arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Миле Дакић

Умро историчар и писац Миле Дакић

8. јануар 2021.

Историчар, писац и крајишки политичар Миле Дакић умро је јуче у болници у Батајници, од последица KОВИД-19, пренео је председник Покрета за преокрет Јанко Веселиновић. Миле Дакић је био дугогодишњи директор меморијалног центра Петрова Гора, а од 1997. године био је председник Удружења за помоћ избеглицама и прогнаницима из Хрватске. Био је професор у Kарловцу, управник Народног свеучилишта и директор Меморијалног парка Петрова Гора, а од 1974. до 1987. године био је председник Скупштине Општине Војнић. Kасније је постао председник Југословенске самосталне демократске странке у Хрватској, затим потпредседник Српског националног вијећа САО Kрајине 1990/1991. Оснивач је радио-станице Глас Петрове Горе 1973. године, затим српске РТВ Петрова Гора 1991. године. Од

Никола Милованчев: Рат у Хрватској почео у време СФРЈ, 1989. године

8. јануар 2021.

У стварности је већ крајем 1989. било јасно да следи покушај оружане сецесије и да ће Срби у Хрватској бити на удару. Када је почео рат и распад Југославије? Већина људи ће данас одговорити да је то било 1991. године. Оставимо сада по страни чињеницу да је распад Југославије припреман деценијама и да је неуспео покушај сецесије Хрватске планиран и за почетак 1972. У стварности је већ крајем 1989. било јасно да следи покушај оружане сецесије и да ће Срби у Хрватској бити на удару. Док су се многи интелектуалци, али и обични грађани, у Београду уљуљкивали у очекивању „демократских слобода“, многи Срби са друге стране Дрине, Саве и Дунава

Кравица: напомене на годишњицу једног заборављеног покоља

8. јануар 2021.

Поред Брањева, Кравица 1995. је друго важно сребреничко стратиште које заслужује детаљну обраду и пажњу. То је тако не само из квантитативних разлога, мада је и то значајан чинилац пошто се тврди да је на овом месту, у Земљорадничкој задрузи, било убијено преко 1,000 жртава. Пише: Стефан Каргановић Али Кравица је аналитички интересантна у првом реду зато што, за разлику од бројних других локалитета где су се наводно одвијала сребреничка стрељања, али слично Брањеву, за ово место се везује и поприлично материјалних доказа. Кравица је српско село које се налази на око 10 километара од Сребренице. Сребреница се, као што се познато, у ратном периоду налазила под контролом 28. дивизије

Добрица Ерић: Бадњи дан

6. јануар 2021.

Свуда ватра и повесма дима / Грме пушке по засеоцима / И ори се наша песма стара / Тако моје село разговара! На Бадњи дан никуд не идемоПеченицу на трему печемоИ сузимо од љутога димаА прапорци нам брује у прсима И стално нас слећу очи плачнеНа запонце-забрањено грожђеПеченица може да се начнеТек сутра кад положајник дође Али кад год заварамо оцаШтрпнемо бар зубатим погледомРепић, увце, рибић са запонцаИ кожицу преливену медом Свуда ватра и повесма димаГрме пушке по засеоцимаИ ори се наша песма стараТако моје село разговара! Извор: Стање ствари

Милош Ковић: Великоалбанска побуна и протеривање Срба са КиМ окидач за разбијање Југославије

5. јануар 2021.

Интелектуалци који су се 8. новембра 1988. окупили у просторијама Књижевних новина, заиста су водили дијалог без ограничења. Требало је тада сагледати пређени пут и назрети будућност. Данас се јасно види да текстови настали у оквиру Историјског форума Књижевних новина, одржаног на седамдесетогодишњицу оснивања југословенске државе, представљају драгоцено сведочанство о једном времену. Млађе читаоце могао би да изненади слободан тон у јавном дијалогу вођеном у Београду, пре пада Берлинског зида. Те 1988. године Београђани су, међутим, трчали са трибине на трибину и куповали новине, упијајући, још у неверици, сваку нову, смелу и слободну реч. Осамдесете године, са својим предукусом слободе и уметничког стваралаштва, ближиле су се крају. Иза нејаких сунчевих

У Србобрану обележeна 79-годишњица Рације у Бачкој

5. јануар 2021.

Централни помен у знак сећања на невино страдале Србе, Јевреје и Роме у злогласној Рацији у јужној Бачкој одржан је у понедељак, 4. јануара 2021. године, у Србобрану. Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј служио је парастос у Светобогојављенском храму, уз саслужење свештенства наше Епархије. Беседећи по завршетку парастоса, владика Иринеј је казао да узносимо молитве за покој душа свих невино пострадалих оне хладне зиме 1942. године. Страдали су невини људи, многи други су мучени, хапшени. Циљ наш није да изазовемо било какав реваншизам, било какво осветничко расположење, чак ни према директним потомцима извршитељâ Рације. Кад није циљ изазивање било каквог осветољубља онда је молитвени спомен неопходни темељ

Михаило Меденица

МЕДЕНИЦА: Да те немам због чега другог презрети- презрећу те због очевих суза

4. јануар 2021.

Ако шта памтим да је вазда тата говорио брату и мени, јесте: “Вода све опере до црна образа”, па нема тог црнила којим можеш запретити да се образа одрекнемо. Пише: Михаило Меденица Да те немам због чега друго презрет- презро бих те због суза мојега оца. Знаш ли ти мојег Момчила? Мора да га познајеш јер он тебе одлично зна, бедниче, зло је у Црној Гори вазда имало твоје лице! Баш су такви као ти пребили на мртво име кад се љутнуо што спроводе стоку у морачку цркву. Знаш ли колико му је година било, фукаро? Тек што је дорастао да дохвати најниже гране зове… Дете, ћутљиво, послушно, верујуће, вазда

Хтео да покатоличи све Србе: Алојзије Степинац Фото: commons.wikimedia.org, en.wikipedia.org

Прота Стева Димитријевић о Степинцу 1948. године

3. јануар 2021.

Прота Стева Димитријевић је у једном писму Петру Момировићу, 25.марта 1948.године, пишући о утамниченом епископу Варнави Настићу, изнео своје мишљење о, тада такође утамниченом, Алојзију Степинцу: “ …То се требало да увиди и да се православно религиозно опијени владика, физички слабодушан, осуђује на многогодишњи принудни затворенички  рад, док се римокатоличком владици Степинцу, који је МОРАЛНИ  САУЧЕСНИК у  уништавању стотине хиљада Срба, рушењу стотине богомоља  православних и насилном превођењу у римокатоличанство, створи чак у затвору капела ради свакидашњег мољења и за нестанак осталих шизматика. Разум је требао да надвлада мржњу. Даће Бог, да он накнадно изврши своје дело, ублажи тамновање православног владикеу коме су сви мислени Срби православци гледали и очекивали будућег морално – националног

„Kости“ ударају до кости

2. јануар 2021.

Одавно ме неки уметнички садржај није толико продрмао и „дотакао“ као серија „Kости“, која је недавно емитована на РТС-у. Нисам једина, свакако, пошто су „Kости“ оставиле равнодушним само оне који их нису гледали. Пише: Ђурђица Драгаш Верујем, међутим, да су бројне реакције и похвале довољан разлог да је, „одложено“, на РТС Планети, погледају и они који су скептични према домаћим серијама и како кажу, из принципа их избегавају. Ја спадам у ону другу групу. Мени је, од кад знам за себе, термин од 20 часова резервисан за њих па признајем да гледам чак и репризе. Ипак, упркос мом стрпљењу и заиста доброј намери да одгледам све што се у том

Мапа голооточких затвореника: Погледајте гдје их је било највише

2. јануар 2021.

Скоро да нико од нас нема члана породице који није робовао на злогласном Голом отоку. Овај концентрациони логор, на коме су звјерски мучени и убијани противници комунистичког режима, формиран је 1949. године, и трајао све до 1988. године. Према званичним подацима на Голом отоку било је затворено 16.101 особа, од тога њих 413 је изгубило живот, а страхује се да је овај број још и већи. Спекулише се да је од 3.000 до 15.000 људи ту скончало под батинама, од изнурености, дифтерије или се просто убило скоком у амбис. Затвор се састојао од четири логора: Први мушки (Мала жица), Други мушки (Велика жица), Петрова рупа (Кота 101) и касније Женски логор.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА