arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

ДРЖАВИ НЕ ТРЕБА ЗАКОН О ЋИРИЛИЦИ: У Секретаријату за законодавство кажу да је за заштиту писма довољна стратегија развоја културе

Од закона о заштити језика и писама, који је требало да заштити ћирилицу од повлачења пред све агресивнијом латиницом и страним изразима, по свему судећи – нема ништа! Предлог је написан још 2017. године, прослеђен из Министарства културе владином Секретаријату за законодавство, а „Новости“ су свих ових година пратиле неизвесну судбину овог прописа кога се сви, осим његових писаца и иницијатора, одричу. Тек ове недеље Секретаријат је обелоданио да сматрају да предложени закон није добар и да Министарство културе може да пише нови. У петак су отишли корак даље тврдњом да нам уопште није ни потребан закон који би заштитио национално писмо, већ ће тај посао радити стратегија културе. Из

Додик: Србија и Српска ће заједно обиљежити Дан сјећања на жртве Јасеновца

Говорећи о обиљежавању 22. априла – Дана сјећања на жртве логора Јасеновац, српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ је рекао да ће и ове године Српска и Србија заједно обиљежити овај значајан датум прилагођен епидемиолошкој ситуацији. – Тај догађај треба бити обиљежен јер је Јасеновац мјесто гдје је наш народ највише страдао у историји и упркос пандемије не смијемо то ставити по страни. Заједно са Србијом обиљежавамо све значајне датуме, па ћемо тако договорити нашу активност и поводом 22. априла и на достојан начин обиљежити страдање преко 500.000 невиних Срба у Јасеновцу – рекао је Додик. Послаћемо поруку и јасно рећи да је то злочин геноцида који је починила НДХ

Знaњeм прoтив фaшизмa

Сjeћaњe нa жртвe уткaнo je у мeнe oд дjeтињствa. Moja мajкa Mилeвa, дивнa и хрaбрa жeнa, прeживjeлa je сa 14 гoдинa ужaсe пoкoљa у Пркoсу – кaжe кaрлoвaчкa прoфeсoрицa историје Taтjaнa Прoтулипaц. Извор: Извор: Портал Новости Аутор: Милан Цимеша – март 30, 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Рeпубликa Хрвaтскa je oдaвнo нa вeликoj пoвиjeснo-идeoлoшкoj рaскрсници. С jeднe стрaнe дeсницa нeгирa злoчинe пoчињeнe у Другoм свjeтскoм рaту и тврди дa je НДХ билa

Саво Штрбац: Европски воз „а ла карт”

Читајући и слушајући прве медијске реакције о „каставском случају”, присећао сам се многих случајева нетолеранције према Србима. Један задатак под називом „Европски воз”, који је осмацима у градићу Кастав, надомак Ријеке, недавно задала вероучитељица, иначе часна сестра, „протутњао” је медијима у региону и изазвао низ реакција. Елем, осмаци су морали замислити да путују возом из Загреба у Индију те да сами, на седмодневном путовању, са понуђеног списка потенцијалних сапутника изаберу три особе с којима би хтели путовати и три особе с којима никако не би желели путовати те да образложе своје ставове. А на том „менију” нашли су се: хомосексуалац, српски војник из Босне, хрватски тајкун, лекар специјалиста за побачаје,

Жарко Видовић: Логораши су последња српска елита

Када смо се вратили у Југославију Тито није дозволио да логораши оснују своју заједницу, него нас је сврстао у тзв. Савез бораца, јер се више плашио логораша него бораца. Тито је знао да су логораши преживели смрт, да су отпремљени у логоре као Срби и да је њима свака идеолошка подела страна. А ако нико у послератној Југославији није постављао питање српства, логораши су морали, јер су једино они чували живо памћење на логоре и чињеницу да су тамо били не зато што су комунисти или антифашисти, него зато што су Срби. Од тада се рађа осећање да Европа негује непријатељство према Србима. Потврда тога било је напретек. Сетите се

Годишњица “крвавог Ускрса” на Плитвицама

Јуче се навршило 30 година од “крвавог Ускрса” на Плитвичким језерима, када су хрватске снаге напале крајишке Србе на том подрчју, па се тај догађај, према многим изворима, узима као почетак рата у Хрватској деведесетих година прошлог вијека. Документационо-информациони центар “Веритас” у саопштењу подсјећа да су крајишки Срби 25. марта 1991. године организовали “митинг истине” на Плитвицама са захтјевом да Национални парк “Плитвичка језера” остане у саставу тадашње САО Крајине. Два дана касније на улазима у национални парк на јарболима су постављене српске и југословенске заставе, да би 29. марта “мартићевци” из Книна заузели управне зграде Национаног парка “Плитвичка језера”. “У раним јутарњим часовима 31. марта из Загреба је према

Пленковић позирао поред жене која на маски има усташки поздрав (ФОТО)

Хрватски премијер Андреј Пленковић, јуче је на Плитвицама присуствовао обележавању 30 година од погибије првог хрватског „редарственика“ Јосипа Јовића. фотографисао се, док је до њега стајала жена са маском на којој се налазе грб ХОС-а и натпис „За дом спремни“. Са друге стране маске био је натпис „Знамо да некима смета“, преносе Новости. Извор: ИН4С

jadovno_2013-frontal-01-svijece.jpg

Мркоњић Град: 25 година од отварања масовне гробнице

У Мркоњић Граду данас ће бити обиљежено 25 година од отварања масовне гробнице из које су ексхумирани посмртни остаци 181 српског борца и цивила, који су убијени у нападу Хрватске војске, такозване Армије БиХ и ХВО 1995. године. На градском гробљу у Мркоњић Граду у 11.00 часова биће служен парастос и положени вијенци, најављено је из Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила. Током агресије оружаних снага Хрватске и Петог корпуса такозване Армије БиХ на 13 западнокрајишких општина Републике Српске у септембру и октобру 1995. године са вјековних огњишта протјерано је више од 120.000 Срба. Убијено је 1.646 људи, а још 420 цивила и војника води се као

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.