arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Рад Соколског друштва Дубровник и напади на чланове друштва

Соколско друштво у Дубровнику је у свом националном раду оснивало сеоске соколске чете у околини Дубровника. Истовремено је сузбијало верску мржњу. Друштво Дубровник приредило је 26. 5. 1929. излет у Трстено. Из Дубровника је кренуло паробродом 149 чланова  сокола свих категорија, са њима је ишла соколска музика и доста излетника. Кренули су уз свирку и песму Трстеному. Мештани на челу са главарем Николом Дољанином и и учитељем Лујом Мозара срдачно су поздравили излетнике. Милева, кћерка Мозаре срдачно је поздравила соколице и даровала киту цвећа Милени Груборовој. Соколи и соколице приредили су јавну вежбу, а Позоришна секција приказала је актовку „Нада Истре” од Клонимира Шкалка. На поласку Трстењани су изразили жељу

bratunac-Brano.jpg

Бранислав Р. Вучетић

Бранислав Вучетић (1983.) jе ратни страдалник и сведок босанско-херцеговачког рата из источнобосанског села Бjеловац, краj Сребренице. Њему су муслимански воjници прво убили маjку Радоjку, а онда и брата Миленка и оца Радована 14. децембра 1992. године, док jе он сам приликом напада и покоља у његовом селу Бjеловац одведен у сребреничке логоре под контолом муслиманске Армиjе БиХ, где jе провео скоро 2 месеца, а потом размењен у Скеланима за муслиманске воjнике. Звали су га неколико пута истражитељи Хашког Трибунала и из Тужилаштва Босне и Херцеговине, али на краjу ниjе добио прилику да сведочи о ужасима коjе jе видео и преживео. Уствари, Брано Вучетић jе тако постао симбол страдања Срба у

Knez_Pavle.jpg

Кнез Павле Хрватима сачувао Истру

Зашто jе Југославиjа одбила споразум са Италиjом уочи почетка Другог светског рата. Београд 1941. одбио споразум са Римом о размени становништва из Истре и са КиМ Бенито Мусолини поздравља кнеза Павла и кнегињу Олгу Преузимајући власт у име краља Петра Другог, кнез Павле је био дубоко свестан европске реалности тих година, да се Версаjски систем распада и да jе Немачка постала она полуга коjа ствара нови поредак. То jе значило да у тоj констелациjи односа Југославиjа мора да пронађе своjе место. Почетком тридесетих година прилике на европскоj сцени утицале су на то да главни спољнотрговински партнер Југославиjе постане Немачка. Из архивске збирке докумената кнеза Павла с Колумбиjа универзитета, до коjе

Обиљежавање 23 године од одбране западних граница Српске

У Козарској Дубици данас ће бити обиљежене 23 године од одбране западних граница Републике Српске од хрватске агресије, у којој је са подручја Козарске Дубице, Новог Града и Костајнице убијено 138 лица, а материјална штета у насељеним мјестима се процјењује на око 180 милиона КМ. Програм обиљежавања почеће служењем парастоса погинулим српским борцима код Спомен-крста и полагањем вијенаца, након чега је предвиђен умјетнички програм и обраћање званичника. Обиљежавање 23 године од одбране западних граница Републике Српске од хрватске агресије организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова. У Новом Граду биће служен помен у насељу Туњица и положени вијенци код спомен-обиљежја цивилним жртвама рата. Одбрана западнокрајишких општина од

Освештан темељ српско – руског храма

У бањалучком насељу Алеја центар освештан је темељ српско-руског храма и духовно-културног центра који се гради у част руске царске породице Романов. Темеље су освештали Његово преосвештенство епископ бањалучки Јефрем, викар московског патријарха архиепископ јегоревски Матеј, владика сремски Василије и умировљени владика зворничко-тузлански Василије. Викар московског патријарха и кум темеља Борко Ђурић положили су повељу на мјесту гдје ће бити изграђен централни олтар посвећен Преображењу Господњем. На мјесту гдје ће бити изграђен олтар руских царских мученика повељу су положили владика Јефрем и кум темеља Миленко Чичић, а на мјесту гдје ће бити олтар Светог Симеона и Светог Саве, родоначелника династије Немањића, положили су повељу владика сремски Василије и кум темеља

Хрватска на ногама: Загреб покушава да сакрије истину о страшном масакру породице Зец

Премијера „Србенке“ под знаком питања. Кривци нису кажњени, убица Мерчеп одмара се у бањи. Када наредне седмице у Загребу буде премијерно приказан филм Небојше Слијепчевића „Србенка“, који говори о свирепом убиству породице Зец, Томислав Мерчеп ће завршити одмор у бањи у Крапинским Топлицама и наставити да издржава затворску казну! Како ће хрватски десничари дочекати филм који говори о једном од најстрашнијих догађаја деведесетих тешко је прогнозирати, али радикализација која буја из дана у дан сигурно неће допринети да награђени документарац са филмског фестивала у Сарајеву буде примљен на прави начин. Човек који је наређивао убиства Михајла, Марије и Александре Зец, ратни злочинац Мерчеп, сигурно није свој привилеговани боравак у бањи,

Јован Б. Душанић: Српско-руски храм у Бањалуци или Стогодишња идеја се остварује

Почела изградња српско–руског храма и духовно–културног центра у Бања Луци. У Бањалуци је данас у току свечаност када ће се, у насељу Алеја центар, обавити освећење темеља српско-руског храма и културног центра. На централном тргу (кружног облика, површине 6.500 квадратних метара) налазиће се српско-руски храм, а наспрам трга поред олтарског дела храма гради се духовно-културни центар. Сада су се стекли услови да наша генерација, напокон, може да оствари идеју која је у нашем народу спонтано настала пре стотину година и трајала све до наших дана. Убрзо после мученичке смрти руског цара Николаја II Романова (1918) у народу се појавило масовно убеђење да Срби не смеју да забораве како је руски

Свети Петар Дабробосански – примјер истинске вјере

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом, уз саслужење свештенства, служио је јутрос Свету архијерејску литургију у Храму Светог свештеномученика Петра Дабробосанског у Војковићима, поводом крсне славе Храма и града Источно Сарајево – Светог Петра Дабробосанског. Митрополит Хризостом је у бесједи позвао на милост, љубав и доброту, истичући да Свети Петар Дабробосански својим живљењем и мученичком смрћу представља примјер истинске вјере. „Свети Петар Дабробосански је својим светим живљењем и скромношћу, а исто тако и одлучношћу задивио Цркву Божију и свијет. Био је један од најомиљенијих људи града Сарајева, човјек који је према свима показивао љубав, поштовање, уважавање“, рекао је митрополит Хризостом. Његово високопреосвештенство подсјетио је на страдање Светог Петра Дабробосанског, којег су

Данас Свети Петар Дабробосански

Српска православна црква прославља данас Светог свештеномученика Петра Дабробосанског. Свештеномученик Петар /Зимоњић/, митрополит дабробосански, син је војводе и свештеника Богдана Зимоњића. Рођен је у Грахову 24. јуна 1866. године.  Монашки постриг примио је 6. септембра 1895. године. За епископа захумско-херцеговацког хиротонисан је и устоличен у Мостару 9. јуна 1903. године. Послије одласка у мировину митрополита дабробосанског Евгенија /Летице/ постављен је краљевским указом од 7. новембра 1920. за митрополита ове епархије. По избијању Другог свјетског рата, савјетовано му је да се склони у Србију или Црну Гору. Он је на то одговорио: „Ја сам народни пастир, те ме веже дужност, гдје сам дијелио добро са народом, да исто тако и зло

mitropolit-petar.jpg

Митрополит Петар Зимоњић

Бомбе су пале на Сараjево, те не баш тако далеке 1941. године. Била jе то Страсна седмица Великог поста. Митрополит Петар jе вршио своjе свакодневне богослужбене дужности, умиривао jе народ и вjеровао да ће све бити по мjери праведних. На Велику Сриjеду, по наговору проте Стевана Петровића, митрополит Петар одлази из Сараjева у манастир Свете Троjице код Пљеваља. Циjела област jужне Србиjе али и сjеверне Црне Горе у то вриjеме па све до 1992. године била jе у саставу митрополиjе дабробосанске. По казивању очевидаца, митрополит jе дошавши у манастир био сjетан, потиштен па чак и љут на проту Стевана jер jе сматрао да jе требао остати са своjим народом у

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (2)

(Одломци из књиге „Глина 13. маја 1941.“ Бранка Вујасиновића, Чедомира Вишњића и Ђуре Роксандића, СКД Просвјета Загреб, Загреб 2011.) Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 27. августа 2016.године. Недјеља 11. маја – у току дана … Истога дана у суботу послије примљеног брзојава, обављен је навечер у болници договор који је назван „тајни ужи састанак“ усташких првака у стану лијечнице др Вејвода. На тај састанак из Загреба дошао је један усташа-емигрант који је требао са присутнима договорити све детаље. Предложио је да се састави листа оних Срба које послије хапшења треба ликвидирати а то би требали бити они који су се истицали у бившој држави као непријатељи

Парастос за Србе убијене у Сердарима

Код спомен-обиљежја у Сердарима у општини Котор Варош данас ће бити служен молитвени помен за 16 Срба из овог села које су прије 26 година убили, а потом масакрирали припадници хрватско-муслиманских снага. Најмлађа жртва злочина у Сердарима имала је четири године, а најстарија 60. У нападу муслиманско-хрватских снага на Сердаре у зору 17. септембра 1992. године убијени су Бранко /60/, Босиљка /53/, Јеленко /31/, Радмила /21/, Славко /60/, Данка /54/, Драго /47/, Мирко /31/, Славиша /22/ и Споменка Сердар /19/, Љубица /40/, Слободанка /12/ и Сњежана Тепић /4/, Никола Дукић /40/, те Славко /55/ и Славојка Бенцуз /21/. Апелационо вијеће Суда БиХ осудило је Фикрета Планинчића на 11 година затвора

Сарајево пред рат

У почетку бијеше „Геноцид“ (Пропаганда у БиХ 1991-1992)

Муслиманска ратна пропаганда трудила се од самог почетка сукоба у БиХ, да представи Србе као агресоре који чине геноцид над муслиманским становништвом. Подршку је нашла и код многих западних медија и новинара, који су слиједећи инструкције својих влада или за новац, учествовали у медијској сатанизацији српског народа пред свјетском јавношћу. Тек годинама након завршетка рата у БиХ, на свијетло дана испливавају документи и чињенице, који разоткривају све лажи и фалсификате којима  се служила муслиманска али и хрватска страна  током рата. Још прије икаквих ратних сукоба у БиХ, током 1991. године, муслиманско вођство почело је да говори о геноциду над Муслиманима. Тако је већ 25. 01. 1991. године, СДА објавила проглас

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 17. септембар 1992. Годишњица злочина у Сердарима

Припрадници муслиманско – хрватске ТО у праскозорjе 17. септембра 1992. године извршили су напад на Сердаре код Котор Вароша. Убиjено jе 16 ненаоружаних српских цивила од коjи jе дио њих потом запаљен у кућама. Међу жртвама била су и дjеца од 4 до 12 година.     Крвава зора у Сердарима (ВИДЕО)   Везане виjести: Епилог крваве зоре у Сердарима ПОТВРЂЕНА ОПТУЖНИЦА ЗА ЗЛОЧИНЕ НАД СРБИМА У СЕРДАРИМА СУТРА ПОМЕН ЖРТВАМА СЕРДАРА  

Данас нова свједочења о злочина над Србима у Броду

Пред Судом БиХ данас ће бити настављено суђење Алминку Исламовићу за злочине почињене над српским цивилима у Броду 1992. године. Исламовић је оптужен да је као некадашњи припадник и командир Војне полиције 101. брдске бригаде Хрватског вијећа одбране од марта до октобра 1992. учествовао у хапшењу, убијању, психичком и физичком малтретирању цивила српске националности који су били заробљени у подруму старе станице полиције у тадашњем Босанском Броду и на стадиону „Полет“. На терет му је стављено и одвођење заробљених на принудни рад, паљење и пљачкање њихове имовине, као и уништавање вјерских, културних и историјских споменика. На рочишту одржаном 3. септембра, свједок Тужилаштва БиХ Драго Трифковић изјавио је да је видио

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.