Мало позната биографија неустрашивог ваљевског официра који се борио у првом светском рату. Одбио позив Милана Недића због чега је ухапшен и био у заробљеништву. Овде Петар! – зачуло се у телефонској слушалици. – Који Петар? Презиме! – Овде краљ Петар! – Изволите, Ваше величанство! – скочи, као опарен, стаде мирно и петама удари једну о другу, српски официр. – За показану и осведочену храброст приликом првог и другог преласка преко Саве и поробљавање непријатељских војника, ја вас под данашњим даном унапређујем у чин поручника. – Хвала, Ваше величанство! – Тићили ми се такви јунаци у мојој војсци – узвратио је краљ. – Чуо нас Бог, Ваше величанство! Овако је

Савременици су забележили да Степа Степановић није трпео било какве повластице. Живео је и радио под паролом “отаџбини се даје све, а од ње се не узима ништа”. Када је коначно дошло време да оде у дуго заслужену пензију, Степа Степановић је тражио да му држава поклони само једно – његову остарелу кобилу Вилу. Био је то коњ на којем је војвода учествовао у многим биткама и војним походима и још за време Степиног службовања је била стара, оронула и предвиђена за одстрел. Степа Степановић то никако није хтео да дозволи! Како би спасао кобилу тражио је да она буде његов поклон поводом одласка у пензију и, уз много чуђења