arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

У СПОМЕН-МАУЗОЛЕЈУ СРБИМА СТРАДАЛИМ ОД УСТАША: Ћутање о жртвама је још један злочин!

На Дрини, код Вишеграда, никао маузолеј који чека освећење. Добротвори Спасоје Албијанић и Миодраг Давидовић Дака подигли белег. Спомен-маузолеј, на Старом Броду, на Дрини, код Вишеграда, посвећен српским жртвама од усташких злочиначких руку у пролеће 1942. године, који су подигли добротвори Спасоје Албијанић и Миодраг Давидовић Дака, још само чека освећење, које би требало да предводи патријарх српски Иринеј, као и велику државну церемонију. Изградња и уређење спомен-маузолеја су окончани на време. Академик САНУ Матија Бећковић је живо пратио изградњу тог белега на Дрини и каже да га радује што је посао приведен крају и што ће „на многаја лета да сведочи о страдњу недужних српских, цивилних жртава, од усташке

Академик Василије Крестић: Хрватско својатање Николе Тесле

Да би доказали да jе Тесла био Хрват, а не Србин српске православне вере, хрватски чланкописци безочно фалсификуjу историjске чињенице, позиваjу се на хрватско државно право и на из њега проистичуће закључке  У најновијим расправама одржаним у Хрватском сабору поводом вандалског рушења споменика Николи Тесли, које се догодило 1992. године, и намере да се он извуче из складишта Ликовне академије, обнови и поновно постави, није могло да буде заобиђено ни питање националне припадности тог великог научника. То питање посебно је заталасало хрватску и српску јавност поводом обележавања 150-годишњице рођења Николе Тесле. Тада су о томе објављени многи текстови с нетачним а понекад и злонамерним тумачењима па и фалсификатима. Нетачности су

Дејан Ристић: Најављена журка на платоу испред Гроба незнаног јунака скандал невиђених размера

Од више забринутих пријатеља управо добијам информацију да је 25. августа на платоу испред Гроба незнаног јунака планирано одржавање јавног скупа, односно рејв журке. Организатор догађаја је ,,TIME : CODE“, а најављен је и наступ извесног Дениса Хорвата. Из ,,TIME : CODA“ саопштавају и то да је циљ организације ове журке промовисање културног наслеђа Србије (!!!). Ово је скандал невиђених размера јер би то значило да смо досегли и онај стадијум људског и моралног суноврата који подразумева да ћемо играти и певати на нечијем гробу. Играјући на Гробу незнаног јунака ми бисмо, истовремено, заиграли и на Газиместану, Иванковцу, Мишару, Делиграду, Чегру, Љубићу, Церу, Колубари, Крфу, Виду, Зејтинлику, Кајмакчалану, Шумарицама, Јајинцима,

Михаило Меденица

Србија јесте починила геноцид!

Једини геноцид који никад порећи нећу јесте онај који се заиста збио – над мојим родом и геноцид рода мог над сећањем о томе како је Србин вазда бирао распеће пре неголи постељу. Пише: Михаило Меденица Србија јесте починила геноцид. Један од најстрашнијих и најбезумнијих – неопростив геноцид над сећањем! Сећањем на страдања рода свог! Сећањем на историју јама, вртача, поља, логора, вешала, кланица, стратишта без броја и имена. Сећањем да се крштавамо именима предака којима се гроб не зна! Живи смо споменици својим прађедовима… Сећањем да се о задушницама ово мало Србља сабере да уз воштаницу оћути с великом Србијом! Великом, небеском, страдалничком и мученичком. Више нас је под

Министарство културе Србије: Хрватска поново присваја Теслу

Министарство културе и информисања Србије најоштрије је осудило намеру Хрватске да на Светској изложби „Дубаи експо“ 2020. Николу Теслу представи као хрватског научника и иноватора. Министарство културе и информисања Србије најоштрије је осудило намеру Хрватске да на Светској изложби „Дубаи експо“ 2020. Николу Теслу представи као хрватског научника и иноватора као недопустив покушај присвајања тог српског научника кога „целокупна светска јавност препознаје и памти као Србина који је велики део свог живота провео у Америци“. „До сада небројено пута поновљен покушај присвајања српског научника и непримерено кривотворење истине неће донети никакво добро нити добит Хрватској“, истиче се у саопштењу Министарства. Подсећа се да „у енциклопедијама, научним радовима и популарним текстовима

Др Предраг Ристић

Никола Н. Живковић: Пеђа

Завршавам ово кратко сећање на пријатеља руским буквама: „Вечная память! Пеђа Ристић (Фото: Телевизија Храм) «Свака је смрт прерана, кад су у питању људи, као што је овај», Иво Андрић: „Немири од века“ Последњих недеља, или тачније, последњих месеци, чули смо се редовно. Наши телефонски разговори трајали би обично пола часа, а често и више. Када бих му се јавио, са друге стране жице чуо бих редовно: „Пеђа“. То је изговарао јасно, гласно, одсечено, „мушки“. Онако, како то отприлике причају људи, који сe познају и добро разумеју. Последњи пут, колико се сећам, изашао је Пеђа Ристић из стана године 2019., „на својим ногама“, да прославимо Српску нову годину. На тротоару

Свијећа Фото: РТРС

Свети Ранђел 1944.

Посвећено Јелици Митровић, професорки Немачког језика у Гимназији чију су мајку стрељали партизани по уласку у Лесковац у октобру 1944. године. Увек када одемо на гробље моја мајка и ја посетимо породичну гробницу велетрговца Митровића и мајка положи букет цвећа на – ЊЕН гроб. Само то – положи цвеће на ЊЕН гроб. Затим неколико минута стојимо – ћутећи. Знао сам да моја мајка док стојимо крај гроба – плаче. Тај плач се није чуо. Али, ја сам знао да плаче јер је из ташне вадила марамицу и брисала сузе. А знао сам то и по томе што је њена рука којом је држала моју руку дрхтала са прекидима – онако

Др Предраг Ристић

Одлазак Предрага Ристића

Градња цркве је код православних пре свега део молитве, а тек у другом плану мајсторско дело, говорио је Предраг Ристић (1931–2019), архитекта и градитељ, професор на Академији Српске православне цркве за уметност и конзервацију, који нас је напустио у 89. години. Његову уметност обележила је духовност. Дипломирао је на Архитектонском факултету у Београду управо на пројекту Саборне цркве, а поводом тога говорио је да је „волео да извуче комунисте, који су се клели у рационалност, на равно поље ради двобоја”. То равно поље за њега била је математика. У Србији, и у свету, саграђено је више од 150 храмова по пројектима Пеђе Ристића, а четрнаест од њих срушено је током

Усташки злочин над српским народом у Пребиловцима у Херцеговини (трећи део)

Отварање jама, сахрана усташких жртава и градња Спомен храма у Пребиловцима, посвећеног новомученицима, поред старих и нових усташа, сметало jе и другима, у земљи и иностранству, чиjи jе главни политички циљ био разбиjање Југославиjе по авноjевским шавовима, на српску штету и несрећу. Ови догађаjи откривали су, дотле сакривену или замагљену истину о ужасном страдању Срба у Независноj Држави Хрватскоj, чиjу су обнову многи тада спремали. Кости из jама су упозоравале да би такви планови били, не само неправедни него и опасни. Такође, тек развиjеном култу Међугорjа, одjедном jе запретила срамота. Испало jе да се мноштво ходочасника из целог света клањало селу чиjи су мештани, у jами поред села, затрли све

Одаловић: У току идентификације тијела 400 Срба убијених у „Олуји“

Предсједник Комисије Владе Србије за нестала лица Вељко Одаловић изјавио је да је у току идентификација 400 тијела жртава страдалих у акцији хрватске војске и полиције „Олуја“ 1995. године, која су ексхумирана у Хрватској, те да је готово извјесно да је ријеч о Србима. Вељко Одаловић (Фото: Медија центар Београд) – Што се тиче `Олује` и гробница које смо ми до сада пронашли, на око 1.200 ексхумација смо присуствовали као Комисија Републике Србије. Ми смо до сада 800 тела идентификовали, још око 400 тела је у поступку и извесно је да су то Срби, немамо дилему. Треба више воље, треба више динамике – рекао је Одаловић за ТВ „Хепи“. Он

У Пребиловцима Дан Светих новомученика (ФОТО)

У Пребиловцима се обиљежава Дан Светих новомученика пребиловачких и доњохерцеговачких. У Храму Христовог Васкрсења служена је света литургија. Пребиловци, литургијаФото: РТРС У првим данима августа 1941. године, усташе су на кућном прагу убиле или живе, у јаму Шурманци, бациле више од 800 мјештана овог села, углавном жена и дјеце. Пребиловци, литургија (Фото: РТРС) Нјегова светост патријарх српски Иринеј освештао је 8. августа 2015. године Храм Васкрсења Христовог који је саграђен у знак сјећања на 4.000 Срба из доње Херцеговине страдалих од усташа у Другом свјетском рату и бачених у јаме, чије су кости миниране 1992. године у Спомен-костурници која се налазила на мјесту данашњег Храма. По повратку Срба у Пребиловце,

Усташки злочин над српским народом у Пребиловцима у Херцеговини (други део)

Дубравско село Опличићи коjе се налазе поред пута Чапљина-Столац, било jе мета усташке акциjе у исто време кад и Пребиловци. У овом селу убиjено jе око 160 Срба, углавном мушкараца стариjих од 15 година, али jе међу жртвама било и жена и деце. После мучког препада од стране комшиjа муслимана и Хрвата, опличићки Срби су прво затворени у зграду Дуванске станице на Домановићима. После понижавања и премлаћивања, везани жицом по двоjица, камионима су спроведени до jаме у оближњем Бивољем брду, у коjу jе већ био бачен велики броj Срба о Видовдану и после њега. Како се jама налази стотинак метара од пута за Мостар, бацање jе вршено ноћу, у мањим групама. Злочинци-jамари били су комшиjе,

Пребиловци -два пута убијени и заборављени

Усташки злочин над српским народом у селу Пребиловци у Херцеговини jе без примера и jедан jе од наjгорих и наjсрамниjих догађаjа у људскоj историjи. Да припадаjу неком другом народу, Пребиловци би били познати и поштовани у целом свету и заштићени у сваком погледу, попут Аушвица, Хирошиме, села Лидица у Чешкоj… Овако, пошто су српски, заборављени су и запостављени од свих, нажалост и од самих Срба. Већини жртава нацизма и фашизма из Другог светског рата обезбеђено jе поштовање и заштита. Постоjе посебни музеjи посвећени њима где им светски државници и друге значаjне личности указуjу поштовање. На међународном нивоу постоjе посебни дани посвећени овим жртвама, о њима говоре многе публикациjе и филмови, а они коjи

Календар геноцида: 06. август. Годишњица страдања Срба са Кордуна и Лике

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у Другом свjетском рату: Мехино стање, на граници Слуњског и Кладушког котара. Раниjе ископани ровови jугославенске воjске за одбрану домовине послужили су усташама Независне Државе Хрватске за масовно губилиште српског народа. У времену од 30. jула до 14. аугуста 1941. године убиjено jе на овом стратишту 7.000 Срба, мушкараца, жена и дjеце. Само из села: Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гоjковца, Шиљковаче, Крстиње, Широке Риjеке, Јагровца, Свињице, Рушевице, Делић Пољане, Пашин Потока, Жрвнице, Купленског и Селишта убиjено jе 4.000 српских сељака. Велика Кладуша, Српска православна црква, мучилиште и губилиште Срба, њих више од 2.450 у времену од 30. jула

Рођендан

Рођен сам 4. августа 1995. године, већ сам добро загазио у четрдесет и неку, не сјећам се која је била, али памтим да сам се тада родио, ја и мој ћаћа и матер и моја Анђа и дјете од пет година, пет година рата… пет година одрастања. Нико ми никада није казивао да се може човијек у годинама родити и прогледати, осим што се могло чути од попа Душана који би грдио чељад да се још родили нијесу, иако су се крстили поодавно, то би зна у љутњи, кад би ко опсова или врагета у његовој близини. Ето тако и не памтим колико ми је било година када сам се

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.