arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Kњига о злу у нама и око нас

30. март 2019.

Роман „Џелат“, Слободана Гавриловића, представљен је у пуном Читалишту Народне библиотеке Ужице. Исповест партизанског џелата Видана из пожешког села Годовика, који је током Другог светског рата убио „по наређењу и личном уверењу“ око 2.000 политичких неистомишљеника тадашње власти, а који је у 13 наврата избегао сопствену смрт, Гавриловић је преточио у роман, реалистичних и емотивних приказа, указујући на таму у нама и око нас. Догађаји су истинити, имена ликова аутентична, али не и њихова презимена, а Гавриловић је објаснио да је повод за настанак романа његово дугогодишње истраживање судбине Живојина Павловића, предратног револуционара и интелектуалца кога су комунисти стрељали 1941. године у Ужицу, а које га је довело и до

Црногорско острво смрти: Напуштено стење које је вековима доносило само ужас

29. март 2019.

Пре само неколико деценија на овом острвцету у Црној Гори дешавале су се ужасне ствари. Сада ће то бити најновији рај за богаташе из Европе. Мамула, у поморским картама углавном уведено као Ластавица, мало је острво у Јадранском мору, у Црној Гори, на улазу у Бококоторски залив. Kружног је облика, пречника 200 метара. Око 80% површине острва заузима тврђава, коју је средином 19. века изградио аустроугарски генерал Лазар Мамула. Иако га је изградила аустроугарска војска, она га никада није користила у војне сврхе. Током оба светска рата тврђава је служила као злогласни затвор познат по окрутности. У Другом светском рату га је 30. маја 1942. преузела фашистичка Италија и тамо

Скандал: Томпсон посетио Израел

29. март 2019.

Хрватски музичар Марко Перковић Томпсон (52), који је познат по глорификацији НДХ и усташког покрета, провео је седам дана на ходочашћу у Израелу Он је са својим обожаваоцима на друштвеним мрежама поделио неколико фотографија са тог путовања. На једној од њих види се заједно са католичким теологом фра Ивом Павићем. На седмодневном ходочашћу у Светој Земљи, у прадомовини Господина нашега Исуса Христа – написао је на Инстаграму Перковић уз фотографије које је објавио. Поред оних у којима глорификује усташки покрет, Перковић је познат и по песмама религијске тематике, а често истиче да је предан католик. Ипак, због оних првих, често је наилазио на протесте јеврејских и антифашистичких удружења, а због

Ђорђе Бојанић: Роман „УВИР НА ИЗВИРУ“, уврстити у обавезну школску лектиру… ево и зашто

29. март 2019.

Роман Оливере Будмир „Увир на Извиру“, је истинита ратна љубавна прича нишлијке Слађане Станковић и руског официра Јурија, промовисан је вечерас у Дому војске у Нишу, у прусуству припадника Копнене војске и грађана Ниша. Роман говори о несвакидашњој љубавној причиНишлијке Слађане Станковић, која је као добровољац – болничарка отишла на Космет да брани Свету  српску земљу, и руског официра добровољца Јурија Осиповског, овај Рус је био један од 17 руских добровољаца који су дошли да би помогли у одбрани Косова и Метохије. Имао је 35 година и био је руски официр, родом из Минска, Белорусија. Ова књига се чита у једном даху, преноси Ђорђе Бојанић.   Почетак романа, ауторка Оливера Будимир почиње дивним описом Ниша,

Српске заблуде: Хрвати ће постати Југословени

29. март 2019.

У чуду су се наши челни људи савезничких земаља који нијесу крили огорчење што Срби желе да праве државу са дојучерашњим непријатељима (Хрватима и Словенцима) који су се током рата против њих борили у униформи Аустругарске! Да ли је Југославија била кобна српска грешка или није? То питање се још увијек налази на историјском столу и о томе још увијек трају велике расправе. Након Првог свјетског рата Краљевина Србија је била једна од сила побједница и по међународном праву могла је у том тренутку, у сарадњи са савезницима, да диктира услове пораженим поданицима Ааостругарске монархије и да бира које ће територије да узме на Балкану. Гаранција територијалног проширења Краљевине Србије

Kaд je Пaг прeдaн тaлиjaнскoм oкупaтoру, лoгoр je рaсфoрмирaн, a вeћинa лoгoрaшa пoбиjeнa – увaлa Слaнa Фото: Дaвoр Koњикушић

Слaнa, тo je њeнo имe

29. март 2019.

‘Нoвoсти’ у пaшкoj увaли кoja je билa диo ширeг лoгoрскoгa кoмплeксa Jaдoвнo – Слaнa – Meтajнa: Дa je лoгoр у кojeм je зa три мjeсeцa 1941. убиjeнo вишe oд 8.000 људи joш свojeврсни тaбу, пoкaзaлo je и лaњскo прoтjeривaњe eкипe кoja je o тoмe снимaлa дoкумeнтaрaц. ‘Људи нeгирaњeм жeлe зaштитити унукe, aли нe рaзумиjу дa ћe духoви и дaљe хoдaти мeђу њимa’ – кaжe пензионисани прoфeсoр Дaни Нoвaк, чиja су бaкa и тeткa билe зaтoчeнe у Meтajни Јесeнскa бурa рaстjeрaлa je пaртиjaнeрe сa Зрћa, купaчe с плaжa и туристe из грaдoвa. Oстрвoм Пaгoм влaдa зимски спoкoj. Kaмeн упиja свe звукoвe и крoз тишину хoдaмo кoпнoм прeмa увaли Слaнa или увaли

Милица Тепић, Кнешпоље, јануар 1944.

Мајка Кнежопољка, Милица Тепић

29. март 2019.

Симбол страдања у Другом свјетском рату Козаре и Поткозарја, као и цијеле Југославије, свакако је фотографија Жоржа Скригина, начињена на Козари, јануара 1944. године. На фотографији се налази Козарчанка, Кнежопољка, Милица Тепић са сином Бранком на леђима, и кћерком Драгицом. Скригин је сликовито описао како је настала ова фотографија: „Јануарско зубато сунце дигло се доста високо када смо добили обавјештење да кренемо према Кнежопољу…Гостопримиви Козарчани хтјели су да нам олакшају ову офанзиву, па смо добили чак и коње за јахање…Заједно са нама кретао се и велики збјег. Сви су они били натоварени стварима потребним за дуже вријеме. И када смо сишли у Кнежпоље, видио сам једну жену која је ишла

Држава плаћа одштету браћи Миоковић

29. март 2019.

Општински суд у Пакрацу пресудио је да Хрватска мора исплатити 95.000 куна /12.764 евра/ одштете Србину Николи Миоковићу из Антуновца због бруталног мучења у јесен 1991. године, које су над њим извршили „мерчеповци“. Томислав Мерчеп је осуђени ратни злочинац, а Миоковић је доказао да су га мучили припадници МУП–а који су били стационирани у Пакрачкој пољани под командом Томислава Мерчепа. Миоковића су путем индукторског телефона мучили електрошоковима. Након неколико дана, пресељен је у мјесто Међурић, недалеко од Кутине, гдје је био затворен у кући, а потом премјештен на присилни рад у складиште које је користио МУП. Никола Миоковић је ухапшен заједно са својим братом Душаном, који је прошао идентичну тортуру.

Драгослав Словић: Србе убијају поделе

28. март 2019.

Проф. др Драгослав Словић у својој књизи „Српска карактерологија“ доказује. Насушно нам је потребно јединство и суочавање са истином У карактеру српског бића су свевремене поделе. Оне су, вазда, биле на страни наших противника. Ми више, на то, немамо право. Време је да се ирационално суочи са реалним. Митови са стварношћу. Не спорим да наша прошлост има опомену за будућност. Напротив. Али, ми ово време живимо другачије, суочени са бројним изазовима, наметнутим савременим сликама које траже другачије потписе. Јасније аргументе и тачне путоказе. Ми више немамо право да их окрећемо у беспућа. Она у којима су Србе убијали митови и поделе. Ово је суштина најновије књиге проф. др Драгослава Словића

Галерија знаменитих херцеговаца: Љубо Мићевић – чувар Вјетренице писао дјела за Српску Краљевску академију

28. март 2019.

Међу бројним обдареним, признатим и патриотски настројеним Херцеговцима био је и Љубо Мићевић из села Завале. Љубо је рођен 1886. године у Стоцу а у село Завалу, на тадашњој железничкој прузи, у тадашњој требињској општини, дошао је са својих двадесет година. О бурном и напредном животу и раду Љуба Мићевића писала је „Политика„ још давне 1939. године, у свом броју од 19. марта, под насловом „Нешколован човек са села, чувар пећине Вјетренице, добровољац на Солунском фронту и ратни инвалид, пише научна дела која ће ускоро издати Српска краљевска академија„. Као млад, задојен нацоналним идејама за слободу свог народа, Љубо је био члан револуционарне „Младе Босне„. После атентата у Сарајеву био

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 28. март 1942. Годишњица страдања Срба у Лици

28. март 2019.

Село Дебело Брдо, Кореница. Усташе 28. марта 1942. године побиле и спалиле српске сељаке коjе су затекле у селу. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: +387/51/420-441,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Церска 38, Бања Лука, Република Српска.   

Срби спасили највише Јевреја у нашем региону

28. март 2019.

Србија има 135 праведника међу народима, носилац повеља коју додељују „Јад вашем“ и држава Израел.Током Другог светског рата сачували животе 230 људи Ко је спасао иједно људско биће, као да је спасао цео свет. Овај дирљиви натпис краси повељу Праведници међу народима, коју додељује „Јад Вашем“, односно држава Израел, људима који су током рата спасавали Јевреје. Услов је да за то нису стекли никакву материјалну корист, као и да нису одговорни за друге злочине. У Србији је титулу праведника до сада понело 135 људи, који су спасли око 230 јеврејских мушкараца, жена и деце, што је највише у региону. Један од праведника је и Мартина Левец, удата Марковић, из Земуна,

Немања Девић је прекопао многе архиве у земљи и иностранству

Живојин Мишић: Децо, остављам вам само част

28. март 2019.

Господин Случај, који је, заправо, увек све, само не случај… удесио је да ове среде, 27. марта, чије последице ни до данас нисмо схватили… у једном престоничком ресторану проведем поподне са праунуком српског војсковође који је претечу те трагедије, кажу многи, видео две деценије пре него што је до ње и дошло. Уморан од посла и помало малаксао од неког вируса који ме је дрмао, дошао сам некако напет, изгледа ни не схватајући каква је то крв која тече у венама мог саговорника – и шта то уистину данас значи. Каснио сам, по злој својој навици, али није ми замерио; крупан и крепак, стиснуо ми је руку, и добронамерно ме

„НОВОСТИ“ са супругом хероја са Паштрика: Дао би и последњу кап крви за отаџбину

27. март 2019.

Знао да на отвореном не може да преживи, али је остао да командује Немам ја од кога да се кријем! Ово је моја земља, ово је Србија! Биле су ово последње речи потпуковника Бошка Лемића (47), начелника АРЈ ПВО 549. механизоване бригаде Војске Југославије. Сећају се његови саборци да их је, неколико тренутака пре него што се 1. јуна 1999. винуо у легенду, изговорио с много поноса пркосећи тепиху бомби којима су НАТО бомбардери од Паштрика стварали пакао на земљи. Знао је да на отвореном не може преживети бомбардовање, али је остао да, и по цену живота, командује јединицама. – Када су бомбардери Б-52 бацили тоне бомби на Планеју и

Винфрид Волф: Ко је крив за Први светски рат?

27. март 2019.

Да је немачка наум стварања Средње Европе Немачког царства – својеврсне континенталне творевине под управом Берлина – кумовао Првом светском рату, доказује књига „Тешитељ“. Дело двојице немачких аутора, Клауса Гитингера и Винфрида Волфа објавила је издавачка кућа „Прометеј“, а у врсном преводу Милоша Казимировића   Винфрид Волф је на месту посланика Партије демократског социјализма у Бундестагу провео дванаест година. На прву вест о бомбардовању СРЈ одлучио је да се што снажније супротстави лажима и ратној хистерији, па је само три дана након почетка НАТО агресије покренуо новине „Лист против рата“ које су штампане у 300.000 примерака. Да би свету изнео праву позадину рата на Косову (политичко-економску), објавио је и књигу

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА