arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

ПОДВИГ НЕИМАРА СРПСКОГ ХРАМА: Истинска лепота је у давању и даривању

Подвиг Војислава Деспота, неимара српског храма у Петербургу, и духовно-просветитељског центра крај Београда. Прогнаник из Книна посвећен добробити за друге и узношењу вере Када се суочиш да су ти отели све што си деценијама стицао, да је у трену нестало све што су ти оставили ђедови – немаш куд до да живиш или да умреш. Ако претекнеш, онда се усправи, човече Божји. Покрени се, нову кућу подижи! За себе и за друге. Гоњен „Олујом“ у лето 1995. године, зауставио се Војислав Деспот у равници надомак Београда. Овде лечио ране прогона, опоравио се, усправио. И покренуо без игде ичега. Иједне цигле, од свега што је тамо, у његовој лепој Крајини остало.

Како славе млади Хрвати: „За дом спремни“ и „Усташе, усташе“

Они су задњи дан школе прославили уз покличе „Ајмо, усташе“ и „За дом спремни“ Ових дана актуелне су прославе матуре. Како то код нас изгледа имамо прилике да видимо у дневним новинама, а како то то раде млади Хрвати можемо да видимо на друштвеним мрежама. На „Јутјубу“ је објављен снимак о слављу матураната из Ријеке. Они су задњи дан школе прославили уз покличе „Ајмо, усташе“ и „За дом спремни“. Матурант су се окупили на Делти и код Споменика ослобођења, а поред прскања пиштољима на воду, уз певање, грљење и испијање алкохола, поједини су уз дизање деснице узвикивали „Ајмо усташе“ и „За дом спремни“. Па, онда Срби криви за национализам и

Беч: Слике преживелих у Холокаусту ишаране свастикама

Слике преживелих у Холокаусту изложене у централној улици Беча уништене су исцртавањем нацистичког симбола свастике, што је изазвало осуде политичких и јеврејских лидера. Група ЕСРА која је у Беч донела слике немачко-италијанског фотографа Луиђија Тоскана саопштила је да је неколико дела јуче ишарано свастикама и другим графитима, јавила је данас аустријска телевизија ОРФ. Изложба је 7. маја отворена на делу познатог бечког булевара прстенастог облика Рингштрасе, а ЕСРА је навела и да су неки радови раније уништени ножевима. Аустријски канцелар Себастијан Kурц написао је на Твитеру да је „ужаснут антисемитским скрнављењем“ слика и позвао на спровођење темељне истраге.   Ich bin bestürzt über die antisemitischen Schändungen der Fotos von Shoah

Вјекослав Лубурић са немачким официром у концентрационом логору Стара Градишка, јун 1942.

Зликовци које су мрзеле и усташе (2): Машина смрти Макса Месара

Вјекославу Лубурићу Максу надимак Месар наденули су сами нацисти када су видели како управља усташким логором Јасеновац. Надимском се он изгледа поносио, будући да су га одушевљени обожаваоци опевали као „заповедника својих месара“. За Лубурића је, међутим, чак и Вишња, кћи поглавника НДХ Анте Павелића, мало пред смрт 2015. године рекла да је био „луђак, умно болестан човјек, да га се уопће није могло контролирати“. Нацисти се жале За клупу оптуженог за ратне злочине било би довољно већ то што је управо Лубурић био тај који је у августу 1941. основао логор у Јасеновцу, наводи хрватски Експрес. Само у дечјем логору у Сиску умрло је између 1.152 и 1631 деце

МЕДИЈИ „БРАНЕ“ КАНЦЕЛАРКУ: Хрвати преварили Меркелову, подвалили јој Томпсона

На централном предизборном скупу ХДЗ и ЕПП у Загребу, у суботу, којем је присуствовала немачка канцеларка Ангела Меркел биле су песме Марка Перковића Томпсона, који глорификује усташтво Канцеларка Ангела Меркел није била упозната с песмама које ће се пуштати током страначког скупа у Загребу, као ни са садржајем тих песама. Она је, током своје посете Загребу, јасно изразила став у којем се супротставља национализму. Овако су, из кабинета немачке канцеларке, одговорили на питање о њеном присуству на предизборном скупу ХДЗ и ЕПП у Загребу, на којем су пуштане песме проусташког певача Марка Перковића Томпсона. Иако је Меркелова говорила против национализма, много већу пажњу немачке јавности привукла је чињеница да је

Вукас: Питао сам – „Зашто дјецу?“, одговор је био „Нису наша“

Академик Михајло Вукас изјавио је да би 12 бањалучких беба данас било живо да на Дрини није заустављен конвој хуманитарне помоћи са лијековима и кисеоником, који је 1992. године предводио из Гетеборга до Београда. „Након овог догађаја питао сам особу која је за то била одговорна: `Зашто децу?`, а одговор је био: `Нису наша`“, рекао је Вукас код спомен-обиљежја „Живот“ у центру Бањалуке гдје је јуче обиљежено 27 година од трагичне смрти 12 бањалучких беба. Он није желио да открије идентитет особе која му је то рекла. Вукас, који је пензионисани торакални хирург из Гетеборга, рекао је да је дошао у Бањалуку да од мајки ових беба тражи опроштај након

Освећење спомен-маузолеја на Дрини до краја јуна

Изградња и уређење Спомен-маузолеја, на Старом Броду на Дрини, код Вишеграда, који подижу добротвори Спасоје Албијанић и Миодраг Давидовић Дака, при самом су крају Изградња и уређење Спомен-маузолеја, на Старом Броду на Дрини, код Вишеграда, који подижу добротвори Спасоје Албијанић и Миодраг Давидовић Дака, при самом су крају и освећење, које ће предводити патријарх српски Иринеј, као и помен биће одржани до краја јуна, иформисао је академика Матију Бећковића Спасоје Албијанић, један од добротвора. Бећковићеве беседе, минулих година о невиђеној драми у пролеће 1942. године, када је из Сарајева кренуло 10. 000 усташа с намером да протерају и побију српско становништво са подручја Сарајава, Пала, Олова, Класња, Соколца, Хан Пијеска,

Луко Паљетак, Шантићева награда и једна превара приликом превођења

Хрватски књижевник Луко Паљетак, познати песник, писац књига за децу и преводилац, добио је Шантићеву награду за 2018. годину. Осврнућемо се с тим у вези на једну ствар моралне природе, превару приликом Паљетковог превођења Прешерна са словеначког на хрватски и то у врло осетљивој теми – дубровачког говора односно српског језика. Велики словеначки песник Франце Прешерн је 1847. у својој збирци „Песме“ („Pеsmi“) објавио и епиграме (он их назива „Забављиви написи“) посвећене Људевиту Гају, издавачу загребачке „Данице“ и његовим „Даничарима“ („Daničarjem“). Први од тих епиграма је „Добровски“ (Љубљана 1847. стр. 113) а у њему велики слависта Добровски тобож пита Вуковог ментора Јернеја Копитара (који иначе Прешерну није био симпатичан) којим

На Крфу обележена годишњица и одата пошта српским војницима

На Крфу је обележена 155. годишњица присаједињена Јонских острва Грчкој, а свечаности су присуствовали градоначелник Крфа Константинос Николоузос, високи војни и државни функционери Грчке као и многи грађани, званичници и делегације из других земаља међу којима и члан Градског већа Београда Фадиљ Еминовић. Николоузос је истакао значај повезаности градова у области културе, привреде, образовања као и продубљивању пријатељских односа међу њима, саопштио је градски Секретаријат за информисање, преноси Танјуг. „Крф је за нашу историју од великог значаја јер је био „острво спаса” када су ту нашли уточиште српски војници након повлачења преко Албаније у Првом светском рату. То је град којем много дугујемо”, рекао је том приликом Еминовић. Он је

Едмунд Глаисе фон Хорстенау

Зликовци које су мрзеле и усташе (1): Паклене игре фра Сотоне

Прошло је готово 75 година откако је у Загребу због злочина у Јасеновцу обешен Мирослав Филиповић, много познатији као фра Сотона, јер је по бруталности био један од најозлоглашенијих усташких злочинаца из Другог светског рата. Поводом његове смрти, а нарочито живота који као да је преписан из некаквог филмског хорора, хрватски Експрес је донео упозоравајућу серију о кољачима из Независне државе Хрватске, чији је садизам плашио и саме припаднике усташког покрета. Крвави школски час Мирослав Филиповић је рођен је у Јајцу 1915. године. Заредио се 1938. и ушао у фрањевачки ред у самостану Петрићевац у Бањалуци, када је добио редовничко име Томислав. Одавно више није познато како се тај човек

Тубић: Трагична смрт 12 беба не смије бити заборављена

Секретар Удружења „12 беба“ Жељка Тубић поручила је данас да је трагична смрт 12 беба у Клиничком центру Бањалука 1992. године због недостатка кисеоника, догађај који се не смије никада заборавити. „Овај догађај не смије бити избрисан из сјећања и помињања, јер је обиљежио ток рата и један дио историје на овим просторима“, рекла је Тубићева новинарима након парастоса и полагања цвијећа на Новом гробљу у Бањалуци поводом обиљежавања 27 година од трагичне смрти 12 бањалучких беба. Тубићева је рекла да чланове породица преминулих беба тјеши то што овај догађај не пада у заборав, већ супротно, сваке године која долази више се о томе прича и говори у јавности, пишу

БЛАЈБУРГ КАО ЈАСЕНОВАЦ: Ужасавајући знак једнакости у Хрватској

У емисији „На нишану Лазанског“ историчар Миле Бјелајац и публициста и новинар Слободан Кљакић говорили су о покушајима ревизије историје Другог светског рата на просторима бивше Југославије. Између осталог, у Хрватској се покушава изједначавање Блајбурга и Јасеновца. Сваког маја у Хрватској, али и шире, води се расправа треба ли и на који начин обележавати догађаје у Блајбургу, месту у Аустрији, у коме су, наводно, партизанске снаге у мају 1945. стрељале припаднике усташког покрета. Број стрељаних се надувава од деведесетих година прошлог века. Комеморативни скуп одржан је и ове године, али су аустријске власти забраниле истицање усташких симбола. Ипак, хрватска држава не одустаје од покровитељства манифестације у Блајбургу, па је и

Јово Бећир

ЈАСЕНОВАЧКИ СРБИН из Црне Горе

Данас, када они што носе униформу монтенегринске војске баш отворено брукају своје српске корене служећи налогодавцима из НАТО, да буду будући окупаторски официри на Космету кога назвају „независном државом“, преко је потребно потсетити на лик и дело правог црногорског официра, али Србина, који је поносно и часно носио свој копоран и еполете на њему. Још као млад официр, Јово Бећир почео се припремати за онај тренутак када почне ослобађање дела поробљене Отаџбине од Османлија. Ђак талијанске војне академије из Модене, јер су Црногорци после удаје ћерке кнеза и потоњег краља Николе за талијанског суверена, тамо стицали своје стручно знање, стекао је солидно војно образовање као државни стипендиста. Још пре ослободилачког

„Ми тада нисмо гледали која сила напада и која је јачина те војске, ми смо бранили светињу, Србију, до задњег“

Да није било победа на Кошарама и Паштрику, ми не бисмо имали кумановски Војно-технички споразум о прекиду непријатељстава, имали бисмо безусловну капитулацију из које не произилази Резолуција 1244 Документарно-играни филм „Ратне приче са Паштрика“ премијерно ће бити приказан у Дому Гарде на Топчидеру, 23. маја у 20 часова. Филм ће, такође, премијерно бити емитован на двадестогодишњицу почетка борби на Паштрику, 26. маја у 21 час на Првом програму РТС-а. Битка на Паштрику је пример војничке снаге, вештине, професионализма, беспримерне храбрости, и победе, али и део наше заборављене историје, плански и намерно заборављане, која на овај начин постаје део нашег свакодневног живота. Највећи део Србије није чуо ни за планину под

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.