Иако до данас нема трага о око 7.000 вриједних српских икона несталих у Хрватској током рата, та земља тражи да јој Србија врати око 1.000 српских икона спасених од ратног вихора само захваљујући томе што су прије акција „Бљесак“ и „Олуја“ пренијете у Србију. Ово непроцјењиво културно благо, које је било у веома лошем стању, у међувремену је рестаурирано у радионицама институција Србије, а данас је смјештено у Ризници Музеја Српске православне цркве /СПЦ/ у Сремским Карловцима, пише београдска „Политика“. Управник Архива Српске науке и уметности у Сремским Карловцима, историчар Жарко Димић рекао је да је невјероватна већ и сама помисао да би иконе требало да буду враћене хрватској држави,

Отфрид Бест, кандидат десничарске радикалне Национално-демократске странке Немачке (НПД) на локалним изборима у Фелклингену у Сарској најавио је да ће ако постане градоначелник укинути употребу арапских бројева у том граду Отфрид Бест, кандидат десничарске радикалне Национално-демократске странке Немачке (НПД) на локалним изборима у Фелклингену у Сарској најавио је да ће ако постане градоначелник укинути употребу арапских бројева у том граду. „Чекајте само да постанем градоначелник. Све ћу то променити и поновно вратити нормалне бројеве“, рекао је на он одговарајући на питање представнике сатирицне странке Партија који се умешао међу публику. „Господине Бест, према закону о градњи, сваки власник некретнине је обавезан да на свој објекат постави улични број који му

Септембар је месец када се, у годинама у којима обележавамо стогодишњицу Првог светског рата“ поново морамо сетити „експедиције посебне намене“, логистичког подухвата који је извршила Царска Русија да би потпомогла одбрану своје мале балканске савезнице. Србији је у почетним данима Великог рата недостајало свега а понајвише наоружања. Због тога је Руски Цар одлучио да се приоритетно, пре него руској армији, Србији упути 120.000 савремених пушака „моси-наган“ и преко 90 милиона метака. Био је то само почетак свесрдне војне помоћи у којој је према наређењу самог Цара, српска војска имала бити третирана као Руска, са свим приоритетима у снабдевању и транспорту[1]. Поред логистичке подршке Русија је на српски фронт упутила своје

Преименовање Трга маршала Тита у Загребу изазвало је реакције и водећих свјетских медија, који су изнијели различите оцјене о тој одлуци. Да вијест о „избацивању“ Тита из строгог центра Загреба није обишла само земље региона, односно бивше Југославије, говори и чињеница да су вијест о контроверзном скидању табле са именом Маршала пренијели и АФП, АП, Њујорк тајмс, Франс24, итд. Агенција АП пише да је таква одлука показатељ побједе десничарских националиста који су у успону у најновијој чланици Европске уније. Такође, подсјећа се да је Тито био лидер антифашистичког покрета отпора током нацистичке окупације Југославије, уз оцјену да се преименовање трга догодило под притиском националиста који Тита и бившу мултиетничку Југославију виде као