arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Страшне исповести српских жртава згрозиле Аустријанце: Чуле се у Београду где је суђено зликовцима

6. октобар 2022.

Овај филм је био потребан Аустријанцима, јер о злочинима које су чинили њихови сународници током Другог светског рата нису ништа знали, каже за Спутњик аутор документарног филма „Два лица рата“ Зоран Добрић. Филм који је снимио у продукцији аустријске државне телевизије ORF, премијеру је имао данас у Србији, а у петак ће бити емитован и на РТС. Пише: Сенка Милош У организацији Музеја жртава геноцида, стручњацима који се баве овом тематиком, приказан је премијерно у Југословенској кинотеци, у Узун Мирковој улици у Београду. Премијера на месту где је био Војни суд И не случајно баш на том месту. У овој згради заседао је Војни суд, ту је суђено генералу Александру

Ново издање: Народна ношња Срба Ливањског поља

5. октобар 2022.

У издању Удружења ОМЛ из штампе је изашла књига Народна ношња Срба Ливањског поља, коју је приредила Гордана Достанић као својеврсну компилацију раније објављених радова и текстова разних аутора. У књизи је обрађено формирање народне ношње, називи и опис њених појединачних делова, начин израде, сличности и разлике са ношњом суседних подручја, опис градске и сеоске ношње Срба икаваца и ијекаваца, украшавање и накит… Ауторским текстом Јасна Вујичић је представила свој лични приступ чувању традиције израде ношње. Поред богатих илустрација књига садржи и попис ливањске ношње у збиркама Етнографског музеја Београд и Земаљског музеја Босне и Херцеговине, Сарајево. Рецензент књиге је др Татјана Микулић, музејски саветник Етнографског музеја Београд, а значајан

Вучић: Ове књиге треба да буду у лектири

4. октобар 2022.

У свечаној сали Дома Војске Србије у Београду представљен је капитални издавачки пројекат „Православне речи“: Сабрана дела академика Милорада Екмечића у 15 књига. Промоцији је присуствовао и председник Александар Вучић. О његовом делу и раду на промоцији су говорили академик Василије Крестић, који је написао предговор за Сабрана дела, академик Славенко Терзић, Милорад Вучелић, главни и одговорни уредник „Вечерњих новости“ и свих издања наше куће, и издавач Зоран Гутовић, директор „Православне речи“. Вучић: Знао је шта је потребно за српско срце и душу, али се увек сетио и шта је потребно српској глави – Дубока мисао и надмоћна визија – цитирао је председник Вучић на почетку обраћања Бећковића о делу

Часни крст из Јерусалима на месту логора Слана на острву Пагу. – Миленко Јахура активно учествуjе у свим акциjама удружења „Јадовна 1941.″ Фото: Јадовно 1941.

ШТА СУ ВАМА ПРЕБИЛОВЦИ: Сведочење Миленка Јахуре

4. октобар 2022.

Трибина о вишеструком страдању Пребиловаца, српског села у долини Неретве, које је и најстрадалније село у Европи у Другом светском рату, нови Витлејем, нова Ћеле-кула и нови Врачар, одржана је у петак, 23. септембра, у организацији Књижевног програма Дома културе. Говорили су Миленко Јахура, председник Удружења СНД Пребиловци и Владимир Димитријевић, православни публициста. Рано ујутру 4.августа 1941. године хиљаду до хиљаду и петсто усташа напало је српско херцеговачко село Пребиловце из три правца. У селу су биле углавном жене, деца и старци док одрасли мушкарци, у страху од усташа, нису спавали код својих кућа. Усташе су по уласку у село отпочеле са претресањем кућа, прикупљањем становништва, силовањем жена и девојака

Дечји концентрациони логор, дечје гробље, дечја патња – зашто се све то дозвољава

3. октобар 2022.

Планирајући одлазак на 80-годишњицу обележавања страдања деце у систему концентрационих логора у Сиску и околини, читајући документацију и студије о несвакидашњем страшном погрому деце у Независној Држави Хрватској, настојао сам да искључим било какав дневно политички однос, па чак и када је реч о ревизионизму. Пише: Веран Матић Размишљао сам само о деци која доживљавају невероватну патњу, бол, глад, тугу… Одвојена од родитеља, одвојена од браће и сестара, одвојена од било какве нормалности, како умиру или како преживљавају захваљујући ретким хуманим подвизима и људима. Размишљао сам о пропорцији умрлих / спашених, највише у акцији Диане Будисављевић, или човечности Анте Думбовића и других. Ту хуманост и пожртвовање сам могао да појмим,

Дијаспора је заслужила министарство

3. октобар 2022.

Због своје уметничке професије, деценијама сам крстарио по свету и дотакао све његове крајње тачке: Јапан, Нови Зеланд, Чиле, Аљаска, Ванкувер… И свуда сам сретао „наше”, које смо годинама погрешно звали „Срби у расејању” (а нису само Срби), а сада смо дошли на умеренији израз – наша дијаспора. Та дијаспора броји око пет милиона људи, а то је бар колико две трећине оних који су остали у матици. И увек сам користио прилику да успоставим контакт с дијаспором, да тим људима помогнем у пројектима, да их подржим у великим плановима, али и да их саслушам у њиховим „јадиковкама”. А оне се своде на занемаривање дијаспоре, на недовољно ангажовање државе око

УВОД из књиге др Ђуре Затезала: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. – II издање

3. октобар 2022.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II издање Увод Свједочанства избјеглих од смрти само су дио истине преживјелих свједока што се све догађало и на које све начине мученички страдало и умирало. Многи су рањени умрли, а да нитко није записао њихове патње. Злочинци који су своје изјаве давали на послијератним суђењима, тек дјеломично говоре о истини и о ономе што се све дешавало на губилиштима, јер је сваки зликовац и на суду када се бранио, свим снагама умањивао злодјела које је починио. Због тога су многе истине о озакоњеним усташким злочинима остале недоречене и прешућиване, и због онога

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА