arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

In memoriam – СЛОБОДАН ПОКРАЈАЦ

У недељу, 31. октобра, након срчаног напада, у болници у Београду је умро Слободан Покрајац. Уз свакодневне медијске извјештаје о корони, бојим се да постајемо све више, умјесто радости живота, невољни свједоци и хроничари смрти. Пише: Ранко Раделић Слободан Покрајац је рођен 19. јануара 1951. године у Доњој Ковачици од оца Уроша и мајке Меланије р. Фрљановић. Основну школу је завршио у Великом Грђевцу 1965, гимназију у Бјеловару 1969, а на Економском факултету у Београду дипломирао децембра 1973, магистрирао јуна 1978. и докторирао јула 1989. год.Као студент осваја награде за стручне радове на савезним студентским симпозијумима – другу награду 1972. у Марибору и прву награду 1973. на Бледу, те специјалну

miroslav-lazanski.jpg

Операција Логориште

Најспектакуларнија копнена војна операција ЈНА изведена 1991. године, у међуречју трију река у предграђу Карловца – пробој тенкова из блокиране касарне Пише: Мирослав Лазански Имају ли Срби право на ратно сећање и евоцирање успешних и часних војничких акција и операција? Тек у последњој години-две почели смо да говоримо да је 1999. извршена агресија НАТО-а на нашу земљу, агресија – а не кампања. Тек у последњој години-две поклањамо пажњу нашим херојима из рата 1999, наравно и мајору Милану Тепићу. Био сам пре неколико дана у посети гарнизону Врање, Четвртој бригади, најмоћнијој бригади Копнене војске Србије. Њихова спомен-соба у касарни „Први пешадијски пук књаза Милоша Великог” пример је како се достојанствено чува

СЕЋАЊЕ НА ХРВАТСKО ГРАНАТИРАЊЕ ШИДА – МЕЂУ ЖРТВАМА СРБИ, СЛОВАЦИ И МАЂАРИ

Навршило се тачно 30 година од како су хрватски екстремисти гранатирали уже подручје града Шида. Током гранатирања Шида је убијено четири а рањено преко четрдесет грађана српске, словачке и мађарске националности. Бројни становници овог сремског места су одали почаст убијеним суграђанима. 01. новембра 1991. хрватски екстремисти су извршили страховит напад на Шид и Републику Србију. Био је ово чист пример агресије чији је циљ било убијање цивилног становништва. У жестоком гранатирању града тог хладног, јесењег дана убијени су Ђорђе Манојловић (27), Мирослав Шерфези (26) – иначе Словак по националности и Слободан Михаљевић (37). Само месец дана раније током напада на Шид убијен је Мумин Шкодра (21) – припадник МУП-а а

МИЛОШ КОВИЋ – ЈУНАК НАШЕГ ДОБА

Већина оних који су у недјељу преспавали Литургију и пробудили се са благом дилемом да ли да се маскирају у зомбија, вампира или какву другу сподобу, вјерујем да нису кадри да сагледају ширу слику стварности која се не пројектује, барем не на тако „занимљив” начин као стварност њихових „јунака” заточених у ружичастим утврђењима разврата и блуда, на друштвеним мрежама и таблоидима. Човјек је биће избора. Управо на томе се заснива његова слобода по којој се тако очито разликује од свих других створења. Сваки дан пред нас ставља нове и веће изборе. И прекјуче смо имали један такав избор – између Литургије и спавања, између светог Луке и Ноћи вјештица. Бирамо

milan_bastasic_tv.jpg

Браћо Срби, ко вас наговори на ово историјско зло, на неистину о страдању свога народа?

Крајем априла 2012. године, преживјели јасеновачки дјечак – логораш, сада већ покојни др Милан Басташић, запутио се у Загреб гдје је на Цвјетном тргу постављен павиљон за обиљежавање годишњице пробоја из концентрационог логора Јасеновац. Пројекат је, у склопу акције ”Архитектура сећања” реализован од стране Вијећа српске националне мањине у Загребу. У позиву организатора било је наведено да ће на округлом столу, који ће услиједити главна тема бити расправа о броју жртава у Јасеновцу уз напомену да минимални број жртава, а за које је утврђено име и презиме, износи 83.145, од чега 20.101 дјеце до четрнаест година старости. У то вријеме, Милан није могао ни претпоставити да ће свега неколико година

БРОД: ПАРАСТОС ЗА УБИЈЕНЕ СРБЕ ИЗ БАРИЦЕ ДОЊЕ

У бродској мјесној заједници Барица Доња испред спомен-обиљежја служен је парастос жртвама усташког терора из 1941. године и погинулим борцима и цивилним жртвама посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата. На спомен-обиљежју уклесана су имена 124 становника из Барице убијена 1941. године, а на спомен-обиљежју из посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата имена пет погинулих бораца Војске Републике Српске и три цивилне жртве. У Одбрамбео ораџбинаком рату из Барице Доње погинуло је пет бораца и три цивила. “Зато смо данас овдје да пред сјенама српских мученика опет поновимо чињенице, да молитвом и паљењем свијећа освијетлимо и олакшамо њихов мученички пут ка васкрсењу. Зато хвала оцу Драгану Зарићу за молитву кроз коју је прожета и поука о побједи

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.