре деценију број Срба мањи, а Хрвата већи, као и да је генерално смањен број верника, док је порастао број атеиста. Па ипак, занимљиво је да се око 30.000 Хрвата изјаснило да припада православној вероисповести, што је драстично више у односу на 2011. када их је било 16.647. На овај тренд недавно је упозорио председник Србије Александар Вучић, који је и изнео најновије бројке. И док једни мисле да иза свега стоје страх Срба и тежња да олакшају себи живот, па се изјашњавају као Хрвати, не мењајући вероисповест, код других се „шушка“ о покушајима да се обнови

НЕМАЊА ДЕВИЋ: Зашто је српски југ био ампутиран из јединствене националне свести?

14. новембар 2022.

На недавно одржаном научном скупу у Врању, покренуло се питање шта југ Србије представља у српској прошлости и садашњости. И није могло а да не заболи само овлаш додиривање чињеница које говоре о Гвозденом пуку из Топлице, преко српског Манчестера као синонима за међуратни Лесковац, до Тике&Шпица, рођака из провинције и “мочања“ као првих асоцијација за српски југ стотинак година касније. Било би врло занимљиво да нам неки мастер рад на одељењу за историју у Београду покаже (знам да се то неће догодити) који су мотиви југа били доминантни у српској штампи 1920-их, који 1930-их, а који 2020-их година и како се и под којим утицајима та слика мењала. Али,